Leh Valensa
Leh Valensa (polj. Lech Wałęsa;[1][2][3] Popovo, 29. septembar 1943) je poljski političar, državnik[4] i jedan od simbola mirnog otpora komunizmu u Varšavskom paktu.[5][6] Tokom `80 godine nalazio se na čelu nezavisnog sindikata Solidarnost koji je svojim delovanjem započeo slamanje komunizma u Poljskoj. Bio je prvi predsednik demokratske Poljske u periodu od 1990. do 1995. godine. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1983. godine.[4][5]
| Leh Valensa | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Leh Valensa | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 29. septembar 1943. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Popovo, Nacistička Nemačka | ||||||||||||
| Religija | Katolik | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Supružnik | Danuta Valensa | ||||||||||||
| Deca | Bogdan, Slavomir, Pšemislav, Jaroslav, Magdalena, Ana, Marija Viktorija, Brigida | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Solidarnost | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||
Biografija
urediRođen je 29. septembra 1943. godine u Popovu blizu Vloclaveka. Bio je sin drvodelje Boleslava i majke Felikse. Valensa je 1967. godine počeo da radi kao električar u brodogradilištu "Lenjin" u Gdanjsku[4], severna Poljska. Valensa se oženio Miroslavom Danuta Gološ, koja je radila u prodavnici cveća u blizini brodogradilišta.[7] Oni su imali osmoro dece[8][9][10]
Neredi iz 1970. godine, podstaknuti nestašicom hrane, naveli su ga da se pridruži sindikalnom pokretu. Pokret je, u stvari, predstavljao nelegalnu opoziciju komunistima u Poljskoj. Nakon učešća u radničkim demonstracijama 1976. godine, izgubio je posao te je sledeće četiri godine proveo kao tajni aktivista, u stalnom sukobu sa poljskom policijom. Na leto 1980. godine poljski radnici daju novo poverenje opozicionarima omraženim komunistima, kojima su podršku pružali i Sovjeti, nakon izbora Poljaka Jovana Pavla II za papu[n. 1]. Izbijaju štrajkovi širom čitave zemlje. Valensa je preuzeo rukovođenje protestnim sedenjem u brodogradilištu Lenjin. Uskoro, Valensa je na čelu Komiteta međufabričkog štrajka, opozicije varšavskoj komunističkoj vlasti. Nazvavši se "Solidarnost", Komitet je zahtevao pravo da obrazuje radnički sindikat i pravo na štrajk. Ta prava bila su nečuvena u istočnom bloku. Valensa je preko noći postao sveopšti heroj. Podržavali su ga intelektualni krugovi. Nakon teških pregovora, uz podršku nacionalnog štrajka, komunisti su poraženi[n. 2]. Radnički sindikat "Solidarnost" nastao je 31. avgusta 1980. godine. U sledećih šesnaest meseci, pod Valensinim rukovodstvom[4], broj njegovih članova narastao je na 10 miliona. Solidarnost je sada predstavljala opasnost samim temeljima sovjetske vlasti nad istočnom Evropom. Komunisti su 13. decembra 1981. godine nametnuli vojnu vlast i suspendovali "Solidarnost". Valensa je, sa svojim najznačajnijim saveznicima, uhapšen. Proveo je 11 meseci u zatvoru. Solidarnost prelazi u ilegalu. Protesti su nastavljeni, a na čelu pokreta i dalje je Valensa. Njemu je 1983. godine dodeljena Nobelova nagrada za mir. Međutim, u strahu da mu komunističke vlasti neće dozvoliti da se vrati u zemlju, Valensa je u Oslo poslao svoju ženu Danutu da primi nagradu. Novi talas nemira 1988. godine i liberalizacija primorali su komuniste da pregovaraju sa Valensom. Solidarnost je legalizovana i osvojila je sva slobodna mesta na delimičnim parlamentarnim izborima 1989. godine[n. 3]. Sledeće godine Valensa je izabran za predsednika Poljske. Odneo je pobedu velikom većinom glasova.
Kao predsednik, Valensa je bio manje uspešan nego kao revolucionar. Njegova predsednička uloga bila je mahom ceremonijalna. Smetalo mu je što zbog tadašnjeg sistema nema dovoljno moći.[11] Postupao je hirovito. Njegovo protivljenje zakonu o abortusu doprinelo je da na izborima 1995. godine izgubi.[12][13] Iz protesta, nakratko se vratio na brodogradilište, da bi se 2000. godine ponovo kandidovao na izborima. Tada je osvojio manje od 1% glasova. Objavio je da se povlači iz politike.
Pokret solidarnosti
urediOd početka svoje karijere, Valensa je bio zainteresovan za brige radnika. Godine 1968, podstakao je kolege iz brodogradilišta da bojkotuju zvanične skupove koji su osuđivali nedavne štrajkove studenata.[9] Bio je harizmatični vođa,[6] koji je pomogao organizovanje ilegalnih protesta 1970. u Gdanjskom brodogradilištu kada su radnici protestovali zbog vladine uredbe o podizanju cena hrane, i razmatran je za mesto predsednika štrajkačkog odbora.[5][9] Ishod štrajka, koji je uključivao smrt preko 30 radnika, podstakao je Valensine stavove o potrebi za promenom.[9] U junu 1976. Valensa je izgubio posao u brodogradilištu u Gdanjsku zbog svog stalnog učešća u ilegalnim sindikatima, štrajkovima i kampanji za komemoraciju žrtava protesta 1970. godine.[5][9][10] Nakon toga je radio kao električar za nekoliko drugih kompanija, ali je njegov aktivizam doveo do toga da je stalno otpuštan i dugo je bivao bez posla.[9] Valensa i njegova porodica bili su pod stalnim nadzorom poljske tajne policije; njegova kuća i radno mesto su uvek bili prisluškivani.[9] Tokom narednih nekoliko godina, nekoliko puta je hapšen zbog učešća u disidentskim aktivnostima.[5]
Valensa je blisko sarađivao sa Komitetom za odbranu radnika (KOR), grupom koja je nastala radi pružanja pomoći ljudima uhapšenim nakon radničkih štrajkova 1976. i njihovim porodicama.[5] U junu 1978. postao je aktivista podzemnih Slobodnih sindikata priobalja (Wolne Związki Zawodowe Wybrzeża).[10]) Dana 14. avgusta 1980. još jedan rast cena hrane doveo je do štrajka u brodogradilištu Lenjin u Gdanjsku, čiji je Valensa bio jedan od pokretača. Valensa se popeo preko ograde brodogradilišta i brzo postao jedan od vođa štrajka.[5][9] Štrajk je inspirisao druge slične štrajkove u Gdanjsku, koji su se potom proširili Poljskom. Valensa je bio na čelu Štrajkačkog odbora među preduzećima, koordinirajući radnike u Gdanjsku i u 20 drugih fabrika u regionu.[5] Vlada, koju je predstavljao Mečislav Jagelski, potpisala je 31. avgusta sporazum (Gdanjski sporazum) sa Koordinacionim odborom za štrajk.[5] Sporazum je dao radnicima Lenjinovog brodogradilišta pravo na štrajk i omogućio im da osnuju nezavisni sindikat.[14] Štrajkački koordinacioni odbor se legalizovao kao Nacionalni koordinacioni odbor Slobodnog sindikata Solidarnost, a Valensa je izabran za predsednika odbora.[5][10] Sindikat „Solidarnost“ je brzo rastao i na kraju je imao preko 10 miliona članova — više od četvrtine stanovništva Poljske.[15] Valensina uloga u štrajku, u pregovorima i u novoformiranom nezavisnom sindikatu donela mu je slavu na međunarodnoj sceni.[5][9]
Dana 10. marta 1981. godine, posredovanjem svog bivšeg pretpostavljenog iz vojske, Valensa se prvi put susreo sa Vojčehom Jaruzelskim u poslovnoj zgradi Saveta ministara na tri sata. Tokom sastanka, Jaruzelski i Valensa su se složili da je neophodno međusobno poverenje da bi se rešili problemi Poljske. Valensa je rekao: „Nije slučaj da je ime socijalizma loše. Samo su neki ljudi pokvarili ime socijalizma”. Takođe se žalio i kritikovao vladu. Jaruzelski je obavestio Valensu o predstojećim ratnim igrama Varšavskog pakta od 16. do 25. marta, nadajući se da bi mogao da pomogne u održavanju društvenog poretka i da izbegne antisovjetske napomene. Jaruzelski je takođe podsetio Valensu da je Solidarnost koristila strana sredstva. Valensa se našalio: „Ne moramo da uzimamo samo dolare. Možemo uzeti kukuruz, đubrivo, sve je u redu. Rekao sam gospodinu Kaniji ranije da ću uzeti sve od neprijatelja. Što više, to bolje, dok neprijatelj ne bude oslabljen, ne više“.[16] [17]
Valensa je bio na toj funkciji do 13. decembra 1981, kada je general Jaruzelski proglasio vanredno stanje u Poljskoj.[5] Valensa i mnogi drugi lideri i aktivisti Solidarnosti su uhapšeni; bio je u zatvoru 11 meseci do 14. novembra 1982. u Hilicama, Otvocku i Arlamovu; istočnim gradovi u blizini sovjetske granice.[9][10] Dana 8. oktobra 1982, Solidarnost je stavljena van zakona.[18] Godine 1983, Valensa se prijavio da se vrati u Gdanjsko brodogradilište kao električar.[9] Iste godine dobio je Nobelovu nagradu za mir.[5] On lično to nije mogao da prihvati, plašeći se da mu poljska vlada neće dozvoliti da se vrati u zemlju.[5][9] U njegovo ime nagradu je primila njegova supruga Danuta.[5][9]
Publikacije
uredi- Wałęsa, Lech (1987). A Way of Hope. New-York: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-0668-1. LCCN 87021194. OL 2391768M.
- Wałęsa, Lech (1991). Droga do wolności [Road to Freedom] (na jeziku: poljski). Warsaw: Editions Spotkania. ISBN 978-83-85195-03-0. LCCN 92155586. OL 1293474M.
- Wałęsa, Lech (1992). The Struggle and the Triumph: An Autobiography. Prevod: Philip, Franklin. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-149-5. LCCN 91035875. OL 1555547M.
- Wałęsa, Lech (1995). Wszystko, co robię, robię dla Polski [All That I Do, I Do for Poland] (na jeziku: poljski). Warsaw: Kancelaria Prezydenta RP. ISBN 978-83-904347-0-4. LCCN 96130042. OL 18320510M.
Napomene
uredi- ^ Papa Jovan Pavle je igrao veliku ulogu u borbi Poljaka za slobodu, što je Valensa poštovao. Papska poseta Poljacima 1979. godine pokazala je da i dalje postoje milioni vernika koji odbacuju komunističke ateiste. To je doprinelo izbijanju štrajkova sledeće godine.
- ^ Tajni pokret poljskih radnika KOR takođe je igrao veliku ulogu u podsticanju i organizaciji štrajkova 1980. godine.
- ^ Kada je Valensa potpisao sporazum slobodnog sindikata sa komunistima, koristio je penkalo sa velikom slikom pape.
Reference
uredi- ^ In isolaton, Lech is pronounced poljski izgovor: [ˈlɛx].
- ^ Wałęsa. Merriam-Webster.
- ^ „Wałęsa - Define Wałęsa at Dictionary.com”. Dictionary.com. Pristupljeno 29. 11. 2014.
- ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 14. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „Profile: Lech Wałęsa”. CNN. Arhivirano iz originala 15. 4. 2008. g. Pristupljeno 19. 8. 2007.
- ^ a b "Lech Wałęsa," Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 11 January 2010, from Encyclopædia Britannica Online: http://www.britannica.com/EBchecked/topic/634519/Lech-Walesa
- ^ Sebetsyen, Victor (2009). Revolution 1989: The Fall of the Soviet Empire. New York City: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42532-5.
- ^ Press, Associated (13. 1. 2017). „Lech Walesa buries son, 43, who had struggled with alcohol”. Fox News. Pristupljeno 28. 7. 2017.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l „A Biographical Note”. Lech Wałęsa Institute. Arhivirano iz originala 14. 6. 2009. g.
- ^ a b v g d „ON THE FOUNDER”. Lech Wałęsa Institute. Arhivirano iz originala 3. 2. 2008. g.
- ^ From "Walesa, Lech," Microsoft Encarta Encyclopedia, 2001.
- ^ Jane Perlez, "Walesa, Once atop a High Pedestal, Seems to Stand on a Slippery Slope", New York Times, 6 July 1994.
- ^ „Economist article”. Economist. 22. 9. 1990. Pristupljeno 21. 4. 2009.
- ^ Hunter, Richard J.; Leo V. Ryan (1998). From Autarchy to Market: Polish Economics and Politics 1945–1995. Westport, CN: Praeger. str. 51. ISBN 0-275-96219-9.
- ^ Ash, Timothy Garton (13. 4. 1998). „Lech Wałęsa”. TIME. The Most Important People of the Century. Arhivirano iz originala 6. 3. 2008. g.
- ^ Liu, Yanshun (1. 7. 2016). Jaruzelski, the Shaker of Polish History (na jeziku: kineski) (1 izd.). Beijing, China: Shijiezhishi. str. 54—57. ISBN 9787501252299.
- ^ Springer, Axel. „Unerbittlicher General und Figur der Wende”. Welt. Pristupljeno 1. 11. 2018.
- ^ Perdue, William D (oktobar 1995). Paradox of Change: The Rise and Fall of Solidarity in the New Poland (ebook). Praeger/Greenwood. str. 9. ISBN 0-275-95295-9. Pristupljeno 10. 7. 2006.
Literatura
uredi- Sebetsyen, Victor (2009). Revolution 1989: The Fall of the Soviet Empire. New York City: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42532-5.
- B. Muni, Sto velikih vođa, Laguna (2009)
- Cenckiewicz, Sławomir (2013). Wałęsa: Człowiek z teczki (Wałęsa: The Man in the File). Zysk i S-ka (Zysk and Company). ISBN 978-83-7785-356-6..
- Katarzyna Szewczuk, "Wałęsa był szantażowany przez bezpiekę" ("Wałęsa Was Blackmailed by Security", an interview with Professor Sławomir Cenckiewicz), Gwiazda Polarna, vol. 108, no. 5 (4 March 2017), pp. 7–8.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični veb-sajt of Lech Wałęsa Institute
- Official profile na sajtu Facebook
- Polish Solidarity union leader Lech Walesa addresses joint meeting of the U.S. Congress
