Leh (reka)
Leh (lat. Licus) je reka u Austriji i Nemačkoj, desna pritoka Dunava, duga 264km.[1]
| Leh Lech | |
|---|---|
 | |
 | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 264 km |
| Basen | 3,926 km2 |
| Sliv | Crnomorski |
| Vodotok | |
| Izvor | Forarlberg |
| Ušće | Dunav kod Markshejma |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Nemačka,  Austrija |
| Reka na Vikimedijinoj ostavi | |
Karakteristike uredi
Leh izvire u austrijskoj pokrajini Forarlberg, na južnim obroncima planine Rote Vand. Teče 12km u pravcu severozapada do Tirola kroz koji teče narednih 78km do Fisena gde napušta Austriju i ulazi u Nemačku, zatim teče i istom pravcu kroz Bavarsku do ušća u Dunav nedaleko od Ingolštata.[1]
Reka je posebno atraktivna kod Fisena, gde se spušta preko 12 m visokog vodopada Lehfola, koji iako nije prirodan privlači veliki broj turista. Zatim teče kroz jezero Forgenze.[1]
U svom daljem toku ka severu protiče kroz Licau petlju, koja je sa rezervatom prirode Augsburška šuma, jedan od retkih sačuvanih orginalnih bitopa.[2] Odavde je tok reke veoma ispravljen, deo vode se odvodi u kanal Leh, koji teče paralelno sa rekom na levoj strani.
Leh je druga najveća reka u Tirolu. Tirolska dolina Leha proteže se od Forhiaha do Štiga, gde Leh još uvek ima karakter divlje reke - sa velikim šljunčanim obalama i menjanjem korita. Netaknuta priroda Leha bila je razlog da se reka stavi pod zaštitu, prvo je postala „Natura 2000“ područje, a kasnije (2004) je takođe proglašena parkom prirode.[1]
Leh jedna je od poslednjih divljih reka u Evropi koja je vekovima fascinirala ljude. Najimpresivnija stvar o "poslednjem divljaku", kako ga Leh naziva, je i njegova magična boja, koja se kreće od tirkizne do žutozelene boje i potiče od izuzetno niske temperature vode i visokog sadržaja minerala u vodi.[3]
Reka ima sliv površine 3926 km2, koji se proteže po Forarlbergu, Tirolu i Bavarskoj, i dok je u Austriji ima karakter tipičnog planinskog brzaka, u Nemačkoj je mirna ravničarska reka.
Dolina reke poslužila je književnici Vilhelmini von Hilern kao inspiracija za roman „Dolina strvinara”(Die Geier-Wally), koji je kasnije poslužio kao libreto za operu „Dolina” (La Wally).[4]
Reference uredi
- ^ a b v g „Lech”. austria-forum.org. Pristupljeno 4. 7. 2020.
- ^ „Fluss in Bedrängnis: Lech und Litzauer Schleife”. bund-naturschutz.de. Pristupljeno 9. 7. 2020.
- ^ „Der Lechfall in Füssen”. dreimaederlhaus.de. Pristupljeno 9. 7. 2020.
- ^ „Lech, Fluss”. austria-forum.org. Pristupljeno 8. 7. 2020.
