Lizing

Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupljenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok kraći ona je veća.

Prednosti lizinga su sledeće:

• Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita
• Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga
• Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe

U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno.

U skladu sa ugovorom o lizingu, zakupac može po isteku roka: 1) da otkupi zakupljeno dobro, 2) da novim ugovorom produži zakup, 3) da otkupi zakupljeno dobro po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti ili ugovorom o lizingu po unapred dogovorenoj ceni.

Pravna regulativa

Ugovor o finansijskom lizingu kao i sam posao finansijskog lizinga pravno su regulisani u zakonodavstvu Republike Srbije Zakonom o finansijskom lizingu koji je donet u maju 2003. godine.

Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome davalac lizinga:

1. sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (ugovor o isporuci);
2. sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (ugovor o lizingu).

Ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra se ugovorom o lizingu u smislu ovog zakona već ugovorom o zakupu.

Ugovor o finansijskom lizingu je imenovani, dvostrano obavezan, teretan, formalan, komutativan, formularan, kao i intuitu personae ugovor.

Napomena: Preuzeto iz Zakona o finansijskom lizingu Republike Srbije.

Spoljašnje veze

• Zakon o finansijskom lizingu
• Spisak davalaca finansijskog lizinga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2016)