Lincura (vladislavka, sirištara, gencijan(a), encijan, goreč, gorki koren, raven; lat. Gentiana) je biljni rod koji obuhvata 400 do 500 (po nekima 500 do 1000) vrsta biljaka iz porodice sirištara (Gentianaceae). U novije vreme ovaj rod (u širem smislu) raščlanjuje, se na dva do nekoliko podrodova: Gentiana (300 do 400 vrsta), Gentianella (125 do 250 vrsta), Gentianopsis (16 do 24 vrsta), Comastoma (oko 15 vrsta).[1] Latinski ime rod je dobio po ilirskom vladaru Genciju koji je za lečenje kuge preporučivao žutu lincuru (G. lutea).[2]

Lincura
Različite vrste iz roda lincura, botaničke ilustracije
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Gentianales
Porodica: Gentianaceae
Potpleme: Gentianinae
Rod: Gentiana
L.
Vrste

Vidi u tekstu

Poreklo, stanište, opis roda

uredi

Rod lincura obuhvata nekoliko stotina vrsta jednogodišnjih i trajnih zeljastih biljaka. Poreklom su uglavnom iz brdskih i planinskih predela severne zemljine polulopte.[1]

Vrste u okviru roda se međusobno dosta razlikuju. Mogu imati prostu ili razgranatu stabljiku, na poprečnom preseku okruglu ili četvorostranu. Listovi su celog oboda, naspramno raspoređeni na stablu, a često i u prizemnim rozetama. Cvetovi se javljaju u pazuhu lista, pojedinačni ili skupljeni u cvasti. Različitih su boja.[1]

Ugroženost vrsta i zaštita

uredi

Mnoge vrste iz roda lincura danas su na prirodnim staništima ugrožene i nalaze se pod različitim režimima zžštite. U Srbiji su pod režimom stroge zaštite sledeće vrste:[a]

  • Gentiana acaulis L. (Gentiana kochiana) - velemun, Kohova lincura, Kohova sirištara,
  • Gentiana dinarica G. Beck - krapuca,
  • Gentiana nivalis L. i
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. nopcsae (Jáv.) T. Wraber - mala svećica, močvarna lincura.[5]

  Vrste iz roda lincura se koriste u alkoholnim aperitivima i digestivima, dajući gorak ukus. Ovakva pića utiču na poboljšanje apetita i poboljšavaju varenje. Kod nas se u tu svrhu najčešće sakuplja žuta lincura (Gentiana lutea L.), odnosno njeno podzemno stablo.[6] Biljna droga dobijena od ove i drugih vrsta lincura takođe se često koristi i u narodnoj medicini pa, zbog neracionalnog prikupljanja podzemnih izdanaka,[7] njihov opstanak na prirodnim staništima preti da postane ugrožen. Zato se žuta lincura nalazi pod režimom nege i zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji sprovodi program vraćanja žute lincure na prirodno stanište Stare planine.[traži se izvor]

Pod režimom zaštite nalaze se i sledeće vrste ovog roda:

  • Gentiana asclepiadea L. subsp. asclepiadea (Vrsta je komercijalna i na nju se odnose odredbe Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune)
  • Gentiana cruciata L. subsp. cruciata (Vrsta je komercijalna i na nju se odnose odredbe Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune)
  • Gentiana lutea L. subsp. symphyandra (Murb.) Hayek
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. pneumonanthe
  • Gentiana punctata L.
  • Gentianella albanica (Jáv.) J. Holub
  • Gentianella ciliata (L.) Borkh. subsp. ciliata[5]

Zanimljivosti

uredi
  • U našem narodu koren lincure se, osim kao lek protiv bolesti ljudi i životinja, upotrebljavao i kao „lek protiv mađija”, kako je, početkom 20. veka, u okolini Leskovca zabeležio naš čuveni istoričar religije Veselin Čajkanović.[8]

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva Republike Srbije, kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste proglašene su:
    • divlje vrste radi očuvanja biološke raznovrsnosti, prirodnog genofonda, odnosno vrste koje imaju poseban značaj sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta za Republiku Srbiju i utvrđuju se mere zaštite zaštićenih vrsta i njihovih staništa
    • vrste koje su iščezle sa teritorije Republike Srbije ili njenih delova, vraćene programima reintrodukcije, krajnje ugrožene, ugrožene, reliktne, lokalno endemične, stenoendemične, međunarodno značajne i zaštićene divlje vrste, od posebnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti Republike Srbije
    • vrste koje u prirodi trenutno nisu ugrožene u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritično ugrožene a to su ranjive, endemične, indikatorske, ključne i kišobran vrste, reliktne, međunarodno značajne i zaštićene divlje vrste, kao i vrste koje nisu ugrožene ali se zbog njihovog izgleda mogu lako zameniti sa strogo zaštićenim vrstama

Reference

uredi
  1. ^ a b v „sirištara”. Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. str. 86. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  3. ^ „Gentiana”. The Plant List. Arhivirano iz originala 25. 01. 2019. g. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  4. ^ a b Kojić 2006, str. 309-310
  5. ^ a b PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Pristupljeno 19. 12. 2016.
  6. ^ „Ethnobotany of gentians”. Gentian Research Network. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  7. ^ Bugarčić, Saša. „Lincura”. Zdrava Srbija. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  8. ^ Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: Srpska književna zadruga i dr. str. 141, 243. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799

Литература

uredi

Spoljašnje veze

uredi