Luj Aleksandar Bertje

Luj Aleksandar Bertje (franc. Louis-Alexandre Berthier; Versaj, 20. februar 1753 — Bamberg, 1. jun 1815) je bio francuski maršal i načelnik generalštaba u doba Napoleonskih ratova. Bertjeova slava je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do najsitnijih detalja.

Luj Aleksandar Bertje
Luj Aleksandar Bertje, francuski maršal
Lični podaci
Datum rođenja	(1753-02-20)20. februar 1753.
Mesto rođenja	Versaj, Francuska
Datum smrti	1. jun 1815.(1815-06-01) (62 god.)
Mesto smrti	Bamberg, Bavarska

Detinjstvo i mladost

Rođen je u Versaju. Još kao dečaka otac oficir ga je podučavao vojnim veštinama. Sa sadamnaest godina pridružuje se vojsci. Uspešno je služio u štabu, inženjeriji i konjici. Otišao je u Severnu Ameriku 1780. sa Žanom de Rošamboom. Po povratku U Francusku zauzimao je različite položaje u štabu i bio je u vojnoj misiji u Pruskoj. Za vreme francuske revolucije bio je načelnik štaba Versajske garde i štitio je tetke Luja XVI od narodnog gnjeva. Pomogao im je da pobegnu 1791.

Napoleonov najvredniji pomoćnik

Za vreme rata 1792. bio je načelnik štaba generala Liknera i istakao se u Argonskom pohodu Dumorijea i Kelermana. Istakao se i u Vandejskom ratu 1793 — 1795. Unapređen je 1796. u generala divizije i načelnika štaba francuske armije u Italiji, gde je Napoleon nešto pre toga bio imenovan za komandanta. Bio je od velike vrednosti Napoleonu. Posebno zbog marljivosti, tačnosti i sposobnosti da brzo shvati. Sve te osobine su bile kombinovane sa dugim i različitim iskustvom i sposobnosti da vlada i detaljima. Bio je idealni načelnik štaba velikom vojskovođi, kakav je bio Napoleon. Bio je Napoleonov najvredniji pomoćnik. Razumeo je i znao da sprovede Napoleonove odluke do najmanjih detaljlja

Pratio je Napoleona za vreme briljantnog pohoda u Italiji 1796. Posle Kampoformijskog mira postao je komandant francuske vojske u Italiji. Osvojio je Rim i utamničio je 20. februara 1797. papu Pija VI. Papa je u tamnici umro od bolesti. Organizovao je Rimsku republiku, pa se pridružio Napoleonu u Egipatskom pohodu. Tu je služio sve do Napoleonovoga povratka. Pomogao je Napoleonu prilikom državnog udara 9. novembra 1799, kojim je Napoleon došao na vlast i uspostavio Konzulat. Bio je jedno vreme ministar rata (1800—1807). U vreme bitke kod Marenja bio je nominalni komandant Rezervne armije, ali kad je Napoleon pratio Rezervnu armiju, opet je Bertije postao kao i uvek Napoleonov načelnik štaba.

Učestvovanje u Napoleonovim pohodima

Kada je Napoleon 1804. postao car, Bertije je odmah postao maršal. Učestvovao je u bici kod Austerlica, kod Jene i kod Fridlanda. Unapređen je u vojvodu od Valinžena i kneza od Nojšatela. U ratu u Španiju učestvovao je 1808. Učestvuje u ratu u Austriji 1809, posle čega je dobio titulu knez od Vagrama. Oženio se nećakom kralja Bavarske. Pratio je Napoleona i u pohodu na Rusiju 1812, Nemačku 1813. i u Francuskoj 1814.

Poslednje godine

Napustio je Napoleona i pomirio se 1814. sa kraljem Lujem XVIII i pratio je kralja prilikom njegova svečanoga ulaska u Pariz. Tokom Napoleonova zatočeništva na Elbi nije verovao ni Napoleonu ni kralju i povukao se. Kad se Napoleon vratio 1815. na vlast Bertje se povukao u Bamberg, gde je kasnije umro.

Kako je tačno umro nije poznato. Jedni smatraju da ga je usmrtilo tajno društvo. Drugi kažu da je poludio jer je video rusku vojsku kako maršira kroz Francusku pa se bacio kroz prozor. Bertje nije bio veliki komandant. Kada je on 1809. privremeno preuzeo komandu francuske vojske u Bavarskoj doživeo je seriju neuspeha. Bertjeova slava je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do najmanjih detalja.

Spoljašnje veze

• Alex. Berthier, Relation of the Battle of Marengo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. februar 2018)