Luj XI

Luj XI (franc. Louis XI de France; 1423 — 1483), kralj Francuske 1461—1483. Uspešno se borio protiv feudalaca i ujedinio sve pokrajine osim Flandrije i Bretanje. Pomagao je gradove i razvoj trgovine, zanata, prosvete i kulture. Izvršio reorganizaciju vojske. No, odlučna je promena izvršena u doba Luja XI, kada je u Francuskoj bila stvorena snažna artilerija, tada jedna od najboljih u Evropi. Dalje jačanje kraljevske vlasti, njeno definitivno učvršćenje i pobeda nad feudalnom rasparčanošću padaju u doba vlade kralja Luja XI.

Luj XI Valoa
Luj XI
Lični podaci
Datum rođenja	(1423-07-03)3. jul 1423.
Mesto rođenja	Burž, Francuska
Datum smrti	30. avgust 1483.(1483-08-30) (60 god.)
Mesto smrti	dvorac Plesi le Tur, Francuska
Porodica
Supružnik	Margaret Stewart, Dauphine of France, Charlotte of Savoy
Potomstvo	Ana od Francuske, Žana od Francuske, vojvotkinja Berija, Šarl VIII Valoa
Roditelji	Šarl VII Pobednik Marija Anžujska
Dinastija	Valoa
Prethodnik	Šarl VII Pobednik
Naslednik	Šarl VIII Valoa

Stalni porezi i stajaća vojska koji su kralja učinili nezavisnim od feudalne vojske i državnih staleža dali su mu u ruke moćno političko oružje.

Detinjstvo

Luj je rođen u Buržu 3. jula 1423, kao sin kralja Šarla VII od Francuske. U vreme Stogodišnjeg rata, Englezi su držali severnu Francusku, uključujući i grad Pariz, a Šarl VII je bio ograničen na centar i jug zemlje. Luj je bio unuk Jolande od Aragona, koja je bila sila u kraljevskoj porodici koja je proterala Engleze iz Francuske, a koja je bila na niskoj tački u svojim borbama. Samo nekoliko nedelja nakon Lujevog krštenja u katedrali Sent Etjena 4. jula 1423. godine, francuska vojska je pretrpela poraz od Engleza kod Kravane. Ubrzo nakon toga, kombinovana anglo-burgundska vojska zapretila je samom Buržu.

Na ovoj slici Žana Fuka, Lujev otac Šarl VII je prikazan kao jedan od tri maga, a pretpostavlja se da je Luj, tada dofin, jedan od druga dva.

Za vreme vladavine Lujevog dede Šarla VI (1380–1422), Burgundsko vojvodstvo je bilo veoma povezano sa francuskim prestolom, ali pošto centralna vlada nije imala nikakvu stvarnu moć, sva vojvodstva Francuske su težila da deluju nezavisno. U svom položaju nezavisnosti od francuskog prestola, Burgundija je porasla u veličini i moći. U vreme vladavine Lujevog oca Šarla VII, Filip Dobri je vladao kao vojvoda od Burgundije, a vojvodstvo je proširilo svoje granice da obuhvati svu teritoriju Francuske od Severnog mora na severu do planine Jura na jugu i od reke Some na zapadu do reke Mozel na istoku. Tokom Stogodišnjeg rata, Burgundi su se udružili sa Engleskom protiv francuske krune.

Godine 1429, mladi Luj se našao u Lošu u prisustvu Jovanke Orleanke, neposredno nakon svoje prve pobede nad Englezima u opsadi Orleana, koja je inicirala prekretnicu za Francuze u Stogodišnjem ratu. Jovanka je kasnije predvodila trupe u drugim pobedama u bici kod Žaržoa i bici kod Pataja. Pariz je ponovo zauzet nakon njene smrti, a Luj i njegov otac su uspeli da trijumfalno ujašu u grad 12. novembra 1437. godine. Ipak, Luj je odrastao svestan stalne slabosti Francuske. Oca je smatrao slabićem i prezirao ga je zbog toga.

Fizički izgled i sposobnost

Luj XI predstavlja vrlo interesantnu figuru na francuskom prestolu. Taj slabunjavi pogureni čovek s ružmo dugačkim, povijenim nosom na ružnom, odmalena staračkom licu, sa slabim, od bolesti unakaženim nogama bio je najistaknutiji političar svoga vremena. Mnogi savremenici prekorevali su Luja što želi da sve sam radi, što sam upravlja svim poslovima, što je on, kako su govorili, „nosio sve savetnike na leđima svog konja”. U želji da bude u toku sa svim što se dešava Luj je stvorio originalnu policiju; jedni njegovi agenti imali su da prate druge. U izboru svojih pomoćnika Luj nije imao nikakvih predrasuda: on je uzimao svakoga ko bi pokazao dobru volju da mu služi. Doduše, nije voleo krupne seniore i velmože, ali je i njih bilo dosta u njegovoj službi. Ipak je on davao prednost »novim ljudima« koji su mu dugovali za čitavo svoje blagostanje i kojima je mogao da raspolaže po svom nahođenju. On je bio duboko ubeđen da se svaki čovek može kupiti. Niko u tome nije uspevao kao on „koji je — po rečima Marksa — svuda imao svoje špijune i svuda sebi sticao pristalice podmićivanjem (on je poznavao podmitljivost aristokratije)”.

Luj je bio vrlo iskusan diplomata. On nije voleo ratove i podsmevao se riterskoj ratnoj slavi. Više je voleo da sporna pitanja rešava diplomatskim putem, pregovorima i ugovorima, pošto je u takvim poslovima on bio majstor da nadmudri svoje protivnike. Taj „svetski pauk” po rečima hroničara neprekidno je pleo sve nove i nove mreže intriga u koje je hvatao svoje neprijatelje. On je bio vrlo vešt licemer i kada je umirao, ostavio je svom sinu u amanet da ima na umu kako onaj »koji ne ume da se pretvara ne ume ni da vlada«.

Burgundski rat

Prve godine vlade Luja XI nisu bile povoljne za kraljevsku vlast. Protiv kralja je obrazovana koalicija prinčeva kraljevske krvi i krupnih feudalaca, s Karlom Smelim na čelu, takozvana Liga društvenog blagostanja. Samo je pomoću opreznog laviranja i veštih intriga, koristeći se svađama između feudalaca, tajno potstrekavajući protiv moćnog burgundskog vojvode njegove susede, Luju pošlo za rukom da razbije koaliciju svojih neprijatelja i da se od njih otkupi raznim ustupcima i izdašnim penzijama.

Najopasniji suparnik Luja XI bio je burgundski vojvoda Karlo Smeli. Posedi Karla Smelog predstavljali su u stvari dve teritorije koje jedna s drugom nisu bile spojene — Nizozemsku i Burgundiju. Politika Karla Smelog bila je usmerena na to da ujedini te razdvojene delove, da stvori neprekidnu teritoriju i da je pretvori u kraljevinu. Zbog toga je dolazilo do oštrih sukoba s Lujem XI. Karlo Smeli je stalno ratovao s lotarinškim vojvodama i sa Švajcarcima koje je Luj XI na sve moguće načine podbadao pružajući im finansijsku pomoć. U bici sa Švajcarcima i Lotarinžanima kod Nansija (1477. ) Karlo Smeli je poginuo.

Luj XI je 1477. zauzeo vojvodstvo Burgundiju. Ostali deo poseda Karla Smelog pripao je njegovoj jedinoj kćeri Mariji Burgundskoj koja se udala za Maksimilijana Habzburškog, sina cara Fridriha III.

Sa prisajedinjenjem burgundskih zemalja moglo se smatrati da je Francuska gotovo ujedinjena.

Osvajanje Provanse i njen značaj

Otprilike u isto vreme bila je prisajedinjena Provansa, koja se nalazila na granicama Svetog rimskog carstva. Prisajedinjenje Provanse pored teritorijalnog proširenja kraljevskog domena imalo je i veliki ekonomski značaj. Provansa je bila jedno od najvažnijih područja mediteranske trgovine. Tu se nalazio grad Marselj, koji je u mediteranskoj trgovini igrao gotovo istu ulogu kao i veliki lučki gradovi severne Italije. Još pre toga Luj XI se umešao u svađe između aragonskog kralja Huana II i Katalonije i za pomoć pruženu Aragonu dobio Rusijon.

Ujedinjenje Francuske i poreski pritisak

Krajem njegove vlade postojale su samo dve teritorije u granicama Francuske koje nisu ušle u sastav kraljevskog domena. To je na prvom mestu grad Kale sa okolinom koji je bio u rukama Engleza i vojvodstvo Bretanja koje je 1491. (a zatim konačno 1532 g.) ušlo u sastav kraljevskog domena. Godina prisajedinjenja Bretanje može se smatrati kao datum definitivnog ujedinjenja francuske teritorije.

Mnogobrojni ratovi Luja zahtevali su jačanje poreskog pritiska. Uporedo s porastom neposrednih poreza (za vreme Luja XI „taj” se povećao za 3—4 puta) vidimo kako jača i sistem zaključivanja zajmova kod buržoazije i brzi porast posrednih poreza.

Razvoj privrede

Luj XI je gledao na porast trgovine i zanatstva u Francuskoj kao na važan preduslov za bogaćenje kraljevske kase. Zahvaljujući razvitku industrije država je dobila mogućnost da znatno smanji uvoz strane robe, da poveća izvoz svoje robe preko granice i da na taj način privuče u Francusku veliku količinu plemenitih metala. Za vreme Luja XI mi već vidimo klice sistema merkantilizma koji se u prvom redu bazira na pozitivnom trgovinskom bilansu. Kraljevska vlast je u tome igrala naročitu ulogu. Luj XI, pokušavajući da nađe nove izvore prihoda, nastojao je da potstakne buržoaziju na nove poduhvate; on je negodovao što je buržoazija u Francuskoj suviše nepokretna, što se ne odlučuje na nove smeone podvige.

Luj XI je naterao lionske zanatlije da počnu izrađivati svilene tkanine. Kada su oni počeli da se suprotstavljaju toj inicijativi, kralj je zapretio Lionu da će mu oduzeti sve trgovačke povlastice. U Lionu su uz kraljevu pomoć bili organizovani sajmovi koji su uskoro bacili u zasenak ženevske.

Kraljevska vlast je, dakle, potsticala porast buržoaskog bogatstva koristeći ga za svoje interese.

Smrt i nastavak njegove politike

Posle smrti Luja XI 1483. godine na presto je stupio njegov maloletni sin Karlo VIII uz koga je obrazovano regentstvo koje je uglavnom nastavilo politiku Luja XI.

Državni staleži su 1484. sazvani u Tur. Na to zasedanje poslanici su došli sa zahtevima svojih birača. U tim se zahtevima tražilo da se snize porezi i da državni staleži ograniče kraljevsku vlast. Poslanici su podvrgli oštroj kritici apsolutističku politiku Luja XI i zahtevali redovno sazivanje državnih staleža svake dve godine. Ali, kraljevsku je vlast već bila dovoljno učvrstila politika Karla VII i Luja XI, pa se ona nije bojala takvih zahteva. Državni staleži pošto su dobili neke delimične ustupke i izglasali traženu subvenciju, raspušteni su i posle toga nisu sazivani tokom čitavih 75 godina.

Krajem XV v. u Francuskoj već počinje da se formira nacionalna država. Mnoštvo pojedinih oblasti, feudalnih poseda i gradova, koji su živeli svojim zasebnim životom, sada se ujedinilo u jednu teritoriju. Pored lokalnih jezika počeo je da se izgrađuje zajednički jezik za celu zemlju (na osnovu jezika severne Francuske) i da se stvara zajednička kultura. Ranije su se obično samo stanovnici severne Francuske nazivali Francuzima; Burgunđani, Provansalci, Bretonci i Gaskonjci nisu sebe smatrali Francuzima. Sada se počela razvijati francuska nacija kao »istorijski formirana stabilna zajednica ljudi ponikla na bazi zajednice jezika, teritorije, ekonomskog života i psihičke konstitucije, koja se ispoljava u zajednici kulture«.

Porodično stablo

16. Žan II Dobri

8. Šarl V

17. Bona Češka

4. Šarl VI

18. Pjer I, vojvoda od Burbona

9. Joanna of Bourbon

19. Izabela Valoa

2. Šarl VII Pobednik

20. Štefan II, vojvoda Bavarske

10. Štefan III, vojvoda Bavarske

21. Elizabeta od Sicilije, vojvotkinja Bavarske

5. Izabela od Bavarske

22. Bernabo Viskonti

11. Taddea Visconti

23. Beatrice Regina della Scala

1. Luj XI

24. Žan II Dobri (= 16)

12. Luj I Anžujski

25. Bona Češka (= 17)

6. Luj II Anžujski

26. Charles of Châtillon, Count of Blois

13. Marija od Bloa, vojvotkinja od Anžuja

27. Jeanne of Penthièvre

3. Marija Anžujska

28. Pere IV od Aragona

14. Huan I od Aragona

29. Eleonora od Sicilije

7. Jolanda od Aragona (umrla 1442)

30. Robert I, Duke of Bar

15. Violante de Bar

31. Marija Valoa

Literatura

• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd. 
• Bakos, Adrianna E. (1997). Images of Kingship in Early Modern France: Louis XI in Political Thought, 1560-1789. Routledge. ISBN 978-0415154789. 
• Bowersock, G W (2009). From Gibbon to Auden : Essays on the Classical Tradition. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 9780199704071. 
• Brine, Douglas (2015). Pious Memories: The Wall-Mounted Memorial in the Burgundian Netherlands. Brill. ISBN 978-9004288324. 
• Châtelet, Albert; Paviot, Jacques (2007). Visages d'antan : le Recueil d'Arras (XIVe-XVIe siècle). Éditions du Gui. ISBN 978-2-9517417-6-8. 
• Cleugh, James (1970). Chant Royal The Life of King Louis XI of France (1423–1483). Doubleday & Company, Inc. ASIN B000NX3VVY. 
• de Gibours, Anselm (1726). Histoire généalogique et chronologique de la maison royale de France [Genealogical and chronological history of the royal house of France] (na jeziku: francuski). 1 (3rd izd.). Paris: La compagnie des libraires. 
• Guérard, Albert (1959). France: A Modern History. University of Michigan Press. ASIN B00G0N283I. 
• Hoyt, Robert S.; Chodorow, Stanley (1976). Europe in the Middle Ages. Harcourt, Brace, Jovanovich, Inc. ISBN 978-0155247130. 
• Kendall, Paul Murray (1971). Louis XI: The Universal Spider. W.W. Norton & Company Inc. ISBN 978-1842124116. 
• Le Roy Ladurie, Emmanuel (1987). The Royal French State 1460–1610. Blackwell Publishers. ISBN 978-0631170273. 
• Moreau, Gilles-Marie (2010). Le Saint-Denis des Dauphins: histoire de la collégiale Saint-André de Grenoble (na jeziku: French). L'Harmattan. ISBN 978-2296130623. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Saenger, Paul. "Burgundy and the Inalienability of Appanages in the Reign of Louis XI." French Historical Studies 10.1 (1977): 1-26 JSTOR 286114.
• Slattery, Maureen. "King Louis XI-Chivalry's Villain or Anti-Hero: the Contrasting Historiography of Chastellain and Commynes." Fifteenth Century Studies 23 (1997): 49+.
• Thompson, John B. (1995). The Media and Modernity: A Social Theory of the Media. Stanford University Press. ISBN 978-0-745-65674-8. 
• Tyrell, Joseph M. (1980). Louis XI. Twayne Publishers. ISBN 9780805777284.