Mavdud

Mavdud ibn Altuntaš (umro 2. oktobra 1113) bio je turski vojskovođa i atabeg Mosula (1109—1113). Organizovao je više pohoda na krstaške zemlje, ali su svi oni završeni neuspehom.

Mavdud
Datum smrti	2. oktobar 1113.
Mesto smrti	Damask

Pohod 1110.

Mavdud je karijeru započeo kao oficir Muhameda I koji ga je 1109. godine odredio za atabega Mosula. Potom je naredio da mu se pridruže i ostale muslimanske armije, pa je tako formiran prvi Mavdudov pohod na krstaše u koji su krenuli i Il Gazi i Sokman. Godine 1110. izvršen je prvi upad na teritoriju grofovije Edese i ubrzo je grad opkoljen. Balduin le Burž je zatražio pomoć od ostalih krstaških barona. Odazvali su mu se i jerusalimski kralj Balduin i Bertrand od Tripolija koji je sa sobom doveo i nekoliko jermenskih prinčeva. Tankred Galilejski u početku nije želeo da se pridruži krstašima, ali na nagovor jerusalimskog kralja prividno se izmirio sa Balduinom le Buržom. Međutim, dok je marš ka Edesi trajao, Tankred se izdvojio iz grupe i vratio se sa svojim vojnicima u Antiohiju. Sada je Balduin I ostao bez četvrtine vojske, a kada je čuo da je njegovim posedima zapretila opasnost od Egipćana, odustao je od borbe sa Turcima. U međuvremenu, Mavdud i Il Gazi su se povukli.

Pohod 1111.

Tankredov napad na Alepo primorao je njegovog gospodara Ridvana od Alepa da traži pomoć od Muhameda I. On mu šalje Mavduda da razbije opsadu. Mavdud stiže pod Alepo tokom avgusta, ali Ridvan odjednom odbija da prihvati ovu pomoć i zatvara kapije grada. Očigledno se turskih emira plašio više od krstaša. Mavdud je tako nešto i očekivao znajući da Ridvan nema mnogo razumevanja za "sveti rat". Kada su uvideli da od saradnje sa Ridvanom neće biti ništa, irački emiri su punih 17 dana pustošili njegove zemlje. Nakon toga, vojska je krenula u susret Tugtiginu koji je vodio vojsku iz Damaska ka Tripoliju. Zapravo, Damask je bio jedino zainteresovan za Tripoli budući da su ga smatrali delom svoje teritorije. Međutim, irački emiri odbijaju dalji nastavak rata i vraćaju se kućama.

Ipak, Mavdudu je ostalo dovoljno vojske koja je udružena sa onom iz Damaska bila dovoljna da se sada i Tankred uplaši i smesta od krstaških barona traži pomoć. Iako je on samo godinu dana ranije odbio da pruži pomoć, krstaški baroni se nisu mnogo premišljali tako da su se pod Kastel Ružom uskoro okupili jerusalimski kralj Balduin, Balduin le Burž i njegov vazal Žoscelin od Edese, Bertrand od Tripolija i nekoliko jermenskih prinčeva. Ovoga puta Turci su pred sobom imali celokupnu krstašku silu pa se nisu usuđivali napasti. Ubrzo su se obe vojske razišle.

Pohod 1113. i smrt

Tokom 1113. godine Mavdud sakuplja vojsku, ali ovoga puta Edesa nije njegov cilj. On samo prolazi pored nje i žuri da pomogne Turcima iz Damaska koje je Balduin žestoko pritisnuo. Kralj Balduin nije imao veliku vojsku, po rečima Albera od Eksa, oko 700 vitezova i 4000 pešaka. Stoga je, na glas da stižu Turci iz Iraka, odmah zatražio pomoć Ruđera od Antiohije i Ponsa od Tripolija. Onda je Balduin načinio grešku primajući bitku ne sačekavši svoje saveznike.

Bitka kod Al-Sanabre se odigrala 28. juna 1113. godine. Balduin je izgubio 300 vitezova i 1200 pešaka. Sam se uspeo povući u Tiberijas. Tu su ga pronašli Ruđer od Antiohije i Pons od Tripolija i uputili mu prekore što je primio bitku ne sačekavši ih. Interesantno je to kako je Balduin primio ove prekore ne odupirući se mnogo i poslušao savete koje su mu dali njegovi vazali.

I pored značajnih gubitaka, krstaška vojska se uspela održati u okolini Tiberijasa. Za tih 26. dana, koliko je opsada trajala, turci su mogli slobodno krstariti teritorijom, tako da su opkolili Jafu i Jerusalim. No, kako je krstaška vojska stalnim priticanjem novih hodočasnika postepeno narasla do nekih 16 000, Turci se uskoro povlače.

Tom prilikom Mavdud je postupio veoma oprezno, ali je načinio grešku koja će ga stajati života. Otišao je za Damask gde je nakon nekog vremena ubijen (2. oktobar 1113) pošto se vratio iz džamije. Ovo ubistvo počinili su Asasini, ali je u narodu ostala sumnja da ga je naručio Tugtigin želeći da se oslobodi opasnog takmaca i postane miljenik Muhameda I.

Vidi još

• Muhamed I
• Tugtigin
• Bitka kod Al-Sanabre

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.