Википедија

Magdalena (reka)

Magdalena (šp. Rio Magdalena)[3] je reka u Južnoj Americi, najduža u Kolumbiji. Izvire u Severnim Andima u Kolumbijskom masivu i predstavlja udolinu između Istočnih i Centralnih Kordiljera. Teče prema severu na dužini od 1.540 km. Ukupna površina njenog sliva je oko 260.000 km², a prosečna protok oko 7.000 km³/s. Prima nekoliko pritoka na svom toku, od kojih su najznačajnije Kauka sa leve i Sesar sa desne strane (mada je po nekima Magdalena pritoka Kauke). U dolini Magdalene nalazi se nekoliko naselja, Neiva, Puerto Berio, La Glorija i grad Barankilja u samoj delti na ušću u Karipsko more. U donjem delu toka reka formira veliku ravnicu koja se deltasto širi ka ušću i često je plavljena i zamočvarena.[4]

Magdalena
Reka Magdalena
Tok Magdalene
Opšte informacije
Dužina1.528 km (949 mi)[1] km
Basen257.438 km2
Pr. protok7.200 m3/s (250.000 cu ft/s)[2] ​m3⁄s
SlivAtlantski okean
Vodotok
IzvorSeverni Andi
Koor. izvora1° 56′ 3″ N 76° 36′ 29″ W / 1.93417° S; 76.60806° Z / 1.93417; -76.60806
V. izvora3.685 m
UšćeKaripsko more[2]
Koor. ušća11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W / 11.11667° S; 74.85000° Z / 11.11667; -74.85000
Geografske karakteristike
Država/e Kolumbija
NaseljaBarankilja
PritokeKauka
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Kurs uredi

 
Reka Magdalena u Kundinamarci, Tolima

Reka Magdalena je najveći rečni sistem severnih Anda, sa dužinom od 1.612 km.[5] Njeni izvori su na jugu Kolumbije, gde se Andski podopseg Centralnih i Orijentalnih Kordiljera razdvaja, u departmanu Huila. Reka teče istočno, i zatim severno u velikoj dolini između dve Kordiljere. Ona dostiže do obalske ravnice na oko devet stepeni severno, zatim ide na zapad oko 100 km (62 mi), a zatim ponovo na sever, dostižući Karipsko more u gradu Barankilja u zoni poznatoj kao Bokas de Seniza.

Flora i fauna uredi

Riba uredi

 
Reka u blizini Vilavieja Vilavieja, Huila

Sliv reke Magdalene, koji obuhvata reku Kauka i druge pritoke, veoma je bogat ribom. Prema podacima iz 2008. iz sliva je poznato 213 vrsta riba.[6] Od tada je opisano nekoliko novih vrsta iz basena, kao što je pet iz roda Hemibrycon u 2013,[7] dve iz roda Ancistrus u 2013,[8] i jedna iz roda Farlowella u 2014.[9] Među najpoznatijim vrstama u basenu su Kronoheros umbriferus, Ctenolucius hujeta, Geophagus steindachneri, Ichthyoelephas longirostris, Panaque cochliodon, Pimelodus blochii, Potamotrygon magdalenae, Prochilodus magdalenae, Pseudoplatystoma magdaleniatum i Salminus affinis. Oko 55% ribljih vrsta u slivu je endemsko, uključujući četiri endemska roda: som Centrochir i Eremophilus, i haracidi Carlastyanax (često uključen u Astyanax) i Genycharax.[10] Uopšteno gledano, riblja fauna pokazuje veze sa okolnim basenima, posebno Atrato i Marakaibo, i u manjoj meri i Amazon-Orinoko.[10]

Najproduktivnije ribolovne oblasti u Kolumbiji su u ovom basenu,[11] ali je došlo do drastičnog smanjenja godišnje prinosa sa padom od oko 90% između 1975. i 2008. godine.[12] Primarne pretnje su zagađenje (kao što je ljudski otpad, rudarstvo, poljoprivreda i krčenje šuma koje izazivaju nanos mulja) i gubitak staništa (usled izgradnje brana). Nedavno su izrađene dodatne brana, uključujući El Kuimbo (otvorena 2015. godine) i Ituango (stavljena u funkciju 2022. godine), što je izazvalo određene kontroverze.[13][14] Kao rezultat zagađenja, teški metali su takođe otkriveni u nekim komercijalno važnim ribama u reci.[15] Prema podacima iz 2002. godine, 19 vrsta riba u slivu reke je prepoznato kao ugroženo.[11]

Druge životinje uredi

Reka Magdalena i njena dolina prelaze širok spektar ekosistema, kao što je paramo u svom izvorištu, suva šuma u ​​gornjem delu njene doline, prašuma u ​​njenom srednjem toku, i močvare u donjem toku.[16] Obični kajman, zelena iguana i smeđi pelikan su izobilni ovim ekosistemima, ali druge životinjske vrste kao što su severnoamerički lamantin, magdalenski tinamu, Todov papagaj, američki krokodil, kolumbijski klizač, magdalenska rečna kornjača, Dalova žabolika kornjača i crvenonoga kornjača su u opasnosti od izumiranja.[17]

Pored toga, postoji mogući rizik koji predstavlja invazivni nilski konj. Prvobitno uvezeni od strane Pabla Eskobara, ovi nilski konji su postali divlji nakon njegove smrti, i od tada su se proširili izvan svog prvobitnog doma na Haciendi Napoles u obližnje regione reke Magdalene.[18][19]

Istorija uredi

 
Čampan na Magdaleni, oko 1860. akvatinta by Ramona Toresa Mendeza

Zbog svog geografskog položaja na severu Južne Amerike, reka Magdalena je od pretkolumbovskih vremena bila pravac ka unutrašnjosti današnje Kolumbije i Ekvadora. Nekoliko naroda koji govore karipske jezike, kao što su Panče i Jarigui, prodrli su kroz zapadnu obalu reke, dok je njen istočni deo bio naseljen civilizacijom Muiska, koja je nazvana reka Juma.

Isto tako, španski konkvistadori koji su stigli u današnju Kolumbiju početkom 16. veka koristili su reku da uđu u divlju i planinsku unutrašnjost nakon što je Rodrigo de Bastidas otkrio i nazvao reku 1. aprila 1501. Tokom španske kolonizacije Amerike, reka je bila jedina transportna veza koja je povezivala Bogotu sa karipskom lukom Kartahena de Indijas, a samim tim i sa Evropom.

Magdalenska kampanja Pjera Labatuta i Simona Bolivara odvijala se duž reke Magdalene.

Godine 1825, Kongres Kolumbije je dodelio koncesiju za uspostavljanje parne plovidbe u reci Magdaleni Huanu Bernardu Elbersu,,[20] ali se njegova kompanija zatvorila ubrzo nakon toga. Do 1845. godine, parobrodi su redovno saobraćali rekom[21] sve do 1961. godine, kada su poslednji parobrodi prestali da rade.[20]

U masovnim medijima uredi

Najveći deo filma Ljubav u vreme kolere odvija se u istorijskom, zidinama ograđenom gradu Kartaheni u Kolumbiji. Neki snimci ekrana prikazuju reku Magdalenu i planinski venac Sijera Nevada de Santa Marta.

General u svom lavirintu, Gabrijela Garsije Markesa, je fikcionalizovan prikaz poslednjeg putovanja Simona Bolivara niz reku Magdalenu, gde ponovo posećuje mnoge gradove i sela duž reke.

U delu Magdalena: Reka snova (Knopf, 2020), kanadski pisac, antropolog i istraživač Vejd Dejvis putuje duž reke čamcem, peške, automobilom i na konju kombinujući opise prirode sa epizodama iz kolumbijske istorije.[22]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Sistema de informacion Ambiental de Colombia – SIAC” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2012-03-15. g. Pristupljeno 2011-07-13. 
  2. ^ a b „Chapter 14” (PDF). The Pacific and Caribbean Rivers of Colombia: Water Discharge, Sediment Transport and Dissolved Loads. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-25. g. Pristupljeno 2011-07-13. 
  3. ^ „Polinizaciones: Las Abejas y las Garzas / The Bees and Storks”. Polinizaciones.blogspot.com. 2008. Pristupljeno 2008-11-06. 
  4. ^ „Sistema Delta Estuarino del Río Magdalena, Ciénaga Grande de Santa Marta”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  5. ^ Restrepo, Juan D.; Escobar, Rogger; Tosic, Marko (februar 2018). „Fluvial fluxes from the Magdalena River into Cartagena Bay, Caribbean Colombia: Trends, future scenarios, and connections with upstream human impacts”. Geomorphology. 302: 92—105. doi:10.1016/j.geomorph.2016.11.007. hdl:10784/26918  . 
  6. ^ Maldonado-Ocampo; Vari; and Usma (2008). Checklist of the Freshwater Fishes of Colombia. Biota Colombiana 9: 143–237.
  7. ^ Román-Valencia; Ruiz; Taphorn; Mancera-Rodriguez; and García-Alzate (2013). Three new species of Hemibrycon (Characiformes: Characidae) from the Magdalena River Basin, Colombia. Rev Biol Trop. 61(3): 1365–1387.
  8. ^ Taphorn; Armbruster; Villa-Navarro; and Ray (2013). Trans-Andean Ancistrus (Siluriformes: Loricariidae). Zootaxa 3641(4): 343–370.
  9. ^ Ballen; and Mojica (2014). A new trans-Andean Stick Catfish of the genus Farlowella Eigenmann & Eigenmann, 1889 (Siluriformes: Loricariidae) with the first record of the genus for the río Magdalena Basin in Colombia. Zootaxa 3765(2): 134–142.
  10. ^ a b Freshwater Ecoregions of the World: Magdalena – Sinu. Arhivirano 2017-01-16 na sajtu Wayback Machine Retrieved 12 August 2014.
  11. ^ a b Granado-Lorencio; Serna; Carvajal; Jiménez-Segura; Gulfo; and Alvarez (2012). Regionally nested patterns of fish assemblages in floodplain lakes of the Magdalena river (Colombia). Ecol Evol. 2(6): 1296–1303.
  12. ^ Lasso; Agudelo-Córdoba: Jiménez-Segura; Ramírez-Gil; Morales-Betancourt; Ajiaco-Martínez; Gutiérrez; Usma-Oviedo; Muñoz-Torres; and Sanabria-Ochoa (2011). I. Catálogo de los recursos pesqueros continentales de Colombia. Serie Editorial Recursos Hidrobiológicos y Pesqueros Continentales de Colombia. Bogotá (Colombia): Instituto de Investigación de Recursos Biológicos Alexander von Humboldt (IAvH).
  13. ^ International Rivers (18 January 2012). Colombia's El Quimbo in Limbo. Retrieved 12 August 2014.
  14. ^ International Rivers (18 March 2013). Police Detain Ituango Dam Affected. Retrieved 12 August 2014.
  15. ^ Noreña; Arenas; Murillo; Guío; and Méndez (2012). Heavy metals (Cd, Pb and Ni) in fish species commercially important from Magdalena river, Tolima tract, Colombia. Tumbaga 2(7): 61–76.
  16. ^ „Magdalena Valley dry forests”. Pristupljeno 2011-07-15. 
  17. ^ „CUIDEMOS NUESTRO RÍO MAGDALENA” (PDF) (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-27. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  18. ^ Kremer, W. (26. 6. 2014). „Pablo Escobar's hippos: A growing problem”. BBC. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  19. ^ Howard, B.C. (10. 5. 2016). „Pablo Escobar's Escaped Hippos Are Thriving in Colombia”. National Geographic. Pristupljeno 26. 2. 2018. 
  20. ^ a b „Navegación a Vapor en Colombia | xcafe.co” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2012-03-27. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  21. ^ Alfred Hettner. „En el río Magdalena.”. Viajes por los Andes colombianos: (1882–1884) (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2011. g. Pristupljeno 2011-07-15. 
  22. ^ „Book review: Magdalena: River of Dreams”. The Economist (22-28 August 2020). The Economist Newspaper Limited. 

Literatura uredi

  • Vujadinović, S. (2009): Regionalna geografija Južne Amerike, Geografski fakultet, Beograd
  • Arbeláez Cortés, Enrique; Torres, María Fernanda; López Álvarez, Diana; Palacio Mejía, Juan Diego; Mendoza, Ángela María; Medina, Claudia Alejandra (2015). „La biodiversidad congelada de Colombia: 16 años de la colección de tejidos del Instituto Humboldt” [Colombian frozen biodiversity - 16 years of the tissue collection of the Humboldt Institute]. Acta Biológica Colombiana, Universidad Nacional de Colombia. 20: 163—173. 
  • Nieto Escalante, Juan Antonio; Sepulveda Fajardo, Claudia Inés; Sandoval Sáenz, Luis Fernando; Siachoque Bernal, Ricardo Fabian; Fajardo Fajardo, Jair Olando; Martínez Díaz, William Alberto; Bustamante Méndez, Orlando; Oviedo Calderón, Diana Rocio (2010). Geografía de Colombia [Geography of Colombia] (na jeziku: španski). Bogotá, Colombia: Instituto Geográfico Agustín Codazzi. ISBN 978-958-8323-38-1. 
  • Rodríguez Becerra, Manuel (2001). „La biodiversidad en Colombia” (PDF). Manuel Rodríguez Becerra. str. 1—32. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 2017-01-30. 
  • „V Informe nacional de biodiversidad de Colombia - ante el convenio de diversidad biológica” (PDF). United Nations Development Program. 2014. str. 1—156. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 04. 2015. g. Pristupljeno 2017-01-30. 
  • Woods, Sarah (2008). Colombia. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-242-2. Pristupljeno 2017-01-30. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магдалена_(река)&oldid=27557255”