Википедија

Магеланов пингвин

Magelanov pingvin (lat. Spheniscus magellanicus) vrsta je pingvina koji nastanjuje Južnu Ameriku, tačnije Argentinu, Čile i Foklandska ostrva, sa nekim migratornim primercima viđenim u Brazilu, gde se povremeno viđaju čak do Ria de Žaneira. Pripada rodu Spheniscus i najbrojnija je vrsta iz tog roda. Najbliži rođaci su mu humboltov, magareći i galapagoški pingvin. Magelanov pingvin je dobio naziv po portugalskom istraživaču Fernandu Magelanu, koji je otkrio ovu vrstu 1520. godine. Na IUCN listi magelanov pingvin se svrstava u grupu skoro ugroženih taksona.

Magelanov pingvin
Humboltov pingvin u Peruu
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Hordati (Chordata)
Podtip:
Kičmenjaci (Vertebrata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Pingvini (Sphenisciformes)
Porodica:
Spheniscidae
Rod:
Spheniscus
Vrsta:
S. magellanicus
Binomno ime
Spheniscus magellanicus
(Forster, 1781)
Crvena boja pokazuje rasprostranjenost

Opis uredi

Magelanovi pingvini su srednje veličine, rastu do veličine 61-76 centimetara i težine 2,7 do 6,5 kilograma.[2] Mužjaci su veći od ženki, a oba roditelja neguju mlade.

Odrasle jedinke imaju crna leđa i bele stomake. Postoje dve crne trake između glave i grudi, koje sa donjom trakom obrazuju šaru oblika obrnute potkovice. Glava je crna, sa belim obodom koji ide iza očiju, nastavlja se od ušiju do repa i pridružuje se beloj šari kod grla. Mladunci imaju crno-siva leđa, sa više izbledele sivo-plave boje na svojim grudima. Magelanovi pingvini mogu da žive i do 25 godina u divljini, a čak do 30 godina u zarobljeništvu.

Mladi obično imaju pege na svojim nogama koje postepeno blede kako odrastaju. Kada ptica dostigne starost od oko 10 godina, noge postaju čitave crne.

Kao i kod ostalih vrsta pingvina, i kod magelanovog pingvina krila su kruta i služe samo za plivanje.

Ishrana uredi

Magelanovi pingvini se hrane pod vodom, a ishrana im se sastoji od sipa, lignja, rakova i drugih životinja, a sa hranom unose u organizam i slanu vodu. Višak soli izbacuju iz organizma preko svojih žlezda. Odrasli pingvini mogu da rone do dubine od 20 do 50 metara u potrazi za plenom. Tokom sezone parenja, mužjaci i ženke imaju isti način ronjenja i potrage za hranom, kao i sastav ishrane, međutim, analiza koštane srži ukazuje na to da se ishrana razlikuje van sezone parenja, a razlog za to je uzgoj mladunaca, kada su jedni od roditelja onemogućeni da love.[3]

Magelanovi pingvini ne doživljavaju tako ozbiljno nedostatak hrane kao galapagoški pingvini, zato što imaju zalihe hrane, s obzirom na to da žive na obalama Atlantskog okeana Južne Amerike. Prisustvo velikog kontinentalnog grebena u Atlantiku obezbeđuje to da se ovi pingvini mogu sresti daleko od svoje kolonije parenja.[4]

Razmnožavanje uredi

Magelanovi pingvini putuju u velikim jatima u potrazi za hranom. Tokom sezone parenja, ove ptice se okupljaju i gnezde se u velikim kolonijama na obalama Argentine, južnog Čilea i Foklandskih ostrva, gde broj gnezda dostiže gustinu od oko 20 po kvadratnom kilometru. Sezona parenja počinje dolaskom odraslih jedinki magelanovog pingvina u koloniju u septembru i traje sve do kraja februara i početka marta, kada su mladi dovoljno zreli da napuste koloniju.[3] Jedna od najvećih kolonija nalazi se u Punta Tombu.[5] Gnezda grade pod grmljem ili u rupama. Polažu dva jaja čija inkubacija traje 39-42 dana, a na tom zadatku se smenjuju oba roditelja svakih 10 do 15 dana. Mladunci su zbrinuti od strane oba roditelja 29 dana, a hrane se na svaka dva do tri dana. Normalno je da se oba mladunca odgoje do stadijuma odrasle jedinke, mada se često dešava da samo jedno mladunče preživi do tog stadijuma. Smatra se da je uspešan magelanov pingvin onaj koji podigne 0.7 mladunca u proseku po svakoj sezoni.[6]

Magelanovi pingvini polažu jaja u toplim mestima gde se temperatura ne spušta ispod 20℃.

Galerija uredi

  •  
    Magelanov pingvin na obalama Argentine
  •  
    Plivanje pod vodom u zoološkom vrtu u Berlinu, Nemačka
  • Par pingvina koji se pare u svom gnezdu
  •  
    Odrasli i mladunci u svom gnezdu, Patagonija, Argentina
  •  
    Magelanovi pingvini na patagonijskoj obali

Reference uredi

  1. ^ BirdLife International (2012). „Spheniscus magellanicus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ „BBC.co.uk”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2012. g. Pristupljeno 24. 01. 2016. 
  3. ^ a b Silva, Laura (maj 2014). „Differences in diet composition and foraging patterns between sexes of the Magellanic penguin ( Spheniscus magellanicus) during the non-breeding period as revealed by δC and δN values in feathers and bone.”. Marine Biology. doi:10.1007/s00227-014-2410-1. 
  4. ^ Akst, Elaine P.; Boersma, P. Dee; Fleischer, Robert C. (1. 12. 2002). „A comparison of genetic diversity between the Galápagos Penguin and the Magellanic Penguin”. Conservation Genetics. 3 (4): 375—383. ISSN 1566-0621. doi:10.1023/A:1020555303124. 
  5. ^ C. Michael Hogan (2008) Globaltwitcher.auderis.se Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2012), Magellanic Penguin, ed. N. Stromberg]
  6. ^ Boersma, Dee (februar 2015). „Marine protection is needed for Magellanic penguins in Argentina based on long-term data”. Biological Conservation. doi:10.1016/j.biocon.2014.12.005. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магеланов_пингвин&oldid=26922404”