Manastir Svete Agneze Češke
Manastir Svete Agneze Češke ili Svete Janje Praške, je istorijski gledano izuzetno vredan manastirski kompleks, koji spada među najstarije gotičke građevina u Pragu. Nosi ime svoje osnivačice, princeze Premislide (Svete Agneze Češke, kanonizovane 1989. godine), najmlađe ćerke kralja Otokara I. i majke Konstacije Ugarske.[1]
| Manastir Svete Agneze Češke | |
|---|---|
| Klášter sv. Anežky České | |
 Manastirski komplek Svete Agneze Češke u kome se nalazi deo umetničke kolekcije Nacionalne galerije | |
| Osnivanje | 13. vek |
| Lokacija | Prag Češka |
| Vrsta | muzej i galerija |
| Kolekcija | Srednjovekovna umetnost Bohemije i centralne Evrope 1200-1500. |
| Direktor | Agnes Husslein-Arco |
| Adresa | Milosrdných 17 Prag |
| Veb-sajt | www.ngprague.cz |
Danas je palata sedište Nacionalne galerije u Pragu, u kojoj se nalazi stalna izložbena postavka iz oblasti slikarstva, vajarstva i rukotvorina. Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro Češke od 1978. godine.[2]
Istorija uredi
Princeza Premislida (1211 - 1282) bila je rođaka Svete Elizabete Ugarske.Sa 3 godine, određeno je da se uda za sina vojvode od Šleske. Nekoliko godina kasnije on je umro, pa se taj brak nikada nije dogodio. Planirali su je udati i za neke druge plemiće ali se i to nije dogodilo. Bila je duboko religiozna i nije se ni želela da se uda i posvetila se verskom životu. Nakon smrti svoga oca 1230. godine, napokon je mogla slediti svoj poziv. Uz pomoć brata, osnovala je bolnicu i pomogla podizanju samostana franjevaca. Razmenjivala je pisma sa Svetom Klarom i kao rezultat toga, došlo je pet redovnica klarisa, prve koje su zasnovale zajednicu severno od Alpa.[2]
Lično je postala redovnica klarisa 1236. godine. Kuvala je i brinula se za gubavce i siromašne. Osnovala je prvu češku redovničku zajednicu Vitezovi krsta crvene zvezde, koja je pomagala bolesnicima, i osnovala je lokalni manastir za mlađe bratsvo uz podršku kraljevske porodice tokom ranog 13. veka, i ubrzo po njegovoj gradnji njim upravljala.[3]
Papa Pije IX. proglasio ju je blaženom 1874, a papa Ivan Pavle II. proglasio je svetom 12. decembra 1989. godine. Zaštitnica je Češke.
- Osnivanje manastira
Tačan datum osnivanja manastira nije poznat, ali je verovatno to bilo 1231. godine, kada su zaključeni svi pregovori u vezi sa Agnezinim brakom. Agnezin brat Vaclav I poklonio je zemljište manastiru na desnoj obali Vltave, povoljno po svom položaju jer je bio pored bolnice. Područje je bilo naseljeno uglavnom zanatlijama. Vaclav je istovremeno dodelio manastiru sve privilegije i slobode.[2]
Manastir se sastoji od dve zgrade - ženskog samostana klarisa i muškog manastira minorita koji je osnovan u susedstvu. To je jednospratna dugačka zgrada sa zidovima od opeke, koja je sazidana u romaničkom stilu. Okomito na zgradu je izgrađena dvobrodna crkva Svetog Franje, koja je građena u ranogotičkom stilu. To je najstariji deo građevinskog kompleksa i osvećen je 1234. godine . U periodu od 1245. do 1260. godine, zgradama su dodani manastirska kuhinja i klaustar. Krov crkve je podignut na visinu od 37 metara, ali nije original (jer se stari urušio).[1]
Pre samostana sagrađena je crkva za klarise koja je bila povezana sa kapelom Marije Magdalene na severnoj strani.
- Crkva Hrista Spasitelja
.jpg)
Odmah do ove crkve dograđena je viša crkva, koja je bila posvećena Svetom Salvatoru i datira iz 1270. - 1280. godine. Crkva se svojim značajem i arhitektonskim kvalitetom ističe iznad ostalih delova manastira. Naos sa dva luka poprečnih rebrastih svodova, završenih petougaonim krajem, delo je francuskog majstora nepoznatog imena. Mauzolej je takođe sadržao kriptu ispod poligonalnog kraja, zasvođenu svodom i dostupnu stepenicama na južnom obodnom zidu. Naos je sa kapelom Bogorodice povezan trijumfalnim lukom, koji je izgrađen tek nakon izgradnje crkve. Umesto glava, šipke luka završene su frizovima koji prikazuju glave petorice prethodnih čeških monarha i njihove žene. Sama Agneza, buduća svetica porodice, bila je prikazana na glavi pobedničkog pojasa iznad oltara. Ovakav prikaz dovodi do primenjene simbolike i geometrije. Trijumfalni luk izveden je u modulu nazvanom Vrata harmonije, koristeći odnos 1:√2, a zlatni presek je genijalno korišćen za ostatak zgrade . Unutrašnja geometrijska struktura tada je definisala važna mesta na kojima je bila upisana u elemente plastične dekoracije. Na primer, upravo pomenute glave kraljeva u podnožju arhivolte Trijumfalnih vrata nalaze se istovremeno na vrhu geometrijske konstrukcije Vrata harmonije.[4]
Što se tiče posvećenja kapele Hristu Spasitelju, to je jedna od manifestacija Premislidinog napora da se nadogradi nasleđe iz doba Konstantina i Karolinga i tako podrži moć njihove porodice. Prikaz monarha na ulaznoj kapiji, nasuprot oltara, na istom nivou kao i Hristos, ili u izgradnji kripte, smeštene ispod oltara, takođe je vezan za karolinški period. U osi i ispod preseka zasvođenih polja, na najeksponiranijem mestu - ispred oltara, ostavljeno je mesto za grobnicu monarha. Dalje, možemo pronaći simbol Hristovog vaskrsenja, zvezda sa petokrakom u prozoru na kraju crkve ili ljiljan sa pet latica ispod Agnezinog portreta. Čitav prostor je oslikan freskama hristološkog ciklusa, od kojih su sačuvani samo fragmenti. Prvobitno su šipke obloga prozora, a pozadina glava i zavrtnja takođe je bila polihromirane, opet simbolično, crvene boje,
Severno od crkve nalazi se vrt koji se graniči sa 30 metara dugom ulicom Mala Klašterni.
- Manastir tokom hustinskih ratova
Tokom husitskih ratova manastir je ostao napušten i počeo je da propada. U periodu od 1556. do 1627. godine ovde je živeo dominikanski red, a godinu dana kasnije klarise su se ponovo ovde vratile.
- Ukidanje i devastacija mansatirskog kompleska
Krajem 18. veka (kao i mnoge druge) i ovaj manastir je ukinuo car Josif II. Nakon odlaska bratstva manastir je počeo da propada.
Oronulom manastiru zakupljivanom za razne namene više puta je pretilo rušenje. Poslednji predlog za rušenje potekao je iz sanacionog plana Praga s kraja 19. veka. Zbog svog značaja, međutim, manastir je izbegao devastaciju.[2]
- Obnova manastira
Od početka 20. veka manastir se postepeno dokumentuje, istražuje i popravlja. Uprkos burnoj sudbini ovog područja Praga, jezgro jedinstvenog rasporeda nekadašnjeg dvostrukog manastira sačuvano je do danas.
Konačno, manastir je preuzeo Savez za obnovu manastira Svete Agneze kako bi spasio zgradu od ponovnog razvoja Starog grada Praga . Pokušaji da se spasi završili su tek 1986. godine, kada je završena rekonstrukcija kompleksa. Zbog svojih umetničkih vrednosti i kulturne i državno-dinastičke jedinstvenosti, manastir Sveta Agneza je 1978. godine proglašen nacionalnim spomenikom kulture.[2]
Od 1980. godine manastir koristi Nacionalna galeriju u Pragu kao izložbeni prostor (galeriju). Srušeni brod rekonstruisan je u dvorani Jozefa Manesa i koristi se za koncerte klasične muzike.
U crkvi Svetog Salvatora sačuvani su fragmenti dobijeni tokom rekonstrukcije i grobovi vladara Premislida. U natkrivenoj crkvi Svetog Františka je sala dizajnirana za organizaciju predavanja, koncerata i književnih programa.
Sedamdesetih godina 20. veka manastir je proglašen nacionalnim spomenikom kulture, zbog svog ranogotskog arhitektonskog stvaralaštva od evropskog značaja.[3]
Zanimljivosti uredi
- Manastir je u svoje vreme bio najmodernija i najveličanstvenija građevina 13. veka
- Manastir je ujedno i najstarija sačuvani manstir u Pragu
- Na južnoj strani naosa crkve Svetog Františeka je najstariji gotički prozor u Pragu i širom srednje Evrope
- Crkva Svetog Salvatora je prva zgrada koja je izgrađena u francuskom gotičkom stilu u Češkoj
- U zgradama manastira nalazi se i mauzolej čeških kraljeva
- Kada je zauet stav da se kompleksa manastira Svete Agneze nakon višedeceniskog propadanja obnovi, u bivšem mauzoleju čeških kraljeva postojala je fabrika cikorije.
Galerijska postavka uredi
Izložba kolekcija Nacionalne galerije u Pragu nalazi se u prizemlju manastirskog kompleksa i sadrži više od dve stotine eksponata iz oblasti slikarstva, vajarstva i rukotvorina transformaciju oblika i funkcije umetničkog dela tokom tri veka. Eksponati dokazani u vezi sa Češkom dopunjuju dela nastala u širem srednjoevropskom regionu, posebno u Francuskoj, Austriji, Saksoniji , poput dela Franky, Rakousy, Sasko – např. díly Hanse Pleydenwurffa, Albrechta Altdorfera, Hanse Hesseho či Lucase Cranacha.[5]
U prvom delu izložbe u prizemlju prati se razvoj češke umetnosti od ploča i skulptura iz sredine 14. veka (majstora oltara Visha Broda, majstora Madoa Michla) i „mekog“ stila majstora Taodorika do slika majstora izrade oltara Trebon. Bohemski i moravski radovi iz 15. i početka 16. veka koegzistiraju sa radovima drugih srednjoevropskih regiona, sa kojima je u to vreme Bohemija održavala bliske kulturne veze.
-
Neznámý autor – Epitaf Jana z Jeřeně -
Neznámý autor – Andělé -
Mistr Theodorik – Svatý Jeroným -
Mistr Třeboňského oltáře – Uložení Krista do hrobu
Skulpturalni vrt uredi
U manastirskim baštama postavljeno je gotovo dvadesatak skulptura savremenih čeških autora.[3] Jedini izuzetak je značajno delo Františeka Bileka, jedno od prvih vajarskih ostvarenja nazvano Golgota (1892). Zahvaljujući pozajmicama u vrtu se nalaze dela - Mišela Gabriela (Plesači), Čestmira Sušeka (Bubanj), Jaroslav Rona (Portret sa lobanjom), Pavela Opočenskog (Umivaonik, Ispovednik) i Stefana Milkov (Amorfoid), i dela Karel Maliha doajena češke skulpture (između ostalih Energija, Strom), Stanislava Kolibala (Pad) i Aleša Veselija (Viseći teret, kosi presek nagnutom osom). U vrtu su takođe zastupljeni i vajari mlađe generacije, mnogi od njih su članovi umetničke grupe Tvrdohlavi, osnovane 1987. František Skala (Prienek, Slunečni kolej) u dve odvojene zgrade kompleksa manastira Svete Agneze.[2]
- Dao skulptura u vrtu mansatira
-
-
-
-
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b Soukupová, H.: Anežský klášter v Praze, 1. vydání, Odeon, Praha, 1989, str. 47
- ^ a b v g d đ „Klášter sv. Anežky České | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-22.
- ^ a b v „Klášter sv. Anežky České | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21.
- ^ Soukupová, H.: Anežský klášter v Praze, 1. vydání, Odeon, Praha, 1989, str. 25
- ^ „Středověké umění v Čechách a střední Evropa 1200–1550 | Národní galerie Praha”. www.ngprague.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-05-21.
