Marina Severa
Marina Severa (umrla pre 375) je bila carica Rima i prva žena cara Valentinijana I. Bila je majka kasnijeg cara Gracijana. Njeno puno ime je nepoznato. Marina Severa je kombinacija dva imena navedena u primarnim izvorima. Sokrat iz Konstantinopolja je naziva „Severa“, dok je Jovan Malala, Hronikon Pashale i Jovan Nikiu nazivaju „Marina“.[1]
Život uredi
Marina Severa se udala za Valentinijana pre nego što je on stupio na presto. Njihov sin Gracijan rođen je 359. godine u Sirmijumu u Panoniji. Valentinijan je izabran za cara 364. godine. Razveo se od svoje žene oko 370. godine da bi se oženio Justinom, udovicom uzurpatora Magnencija.[2]
Prema Sokratu iz Konstantinopolja:
Justina je tako lišena oca, ipak je ostala nevina. Neko vreme nakon što je postala poznata Severi, ženi cara Valentinijana, i imala česte odnose sa caricom, sve dok njihova intimnost nije porasla do te mere da su bili navikla da se zajedno kupaju. Kada je Severa videla Justinu u kadi, bila je veoma zapanjena lepotom device, i govorila o njoj caru, govoreći da je ćerka Justova bila tako ljupko stvorenje i da poseduje takvu simetriju oblika, da je ona sama, iako žena, bila sasvim očarana njome.. Car, čuvajući u sebi ovaj opis svoje žene, razmišljao je u sebi kako bi mogao da se oženi sa Justinom, a da se ne odrekne Severe, pošto mu je ona rodila Gracijana, koga je on malo pre toga proglasio za Avgusta. Shodno tome, sačinio je zakon i učinio da se objavi po svim gradovima, po kome je svakom čoveku bilo dozvoljeno da ima dve zakonite žene."[3]
Ovaj izveštaj su odbacili kasniji istoričari čija je interpretacija bila malo verovatna legalizacija dvobračnosti. Međutim, Timoti Barns i drugi smatraju da ova odluka dozvoljava samo posebnim Rimljanima da se razvedu, a zatim ponovo stupe u brak. Kontroverza je bila da hrišćanstvo tek treba da prihvati koncept razvoda. Barns smatra da je car Valentinijan I bio spreman da krene u pravnu reformu u potrazi za dinastičkim legitimitetom koji bi obezbedio njegovo prisustvo na prestolu.[4]
Jovan Malala, Hronikon Pashale i Jovan Nikiu navode da je Severa prognana zbog umešanosti u nezakonitu transakciju. Barns ovu priču smatra pokušajem da se opravda razvod cara Valentinijana I bez okrivljavanja cara.[4] Prema izveštaju Jovana Nikije:
Jer je ovaj pravedni car mrzeo ugnjetavanje i sudio je glasom pravde i praktikovao je pravednost. Ovaj veliki car nije poštedeo (čak ni) svoju ženu, caricu Marinu. Sada je kupila baštu od jedne rasadnice (lit. a žena sadnica biljaka) i nije joj platila cenu koja je pravedno vredela, jer su procenitelji cenili (to) iz poštovanja prema carici i tako su bili skloni da joj učine uslugu. A kada je pobožni Valentinijan bio obavešten o što je njegova žena uradila, poslao je bogobojazne ljude da vrednuju taj vrt i svečanom zakletvom ih je obavezao da će ga proceniti pravedno i pošteno.A kada su procenitelji došli u taj vrt, ustanovili su da je ona kriva za tešku nepravdu i dala ženi samo mali deo cene. A kad je car čuo, razgnevio se na caricu (i) udaljio je od svog prisustva i oterao je iz palate i uzeo za ženu ženu po imenu Justinu, sa kojom je živeo do kraja svojih dana. Što se tiče njegove prve žene ako nju je oterao i proterao iz grada, a baštu vratio ženi koja je prodala.[5]
Kada je car Valentinijan I umro 375. godine, sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu, pored svoje prve žene.
Reference uredi
- ^ Barnes 1998, str. 123–124
- ^ Walter E. Roberts, "Valentinian I (364-375 A.D)"
- ^ Socrates Scholasticus, "The Ecclesiastical History", Book 14, Chapter 31, translation by Philip Schaff (1819 - 1893).
- ^ a b Barnes 1998, str. 123–125
- ^ "The Chronicle of John, Bishop of Nikiu", Chapter 82, verses 9-14, 1916 translation
