Marijači
Marijači (šp. Mariachi) je naziv za tipični meksički muzički ansambl, kao i za njegove muzičare.
Instrumenti uredi
Savremeni orkestar marijača sastoji se od 7 do 12 muzičara, ponekad i do 20, koji sviraju gitare, vijuele (petožična gitara visokog tona), gitarone (velika bas-gitara), violine, trube, i ponekad marake i harfe. Pored njih, tu su i pevači solisti. Instrumentalisti pevaju horski u mnogim pesmama, ili nekada pevaju i solistički.
Stil uredi
Marijači ne označavaju stil muzike, već samu grupu muzičara. Njihov repertoar je mešavina tradicionalnih stilova muzike za igru. Tu se prepliću regionalni stilovi: Son Jaliscense, Canción Ranchera, Corrido, Son Huasteco, Son Jarocho, sa bolerom, paso dobleom i dansonom.
Odeća uredi
Do kraja 19. veka marijači nisu imali posebnu odeću, već su nosili jednostavnu odeću seljaka. Od 1940-ih, počeli su da nose elegantnu i dekorisanu odeću otmenih kauboja (čaro), koji su upravljali hacijendama u 19. veku. Nju čine: kaubojske čizme, široki sombrero, uske pantalone izvezene srebrom po bordurama, i jednako detaljno izvezenog kratkog sakoa. U početku su ova odela bila crna sa srebrnim ukrasima, dok su im danas odela često bela, bež, ili tamnocrvena.
Smatra se da su marijači prvi put obukli čaro odeću na prijemu koji je za američki delegaciju 1907. priredio predsednik Porfirio Dijaz. Pre toga, ona je bila rezervisana za profesionalne orkestre klasično obrazovanih muzičara.
Istorija uredi
Dugo se smatralo da je reč marijači francuskog porekla (franc. mariage, brak), i da je u Meksiko stigla u vreme francuske invazije i cara Maksimilijana. Ovo otuda što je ova muzika najčešće svirana na svadbama i proslavama. Istoričari su utvrdili da je ova reč starija od vremena kada su Francuzi stigli u Meksiko. Druga varijanta je da je ova reč potekla iz indijanskog jezika koka, i da označava drvenu binu na kojoj nastupaju muzičari.
Muzika marijača, kakvom je poznajemo danas, nastala je u zapadnomeksičkoj regiji Halisko, po legendi u gradu Kokula, u 19. veku. Prvobitni marijači su bili verzija španskih pozorišnih orkestara koji su se sastojali od violina, harfe i gitara. Krajem 19 veka, tipično jezgro marijači orkestra sastojalo se od: vijuele, dve violine i gitarona (zamena za harfu).
Posle Meksičke revolucije, došlo je do migracija sa sela u gradove, pa su daroviti seljaci postajali ulični muzičari u Gvadalahari i gradu Meksiku. Neki od ovih orkestara, poput orkestra Vargas (Vargas de Tecalitlán), nastupali su na zvaničnim proslavama i na zabavama visokog društva. Počeli su da najme profesionalne muzičare, čaro odeća je postala njihov znak prepoznavanja, i uveli su trubu u ansambl. Tako se formirao danas tipični zvuk i izgled marijači orkestra. Od 1930-ih do 1950-ih, orkestar Vargas je nastupao u preko 200 filmova, a poznati glumci su pevali uz njih. Mas-mediji i industrija gramofonskih ploča učinile su ovu vrstu muzike popularnom u celom svetu.
Moderna muzika marijača inkorporira i nove stilove, kao što je kumbija, a neki izvođači se približavaju pop muzici.
U prošlosti su se povremeno pojavljivale žene marijači. Danas su one češće, pa postoje i potpuno ženski marijači orkestri. One nose sličnu odeću, sa dugom suknjom.
Marijači u meksičkoj kulturi uredi
U Meksiku, naročito u centralnim visoravnima, marijači su nezaobilazni deo narodne kulture koji sviraju na javnim i privatnim okupljanjima i proslavama. Još je omiljena tradicija serenada; mladići naručuju da orkestar marijača u sitne sate svira ispod prozora njihove izabranice. U gradu Meksiku marijači se svako veče okupljaju na trgu Garibaldi (Plaza Garibaldi), a u Gvadalahari na trgu Marijači (Plaza de los Mariachis).
Muzika marijača u jugoslovenskoj kulturi uredi
Kasnih 40-ih i ranih 50-ih, muzika marijača je postala vrlo popularna u SFRJ. Njenom uspehu je doprineo meksički film iz 1950. „Jedan dan života“ (Un dia da vida).
Pesme iz ovog filma, prepevane na srpskohrvatski jezik (Jedan dan života, Mama Huanita), pevali su:
- Nikola Karović,
- Mišo Kovač
- Pro arte.
- Predrag Gojković Cune
- Ivo Robić
- Duško Lokin
- Trio tividi
- Kraljevi ulice
- Alberto Gregorič
- Kvintet Dori
- Mladen Grdović
- Željko Samardžić
- Slavko Perović [1]
Pored pomenutih popularnih pevača i muzičkih grupa zahvaljujući meksikanskim pesmama, meksikanskom melosu, 1966. i 1967. godine bila je popularna u ondašnjoj Jugoslaviji i pevačica Nevenka Arsova.[2]
Karakteristične pesme uredi
- Cielito Lindo
- El Mariachi Loco
- El Rey
- Guadalajara
- El Son de La Negra
- El Jarabe Tapatio
- La Malagueña
- Cucurrucucu Paloma
- Las Golondrinas
- Las Mañanitas (Jedan dan života)
- Mamá Juanita (Mama Huanita)
- México lindo y querido
- Paloma Negra
- La Bamba
- La Adelita
Poznati orkestri uredi
- Mariachi Coculense
- Mariachi México
- Los Vargas de Tecalitlán
- Mariachi Sol de Mexico
Spoljašnje veze uredi
- Meksički marijači
- Audio primeri
- Marijači (članak u leksikonu o Meksiku)