Отворите главни мени

Предраг Гојковић Цуне

српски певач

Предраг Гојковић Цуне (Крагујевац, 6. новембар 1932Београд, 21. јул 2017) био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. Био је један од најпопуларнијих и најцењенијих југословенских и српских певача, добитник великог броја признања и носилац статуса истакнутог естрадног уметника. Надимак „Цуне“ је добио, како је сам објаснио у емисији „Балканском улицом“ Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању „Оди да те мајка цуне“ (љуби).[1] Током каријере, дуге шездесет седам година, отпевао је непролазне хитове: Јаничар, Кафу ми, драга, испеци, Љубав ми срце мори, Запевајте песме старе, Соња, Стани, стани, Ибар водо, Дунаве, моје море...

Предраг Гојковић Цуне
Cune Gojković.png
Предраг Гојковић Цуне 2009. године
Основне информације
Пуно имеПредраг Гојковић
НадимциЦуне
Датум рођења(1932-11-06)6. новембар 1932.
Место рођењаКрагујевац
 Краљевина Југославија
Датум смрти21. јул 2017.(2017-07-21) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупружнициЛепосава Гојковић
ДецаНаташа и Катарина Гојковић
РодитељиЈован и Радмила Гојковић
Активни период1948—2015.
ОбразовањеОсма мушка гимназија у Београду
Занимањепевач, истакнути естрадни уметник
Жанр(ови)народна, староградска, севдалинке, мексиканске
Издавачке кућеПГП РТБ, Југотон, Југодиск, Студио Б
1962. година

БиографијаУреди

Отац Предрага Гојковића, Јован Гојковић, рођен је 1906. године у Кузмину, у Срему. Са седамнаест година се доселио у Крагујевац, где је живео и радио као берберин.[1] У Крагујевцу се 1931. године упознао са Предраговом мајком, Радмилом, која је имала 17 година, а 1932. године су се венчали.[1] Предраг је рођен 6. новембра 1932. године, а тринаест месеци касније је добио сестру Анку. Године 1936. цела породица се преселила у Београд, у улицу Грчића Миленка на Црвеном Крсту.[1][2]

Предраг Гојковић је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи „Војислав Илић“.[3] Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.[1] Након гимназије, студира на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.

Дана 6. новембра 1962. године Предраг Гојковић се оженио Лепосавом, са којом је до краја живота био у браку. Има две кћерке, Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу.[3]

КаријераУреди

Први наступ имао је 1939. године на приредби "Прело на селу" у Коларчевој задужбини, када је као седмогодишњак певао у дуету са сестром Анком.[4] Пред микрофон Радио Београда стао је 1948. године захваљујући Жарку Милановићу, правнику и музичару који је имао свој оркестар и који је Цунета научио све о песми, дикцији и понашању на сцени. Занат је пекао певајући по кафанама у Вршцу, Смедереву, Мостару, Београду. У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова.

Први велики успех, као члана ансамбла Милије Спасојевића, било је друго место на фестивалу "Шест дана канцона" у Милану, са песмом "Халиско". Након тога, наступа на фестивалима забавне музике у Београду, Опатији, Загребу. У фебруару 1962. године снима плочу са песмом "Кафу ми, драга, испеци", која је већ у мају постала прва "златна плоча" у Југославији и на Балкану. Од тог тренутка мења свој репертоар, све мање снима забавне песме, а све више народне, романсе и староградске.[5]

У јеку популарности у Југославији, 1966. године отишао је на турнеју у Америку и тамо остао три године. За Американце је био певач иза "гвоздене завесе", били су одушевљени његовим беспрекорним интерпретацијама руске, јеврејске, француске, шпанске и наше музике, а певао је од једне до друге обале Америке. По повратку у СФРЈ, 1968. године, неке новине су га прогласиле четничким певачем, због чега су му песме биле забрањене на радио и ТВ станицама, али је, како је сам рекао, након две-три године добио пуну сатисфакцију, Орден рада са златним венцем, Естрадну награду Југославије и као никад постао цењен од стране колега и публике.[6]

Током 1960-их и 1970-их година више пута је учествовао на фестивалима: Београдско пролеће, Београдски сабор, Илиџа, Песма лета и Куп певача у Паризу, на којима је неретко освајао прве и друге награде. Такође, учествовао је и на фестивалима: Хит парада, Вогошћа, Златна тамбурица.

У историји југословенске естраде остаће запамћено чувено натпевавање са Милетом Богдановићем 26. марта 1971. године у хотелу "Југославија". У певачком двобоју, названом "Ко зна више", а које је трајало више од 15 сати, победу је однео управо Цуне и понео титулу најбољег познаваоца песама.[7]

Током 1980-их година заједно са Предрагом Живковићем Тозовцем и глумицом Златом Петковић био је водитељ чувене "Фолк параде". Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија, певао је и у дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић, а наступао је и у трију са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем (Три мајстора). Певао је у најзначајнијим дворана широм света, филхармонијама свих 15 тадашњих совјетских република и 22 аутономне покрајине - од сале "Чајковски" у Москви, преко париске "Олимпије" и Линколн центра у Њујорку, до Сиднејске Опере.[8]

Играо је у серији Сервисна станица, првој југословенској тв серији, као и у серијама Наше приредбе и Позориште у кући. Глумио је у неколико југословенских филмова, међу којима и И бог створи кафанску певачицу и Јагоде у грлу, који му је донео награду на Филмском фестивалу у Нишу, за најбољег натуршчика. У оперети "Слепи миш" Јохана Штрауса, у Народном позоришту певао је песму "К'о лепи сан", док му је у Атељеу 212 у представи "Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевића, поверена вишегласна интепретација, без иједног инструмента.[9]

Током каријере дуге близу седамдесет година, снимио је 52 сингл-плоче, више коктел албума и неколико солистичких, а 1999. године поводом педесет година каријере, ПГП РТС је издао троструки цд. У фебруару 1999. концертом у Сава центру обележио је педесет година уметничког рада. За музички архив Радио Београда снимио је више од хиљаду песама изворне народне музике, мексиканских и евергрин песама.

Поводом осамдесет трећег рођендана и шездесет седам година каријере, 06. новембра 2015. године у Каменој сали Радио Београда уручен му је Златни микрофон Радио Београда. У новембру 2015. је рекао за „Вечерње новости“ да неће више певати и тако завршио певачку каријеру, дугу готово седамдесет година.[10]

Током своје вишедеценијске каријере, добио је све струковне награде и признања, а 2018. године поводом Дана државности постхумно је одликован Златном медаљом за заслуге.

Преминуо је 21. јула 2017. године у Београду.[11] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду поред пријатеља из детињства Велимира Бате Живојиновића.[12] Имао је статус истакнутог естрадног уметника.

Рекли су о ЦунетуУреди

Певач-феномен. Тиме је све речено. Наш најбољи интерпретатор који се родио на овим просторима. Ђорђе Марјановић, вокални солиста

Када чујем Цунетов глас, сетим се речи мога оца: "Овај уметник има свету ватру". Цунета је "света ватра" уврстила у "величанственог" српске вокалне музике. Војислав Воки Костић, композитор

Један од највећих комплимената који сам добила на почетку своје певачке каријере од Предрага Живковића Тозовца је био да сам женски Цуне! Мерима Његомир, вокални солиста

Цуне је био и остао несаломиви стуб наше популарне музике. ... Импоновала ми је његова велика жанровска ширина, коју је мало ко од наших врсних певача поседовао. Као сјајан певач, имао је и једну ману. То је била његова наглашена професионалност, коју ова средина, нажалост, не уме много да цени. Радослав Граић, композитор

Цуне је једна изузетна личност међу певачима свих жанрова од забавне музике до опере. Он има изванредан слух, можда и најбољи од свих певача које знам. Војислав Симић, композитор и диригент

Није довољно певати, треба певати на тај начин. Ко тражи песму, не налази. Цуне сам бива нађен. ... Пева посебно, помишљам да се обраћа Богу. Милован Бојић, професор универзитета

Награде и признањаУреди

  • Сребрни лав, 1958.[3]
  • Орден заслуга за народ (одликовао га тадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито)[2]
  • Награда за најбољег натуршчика, за улогу у филму „Јагоде у грлу“, 1985.
  • Посебно признање за врхунски допринос националној култури Србије[13]
  • Златни микрофон Радио Београда, 2015.[14]
  • Златни мелос - награда за животно дело, 2015.[15]
  • Награда за животно дело и допринос култури од стране Културно-просветне заједнице, 2015.[16]
  • Сребрњак са ликом Вука Караџића од стране Вукове задужбине за допринос очувању традиције у форми изворне народне песме, 2015.[17]
  • Награда за животно дело, од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије 2017. године (постхумно)
  • Златна медаља за заслуге, поводом Дана државности Републике Србије 2018. године (постхумно)[18]

ЗанимљивостиУреди

  • На почетку каријере певао је мексиканске и забавне песме.
  • Распон његовог гласа био је три октаве, а многе његове колеге, па и оперски певачи, чудили су се колико дуго може да пева, а да не удахне ваздух. Отуда и чувена изјава Лепе Лукић да "Цуне у јуну пред турнеју оде на Авалу да узме ваздух, а у септембру на крају турнеје издахне преостали ваздух".[19]
  • Знао је више од 4.000 песама, а за музички архив Радио Београда снимио је 1.000 песама изворне народне музике.[20]
  • Његова плоча Кафу ми, драга, испеци са истоименом песмом (1962.) је прва златна плоча у Југославији и на Балкану.
  • Његове песме Јаничар и Само једном срце луди уврштене су у 60 најлепших песама народне музике, гласовима гледалаца и слушалаца Радио-телевизије Србије.
  • Био је један од најомиљенијих певача председника Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованке Броз.
  • Играо је у неколико телезивијских серија и филмова, међу којима су серија Позориште у кући и филм Јагоде у грлу.
  • У представи "Свети Георгије убива аждаху" поверена му је вишегласна интерпретација без иједног инструмента.

ХитовиУреди

  • Јаничар
  • Кафу ми, драга, испеци
  • Љубав ми срце мори
  • Запевајте песме старе
  • Дунаве, моје море
  • Соња
  • Само једном срце луди
  • Комшиница
  • Стани, стани, Ибар водо
  • Мој коњићу
  • Пробија се коловођа
  • Голубице мала
  • С оне стране Мораве
  • Јесен стиже рана
  • Ај чија фрула
  • Опростите, другови свирачи

ФестивалиУреди

  • 1960. Опатија - Дуго, лијепа дуго
  • 1961. Београдско пролеће - Мала песма о великој срећи
  • 1963. Београдско пролеће - Паве, ја и мандолина
  • 1964. Београдско пролеће - Нека зна још неко
  • 1966. Београдски сабор - Од када се растадосмо
  • 1966. Илиџа - Не куни чаше
  • 1970. Илиџа - Љубав је вјечна
  • 1970. Београдски сабор - Голубице бела
  • 1971. Песма лета - Дон Жуан
  • 1972. Песма лета - Запевајте песме старе
  • 1973. Београдско пролеће - Још и данас (вече староградске песме)
  • 1973. Београдски сабор - Само једном срце луди
  • 1975. Београдски сабор - Очи и звијезде
  • 1975. Хит парада - Седам села, седам мојих цура
  • 1978. Београдско пролеће - Моја виолина (Вече градских песама)
  • 1979. Београдско пролеће - Руже су увеле (Вече градске песме)
  • 1981. Београдско пролеће - Пролеће је кад се двоје сретну (Вече нове градске песме)
  • 1981. Звуци Паноније - Јеси л'ме жељна драга
  • 1982. Београдско пролеће - Стан'Дунаве, стани плави (Вече нове градске песме)
  • 1982. Хит парада - Други старе, ја све млађи
  • 1986. Вогошћа, Сарајево - Судбина певача
  • 1987. Вогошћа, Сарајево - Ах нема, нема више севдаха
  • 1990. Златна тамбурица - Момци свилокоси

ДискографијаУреди

АлбумиУреди

  • 1961. Халиско (ПГП РТБ)
  • 1973. Нестаћеш из мог живота (Југотон)
  • 1973. Цуне (ПГП РТБ)
  • 1975. Зашто свићеш тако рано (ПГП РТБ)
  • 1979. Цуне и Оркестар Мије Крњевца - Предраг Цуне Гојковић (Београд Диск)
  • 1980. Ја прошетах крај Мораве - Цуне и Снежана Ђуришић (Дискотон)
  • 1980. Цуне Гојковић и Драган Токовић - У Новом Саду, Еј (ПГП РТБ)
  • 1981. Не могу ти ништа осим цвећа дати (Југотон)
  • 1981. Јаничар (Југотон)
  • 1981. Предраг Гојковић Цуне и Миле Богдановић - Ко зна више (Сарајево Диск)
  • 1987. Незаборавне мелодије (1987) (ЗКП РЛТВ)
  • 1988. Ко то каже Србија је мала (ПГП РТБ)
  • 2001. Предраг Цуне Гојковић (Гранд продукција)
  • 2002. Нестао је сан (Гранд продукција)

ЕП и сингловиУреди

КомпилацијеУреди

  • 1973. Цуне (ПГП РТБ)
  • 1993. Запевајмо песме старе 1 (Лунар рекордс)
  • 1993. Запевајмо песме старе 2 (Лунар рекордс)
  • 1997. Кафу ми драга испеци (Фолк естрада)
  • 1999. Педесет година са вама (ПГП РТС)
  • 2005. Златна колекција (Flexmedia)
  • 2008. Записано у времену (ПГП РТС)
  • 2013. Предраг Цуне Гојковић (Голд)

ФилмографијаУреди

ТВ серијеУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Снимак емисије „Балканском улицом“ Радио-телевизије Србије са Предрагом Гојковићем Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 23, 2008) (на језику: енглески) (Приступљено: 6. децембар 2008)
  2. 2,0 2,1 Балкан медија: Предраг Гојковић — Цуне — „Кафу ми драга испеци“ Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 2, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Балкан медија: Предраг Гојковић — Цуне — Мајстор отмене песме Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 3, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ Пантелић, В. (23. 7. 2017). „Цуне-човек оркестар (1): Прело на Коларцу”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 
  5. ^ Cune Gojković - Sve sam hteo pesmom da vam kažem (Приступљено: 21. јул 2017)
  6. ^ Пантелић, В. (24. 7. 2017). „Цуне-човек оркестар (2): Глас - дар од бога”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 
  7. ^ Cune: Sve mi brane osim da pevam (Приступљено: 29. октобар 2011)
  8. ^ Пантелић, В. (26. 7. 2017). „Цуне-човек оркестар (4): Дует са Милетом”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 
  9. ^ Predrag Gojković Cune (1932—2017)
  10. ^ Цуне: Каријера, као и песма, има крај („Вечерње новости”, 1. новембар 2015)
  11. ^ Одлазак легендарног певача народних песама („Полиика”, 22. јул 2017)
  12. ^ SAHRANA CUNETA GOJKOVIĆA: Večna kuća uz Batinu („Новости“, 26. јул 2017), Приступљено 26. 7. 2017.
  13. ^ Портал за културу Југоисточне Европе: Уметници — добитници посебних доживотних признања[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ Zlatni mikrofon uručen Cunetu Gojkoviću: Počast legendi čiji topli glas oplemenjuje srca (Приступљено: 6. новембар 2015)
  15. ^ Priznanje legendama - Cune Gojković (Приступљено: 25. новембар 2015)
  16. ^ "Rodiće se novi Cune" (Приступљено: 21. јул 2017)
  17. ^ Бобинац, М. (6. 11. 2017). „Три јубилеја великог Цунета”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 
  18. ^ Додела одликовања поводом Дана државности
  19. ^ Пантелић, В. (24. 7. 2017). „Цуне-човек оркестар (2): Глас - дар од бога”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 
  20. ^ Бобинац, М. (6. 11. 2017). „Три јубилеја великог Цунета”. Novosti. Приступљено 6. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди