Предраг Гојковић Цуне

Предраг Гојковић – Цуне (Брзан, 6. новембар 1932Београд, 21. јул 2017) био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. Био је један од најпопуларнијих југословенских и српских певача, добитник великог броја признања и носилац статуса истакнутог естрадног уметника. Надимак „Цуне“ је добио, како је сам објаснио у емисији „Балканском улицом“ Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању „Оди да те мајка цуне“ (љуби).[1]

Предраг Гојковић Цуне
Cune Gojković.png
Предраг Гојковић Цуне 2009. године
Основне информације
Пуно име Предраг Гојковић
Надимци Цуне
Датум рођења 6. новембар 1932.
Место рођења Брзан
 Краљевина Југославија
Датум смрти 21. јул 2017.(2017-07-21) (84 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Супружници Лепосава Гојковић
Деца Наташа и Катарина Гојковић
Родитељи Јован и Радмила Гојковић
Активни период 1948—2015.
Образовање Осма мушка гимназија у Београду
Занимање певач, истакнути естрадни уметник
Жанр(ови) народна, староградска, севдалинке, мексиканске
Издавачке куће ПГП РТБ, Југотон, Југодиск, Студио Б

Садржај

БиографијаУреди

Отац Предрага Гојковића, Јован Гојковић, рођен је 1906. године у Кузмину, у Срему. Са седамнаест година се доселио у Крагујевац, где је живео и радио као берберин.[1] У Крагујевцу се 1931. године упознао са будућом Предраговом мајком, Радмилом, која је имала 17 година, а 1932. године су се венчали.[1] Предраг је рођен 6. новембра 1932. године, а тринаест месеци касније је добио сестру Анку. Године 1936. цела породица се преселила у Београд, у улицу Грчића Миленка на Црвеном Крсту.[1][2]

Предраг Гојковић је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи „Војислав Илић“.[3] Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.[1] Након гимназије, студира на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.

Дана 6. новембра 1962. године Предраг Гојковић се оженио Лепосавом, са којом је до краја живота био у браку. Има две кћерке, Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу.[3]

КаријераУреди

У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова.

Први велики успех, као члана ансамбла Милије Спасојевића, било је друго место на фестивалу "Шест дана канцона" у Милану, са песмом "Халиско". Након тога, наступа на фестивалима забавне музике у Београду, Опатији, Загребу. У фебруару 1962. године снима плочу са песмом "Кафу ми, драга, испеци", која је већ у мају постала прва "златна плоча" у Југославији и на Балкану. Од тог тренутка мења свој репертоар, све мање снима забавне песме, а све више народне, романсе и староградске.[4]

Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија, певао је и у дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић, а наступао је и у трију са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем („Три тенора“).

У историји југословенске естраде остаће запамћено чувено натпевавање са Милетом Богдановићем 1971. године у хотелу "Југославија". У певачком двобоју који је трајао више од 15 сати, победу је однео управо Цуне и понео титулу најбољег познаваоца песама.[5]

Са Предрагом Живковићем Тозовцем и глумицом Златом Петковић био је водитељ чувене "Фолк параде".

Снимио је 52 сингл-плоче, више коктел албума и неколико солистичких, а 1999. године поводом педесет година каријере, ПГП РТС је издао троструки цд. У фебруару 1999. концертом у Сава центру обележио је педесет година уметничког рада. За музички архив Радио Београда снимио је више од хиљаду песама изворне народне музике, мексиканских и евергрин песама.

У оперети "Слепи миш" Јохана Штрауса, у Народном позоришту певао је песму "К'о лепи сан", док му је у Атељеу 212 у представи "Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевића, поверена вишегласна интепретација, без иједног инструмента.[6]

У новембру 2015. је рекао за „Вечерње новости“ да неће више певати и тако завршио певачку каријеру, дугу готово седамдесет година.[7]

Преминуо је 21. јула 2017. године у Београду.[8] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду поред пријатеља из детињства Велимира Бате Живојиновића[9] Имао је статус истакнутог естрадног уметника.

Рекли су о ЦунетуУреди

Певач-феномен. Тиме је све речено. Наш најбољи интерпретатор који се родио на овим просторима. Ђорђе Марјановић, вокални солиста

Када чујем Цунетов глас, сетим се речи мога оца: "Овај уметник има свету ватру". Цунета је "света ватра" уврстила у "величанственог" српске вокалне музике. Војислав Воки Костић, композитор

Један од највећих комплимената који сам добила на почетку своје певачке каријере од Предрага Живковића Тозовца је био да сам женски Цуне! Мерима Његомир, вокални солиста

Цуне је био и остао несаломиви стуб наше популарне музике. ... Импоновала ми је његова велика жанровска ширина, коју је мало ко од наших врсних певача поседовао. Као сјајан певач, имао је и једну ману. То је била његова наглашена професионалност, коју ова средина, нажалост, не уме много да цени. Радослав Граић, композитор

Цуне је једна изузетна личност међу певачима свих жанрова од забавне музике до опере. Он има изванредан слух, можда и најбољи од свих певача које знам. Војислав Симић, композитор и диригент

Није довољно певати, треба певати на тај начин. Ко тражи песму, не налази. Цуне сам бива нађен. ... Пева посебно, помишљам да се обраћа Богу. Милован Бојић, професор универзитета

НаградеУреди

  • Сребрни лав, 1958.[3]
  • Орден заслуга за народ (одликовао га тадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито)[2]
  • Награда за најбољег натуршчика, за улогу у филму „Јагоде у грлу“, 1985.
  • Посебно признање за врхунски допринос националној култури Србије[10]
  • Златни микрофон Радио Београда, 2015.[11]
  • Златни мелос - награда за животно дело, 2015.[12]
  • Награда за животно дело Културно-просветне заједнице.[13]

Познате песмеУреди

  • Кафу ми драга испеци
  • Љубав ми срце мори
  • Јаничар
  • Запевајте песме старе
  • Дунаве, моје море
  • Соња
  • Само једном срце луди
  • Пробија се коловођа
  • Стани, стани, Ибар водо
  • Голубице мала
  • С оне стране Мораве
  • Јесен стиже рана
  • Мој коњићу
  • Ај чија фрула
  • Опростите, другови свирачи

ФестивалиУреди

  • 1960. Опатија — Дуго, лијепа дуго
  • 1961. Београдско пролеће - Мала песма о велликој срећи
  • 1964. Београдско пролеће - Нека зна још неко
  • 1966. Београдски сабор — Од када се растадосмо
  • 1966. Илиџа — Не куни чаше
  • 1970. Илиџа — Љубав је вјечна
  • 1971. Песма лета — Дон Жуан
  • 1972. Песма лета — Запевајте песме старе
  • 1973. Београдско пролеће — Још и данас (вече староградске песме)
  • 1973. Београдски сабор — Само једном срце луди
  • 1975. Београдски сабор — Очи и звијезде
  • 1975. Хит парада — Седам села, седам мојих цура
  • 1978. Београдско пролеће - Моја виолина (Вече градских песама)
  • 1982. Хит парада — Други старе, ја све млађи
  • 1986. Вогошћа, Сарајево — Судбина певача
  • 1987. Вогошћа, Сарајево — Ах нема, нема више севдаха
  • 1990. Златна тамбурица — Момци свилокоси

ДискографијаУреди

АлбумиУреди

  • Халиско (1961) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић Цуне (1975) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић Цуне (1975) (Југотон)
  • Цуне и Орткестар Мије Крњевца - Предраг Цуне Гојковић (1979) (Београд Диск)
  • Цуне Гојковић и Драган Токовић - У Новом Саду, Еј (1980) (ПГП РТБ)
  • Јаничар (1981) (Југотон)
  • Не могу ти ништа осим цвећа дати (1981) (Југотон)
  • Предраг Гојковић Цуне и Миле Богдановић - Ко зна више (1981) (Сарајево Диск)
  • Незаборавне мелодије (1987) (ЗКП РЛТВ)
  • Ко то каже Србија је мала (1988) (ПГП РТБ)
  • Предраг Цуне Гојковић (2001) (Гранд продукција)
  • Есма Реџепова, ансамбл Теодосиевски, Митко Страшевски, Вања Лазарова, Цуне Гојковић, Само Зекировски - Македонске песме и македонска ора (ПГП РТБ)

ЕП и сингловиУреди

  • Халиско (1961) (ПГП РТБ)
  • Кад засвира хармоника (1961) (Југотон)
  • Продавачица Љубичица (1962) (ПГП РТБ)
  • Кафу ми драга испеци (1962) (ПГП РТБ)
  • Момак весељак (1962) (ПГП РТБ)
  • Златан прстен (1963) (ПГП РТБ)
  • Мандолине на месечини (1963) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић и Тамбурашки оркестар Максе Попова - Кад ја имам коња врана (1963) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић и ансамбл Миодрага Крњевца - Ој, Мораво, ој (1963) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић и Ж. Ђурић - Марамица свилетница (1963) (ПГП РТБ)
  • Бразил (1963) (ПГП РТБ)
  • Три девојке збор збориле (1963) (ПГП РТБ)
  • Пробија се коловођа (1963) (ПГП РТБ)
  • Мама Хуанита (1931) (ПГП РТБ)
  • Под Авалом сви је знају (1965) (ПГП РТБ)
  • Сирота је без мираза (1966) (ПГП РТБ)
  • Један тужан поздрав (1966) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић и Недељко Билкић - Београдски сабор (1966) (ПГП РТБ)
  • Љубав ми срце мори (1969) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић из пратњу оркестра Владе Јелића - Црни врху крају од Србије (1970) (Шумадија)
  • Црвена Зведа - Звезда (1970) (Шумадија)
  • Предраг Живковић Тозовац и Цуне Гојковић - Зашто, зашто/На растанку пољуби ме (1970) (ПГП РТБ)
  • Љубав је вечна/Морава ме песмом задојила (1970) (ПГП РТБ)
  • Комшиница/Љубав, љубави (1970) (ПГП РТБ)
  • Песма лета (1971) (Југотон)
  • Зашто да патим (1971) (Југотон)
  • Често суза кане/Ташана (1972) (Београд диск)
  • Тихомир Петровић и Цуне Гојковић -Акорди Ђердапа (1972) (ПГП РТБ)
  • Запевајмо песме старе (1972) (Југотон)
  • Силвана Арменулић и Предраг Гојковић - Где си да си мој голубе/Кад у јесен лишће жути (1973) (Југотон)
  • Само једном срце луди (1973) (ПГП РТБ)
  • Жал за младост (1973) (Студио Б)
  • Црне очи, плаве очи/Због једне жене (1973) (Студио Б)
  • Бећар/Растанак је од судбине дар (1973) (Југотон)
  • Хеј другови/Живот лети (1974) (Југотон)
  • Кад у рибу пођем (1974) (Студио Б)
  • Мелодије из ТВ серија Позориште у кући (1974) (Дискотон)
  • Невена/Кућо моја са седам прозора (1974) (Југотон)
  • Живка Ђурић и Цуне Гојковић - Ситна киша пада (1974) (Студио Б)
  • Есма Реџепова и Цуне - Кажи, кажи, либе Стано (1975) (ПГП РТБ)
  • Цуне и Драган - Дунаве моје море (1975) (ПГП РТБ)
  • Очи и звијезде (1975) (ПГП РТБ)
  • Предраг Гојковић Цуне и ансамбл Радојке и Тинета Живковића - Седам села седам мојих цура (1975) (ПГП РТБ)
  • Лепа, Уснија, Тозовац и Цуне -Мани, мани (1978) (ПГП РТБ)
  • Кафу ми драга испеци/Ђердапске делије (1980) (Београд диск)
  • Оливера, Дадо и Цуне - Напред плави (1982) (ПГП РТБ)

КомпилацијеУреди

  • Цуне (1973) (ПГП РТБ)
  • Запевајмо песме старе 1 (1993) (Лунар рекордс)
  • Запевајмо песме старе 2 (1993) (Лунар рекордс)
  • Кафу ми драга испеци (1997) (Фолк естрада)

ФилмографијаУреди

ТВ серијеУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Снимак емисије „Балканском улицом“ Радио-телевизије Србије са Предрагом Гојковићем (Приступљено: 6. децембар 2008)
  2. 2,0 2,1 Балкан медија: Предраг Гојковић — Цуне — „Кафу ми драга испеци“, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Балкан медија: Предраг Гојковић — Цуне — Мајстор отмене песме, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. Cune Gojković - Sve sam hteo pesmom da vam kažem (Приступљено: 21. јул 2017)
  5. Cune: Sve mi brane osim da pevam (Приступљено: 29. октобар 2011)
  6. http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=163.0
  7. Цуне: Каријера, као и песма, има крај („Вечерње новости”, 1. новембар 2015)
  8. Одлазак легендарног певача народних песама („Полиика”, 22. јул 2017)
  9. SAHRANA CUNETA GOJKOVIĆA: Večna kuća uz Batinu („Новости“, 26. јул 2017), Приступљено 26. 7. 2017.
  10. Портал за културу Југоисточне Европе: Уметници — добитници посебних доживотних признања, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. Zlatni mikrofon uručen Cunetu Gojkoviću: Počast legendi čiji topli glas oplemenjuje srca (Приступљено: 6. новембар 2015)
  12. Priznanje legendama - Cune Gojković (Приступљено: 25. новембар 2015)
  13. "Rodiće se novi Cune" (Приступљено: 21. јул 2017)

Спољашње везеУреди