Marija Elizabet Zakrzevska
Marija Elizabet Zakrzevska (Berlin, 6. septembar 1829 — 12. maj 1902) bila je imigrant, poljskog porekla, lekar i učitelj u vreme kada žene nisu bile ozbiljno shvatane u oblasti medicine od strane svojih muških kolega. Radila je kao glavna babica u Royal Charite Hospital u Berlinu, Nemačka, a zatim se preselila u Sjedinjene Američke Države i stekla diplomu doktora medicine na Zapadnom rezervnom koledžu u Klivlendu (kao jedna od samo šest žena primljenih na školovanje 1850-ih).[1]
| Marija Elizabet Zakrzevska | |
|---|---|
 engl. Marie Elizabeth Zakrzewska | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. septembar 1829. |
| Mesto rođenja | Berlin, Prusko kraljevstvo |
| Datum smrti | 12. maj 1902. (72 god.) |
| SAD | |
| Naučni rad | |
| Polje | akušerstvo |
Radila je na važnim pozicijama u njujorškoj ambulanti za žene i decu i na Ženskom medicinskom koledžu Nove Engleske pre nego što je otvorila bolnicu za žene i decu u Novoj Engleskoj. Ova ustanova je bila tek druga u Americi koju su vodile žene lekari i vremenom je postala primarna bolnica za obuku žena lekara, hirurga i medicinskih sestara. Meri je takođe pomogla u osnivanju Ženskog kluba Nove Engleske.[2]
Život i karijera
urediŽivot u Nemačkoj
urediMari je rođena u Berlinu, Nemačka, kao najstarija od šestoro dece oca Ludviga Martina Zakrževskog i majke, Karoline Frederik Vilhelmina Urban. Roditelji su joj tokom konačne podele Poljske, pobegli u Berlin, nakon što su izgubili veći deo svoje zemlje od Rusije.[3]
Marija je bila bistro dete i tokom osnovnog školovanja ispoljila je osobine koje su je predstavljale kao izuzetnu učenicu. Nastavnici bi joj aplaudirali za velike uspehe u školi. Kada je izgubio položaj u vladi njen otac je bio bio je primoran da se vrati u vojsku, dovodeći porodicu u siromaštvo. Živeći u takvim uslovima otac nije dozvolio Mariji da nastavi školovanje i prinudio je da napusti školu sa trinaest godina.[4]
U godinama krize u Nemačkoj, Marijina majka se upisala u državnu školu za babica u Berlinu. Kada je praksa njene majke postala uspešna, Marija ju je pratila dok je obilazila svoje pacijente i tada zavolele babički poziv i počela da čita sve medicinske knjige do kojih je mogla doći. Na kraju je odlučila da postane babica.
Sa dvadeset godina upisala je školu za babice u Royal Charite Hospital u kojoj je njena majka obučavala babice. Nedugo nakon što je završila školovanje 1852. godine, unapređena je u glavnu babicu, najviše zahvaljujući podršci Jozefa Hermana Šmita, bolničkog direktora babičke škole i profesora akušerstva, koji se oduševio Marijinim radom, gledajući je kako radi sa svojom majkom. Na toj funkciji ostala je samo šest meseci, jer kada je umro njen mentor, članova fakulteta nisu odobravali njeno unapređenje što je dovelovdo njenog razrešenja.[4]
Izgubivši posao u Berlinu preselila se u Sjedinjene Američke Države sa namerom da studira medicinu i potraži nove mogućnosti u karijeri.
Život u SAD
urediStigavši u Njujork 1852, Marija je u početku naišla na lošu podršku za nastavak karijere u medicini. Međutim zahvaljujući prijateljstvu sa dr Elizabet Blekvel, prvom Amerikankom koja je stekla medicinsku diplomu (1849), upisala se 1854. godine na Koledž u Klivlendu, koji je u tom razdoblju tradicionalno isključivo bio muška medicinska škola.
Iako je stekla diplomu doktora medicine 1856. godine, dugo se trudila da nađe posao. To je primoralo da se pridruži prikupljanju sredstava, zajedno sa svojoj prijateljici dr Blekvel, koja je sa svojom sestrom dr Emili Blekvel planirala da otvori bolnicu za žene i decu u kojoj bi se takođe izvodila obuka i zapošljavale žene lekari i bila pionir u zapošljavanju crnih žena kao medicinskih sestara.
Kada je Njujorška ambulanta za žene i decu otvorena 12. maja 1857. godine dr Zakrževska je u njoj dve godine radila kao stalni lekar.
U martu 1859. dr Zakrževska se preselila u Boston da radi kao profesor akušerstva na ženskoj medicinskoj školi Nove Engleske. Boreći se da omogući kliničko iskustvo za svoje učenike sukobila se sa dr Semjuelom Gregorijem, osnivačem škole, oko nastavnog plana i programa (jer je želela da ga proširi kako ne bi odgovarao učenju isključivo muških škola, dok je dr Gregori želeo da ga ograniči samo do nivoa babice).
Osnivač bolnice u Novoj Engleskoj
urediGodine 1862. dala je ostavku i napustila školu da bi pokrenula sopstvenu bolnicu, Bolnicu za žene i decu u Novoj Engleskoj. Nova bolnica je bila prva u Bostonu i druga u Americi koju su vodile žene lekari. Radila je kao bolnica za obuku nekoliko generacija žena lekara, hirurga i medicinskih sestara. Škola se brzo razvijala, i 1872. godine u njoj je Zakrzevska otvorila prvi profesionalni program za obuke medicinskih sestara u SAD.[4]
Dr Zakrzevska je do svoje smrti 1902. godine (u 73. godini), uspešno vodila bolnicu četrdeset godina. Bolnica koju je osnovala dr Zakrzevskaje nastavila je da služi pacijentima sve do današnjih dana kao zdravstveni centar Dimok zajednice.
Izvori
uredi- ^ Zakrzewska, Marie Elisabeth, Pristupljeno 2023-03-10
- ^ „Marie Elizabeth Zakrzewska: immigrant, physician, teacher - Hektoen International”. hekint.org. Pristupljeno 2023-03-10.
- ^ Ligouri, M.. "Marie Elizabeth Zakrzewska: Physician". Polish American Studies 9.1/2 (1952): 1–10. Web.
- ^ a b v Pula, James S. ""A Passion for Humanity:" Founding the New England Hospital for Women and Children." The Polish Review 57.3 (2012): 67-82. JSTOR. Web. 22 Feb. 2016.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Marija Elizabet Zakrzevska na Vikimedijinoj ostavi
