Markiz de Lafajet
Mari Žozef Pol Iv Roš Žilber Motje, markiz de Lafajet (franc. Gilbert du Motier, Gilbert du Motier de La Fayette; Šavanijak Lafajet, 6. septembar 1757 — Pariz, 20. maj 1834) bio je francuski general i državnik.[1]
| Mari Žozef Pol Iv Roš Žilber Motje, markiz de Lafajet | |
|---|---|
 Portret iz 1791. godine | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mari Žozef Pol Iv Roš Žilber Motje, markiz de Lafajet |
| Datum rođenja | 6. septembar 1757. |
| Mesto rođenja | Šavanijak Lafajet, Kraljevina Francuska |
| Datum smrti | 20. maj 1834. (76 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Julska monarhija |
| Obrazovanje | Univerzitet Sorbona, Licej Luj Veliki |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Francuska Francuska Američka armija |
| Čin | General-major (SAD) Maršal (Francuska) |
| Učešće u ratovima | Brendivajn Gloster Jorktaun |
 | |
Američki rat za nezavisnost uredi
Lafajet je u vojsku stupio 1771. godine. Tri godine kasnije postao je kapetan, a 1776. godine napušta vojnu službu. Godine 1777. odlazi u Ameriku povučen borbom severnoameričkih kolonija za nezavisnost.[2] Kongres mu je dao čin general-majora. Istakao se u nekoliko operacija i bitaka. Bio je veliki prijatelj generalu Vašingtonu. Kada se Francuska uključila u rat, Lafajet se vratio u Francusku kako bi se tamo zalagao za pomoć američkim ustanicima. Tom prilikom je kupio jedan dragunski puk što mu daje čin pukovnika. Potom ponovo odlazi u Ameriku i najavljuje dolazak francuskog ekspedicionog korpusa na čelu sa generalom Rošanboom i uzima učešća u operaciji kojom su Amerikanci zauzeli Jorktaun. U Francuskoj ponovo dobija čin general-majora (1783). Potom ponovo odlazi u Ameriku, a 1785. godine učestvuje u pruskim manevrima u Šleskoj. Gubi položaj zbog svojih liberalnih stavova koji su prethodili revoluciji.
Francuska revolucija uredi
Godine 1789. Lafajet je izabran u Državne staleže. Bio je jedan od predlagača Deklaracije prava čoveka i građanina (11. jul). Dva dana kasnije, nakon pada Bastilje, izabran je za komandanta Nacionalne garde koja je na njegov predlog dobila trobojku. Jedan je od tvoraca kluba fejanaca koji je okupljao visoku buržoaziju i liberalno plemstvo. Bio je pristalica ustavne monarhije. Kraljev pokušaj bekstva (1791) doveo ga je u nepovoljan položaj. Ipak, krajem juna iste godine imenovan je za general-lajtnanta. Popularnost mu naglo opada 17. jula kada je naredio da se puca na narodne mase koje su se okupile na Marsovom polju kako bi protestovale zbog toga što se kralj još uvek nalazi na prestolu. Nakon raspuštanja Ustavotvorne skupštine, Lafajet se povlači na svoja dobra.
Uoči rata sa Evropom, kralj postavlja Lafajeta za komandanta Centralne armije. Lafajet je, umesto da preduzme ofanzivu i ispuni naređenje, intervenisao u Parizu u kontrarevolucionarnom smislu. Kada ga je armija napustila, sa svojim štabom prelazi neprijatelju (19. avgust 1792). Zatvoren kao revolucionar, Lafajet je pušten po potpisivanju Kampoformijskog mira.
Nakon revolucije uredi
Politički se aktivirao tek u vreme Napoleonovih 100 dana, a nakon Vaterloa je bio za njegovu abdikaciju. U vreme restauracije je zastupao liberalne interese, a tokom Julske revolucije je kao komandant Nacionalne garde doprineo dolasku na vlast Luja-Filipa. Nedugo potom se u Parlamentu zalagao protiv reakcionarne politike Julske monarhije. Umro je 1834. godine. Njegovi memoari objavljeni su u Parizu 1837.1838 godine.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Marquis de Lafayette | Contributions, Biography, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ „Marquis de Lafayette”. American Battlefield Trust (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27.
Izvori uredi
- Vojna enciklopedija, tom 5
