Mafalda Savojska
Princeza Mafalda od Savoja (19. novembar 1902. — 28. avgust 1944.) je bila druga ćerka italijanskog kralja Vitoria Emanuela III i njegove supruge Jelene Savojske od Crne Gore. Njeni baba i deda po majci su bili crnogorski kralj Nikola I i njegova supruga Milena Vukotić, a baba i deda po ocu bili su italijanski kralj Umberto I i njegova supruga Margerita Savojska.[1] Budući kralj Italije Umberto II bio je njen mlađi brat. 1925. godine kada je imala 22 godine udala se za grofa od Hesena, Filipa. Imali su četvoro dece.
| Mafalda Savojska | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mafalda Marija Elizabeta Ana Romana |
| Datum rođenja | 19. novembar 1902. |
| Mesto rođenja | Cetinje, Knjaževina Crna Gora |
| Datum smrti | 28. avgust 1944. (41 god.) |
| Mesto smrti | Koncentracioni logor Buhenvald, Nacistička Nemačka, |
| Grob | Kronberg, Hesen |
| Porodica | |
| Roditelji | Vitorio Emanuele III Savojski Jelena Savojska |
| Dinastija | Savoja |
| Princeza | |
1943. godine, tokom Drugog svetskog rata bila je zatvorena u koncentracioni logor Buhenvald gde je i umrla. Tokom rata 1943. godine Mafalda je bila prevarena da ode u nemačku ambasadu, kako joj je rečeno da bi razgovarala sa svojim mužem. Međutim njen muž Filip je već bio zatvoren u koncentracionom logoru. Kada je stigla u nacističku Nemačku Mafalda je uhapšena i zatvorena u logor. Savezničke snage su 24. avgusta 1944. godine bombardovale fabriku municije u Buhenvaldu gde je Mafalda zadobila opekotine na levoj ruci i licu. Ubrzo nakon toga joj se rana na ruci inficirala i morala je da bude operisana. Usled velikog gubitka krvi tokom operacije umrla je u noći 28. avgusta.
Rani život: 1902-1925 uredi
Mafalda Marija Elizabeta Ana Romana rođena je 19. novembra 1902. godine u Rimu, a krštena je u Kvirinalskoj palati 15. decembra iste godine. Imala je četvoro braće i sestara: Jolandu, Umberta, Đovanu i Mariju Frančesku.
U detinjstvu je bila najbliža majci, od koje je nasledila ljubav prema muzici i umetnosti. Tokom Prvog svetskog rata zajedno sa svojom majkom je obilazila italijanske vojne bolnice.
Brak: 1925-1943 uredi
23. septembra 1925. godine u dvorcu Rakoniđi, u prisustvu cele kraljevske porodice Mafalda se udala za princa Filipa od Hesena, unuka nemačkog cara Fridriha III kog je upoznala na jednoj zabavi ranije te godine. Filip i njegov brat Kristof su bili članovi Nacističke partije. Filipov brak sa Mafaldom ga je doveo u poziciju da deluje kao posrednik između Nacionalne Socijalističke vlade u Nemačkoj i fašističke vlade u Italiji koja je bila na vlasti od 1922. godine. 26. marta 1935. godine Mafalda je bila prisutna neformalnoj diplomatskoj večeri koju je održao Adolf Hitler u domu predsedništva Rajha u Berlinu.
Tokom Drugog svetskog rata, Adolf Hitler je verovao da princeza Mafalda podriva nemački režim i napore Nemačke i prema zapisima iz Gebelsovog dnevnika nazvao ju je ’’najcrnjom strvinom u italijanskoj kraljevskoj kući’’. Ne zna se odakle je potekla ideja o Mafaldinom radu protiv fašističkog režima s obzirom da ona nije bila zainteresovana za politiku i nije se mešala u muževljeve poslove. Na osnogu Gebelsovog dnevnika vidi se da je Hitler mislio da je svog zeta, bugarskog kralja Borisa III kog je prema njegovom verovanju otrovala po nalogu svoje porodice.[2][3]
Zatvaranje i smrt: 1943-1944 uredi
Odnos između princa Filipa i Hitlera počeo je da se pogoršava na proleće 1943. godine, nakon čega je Filip pokušao i da podnese ostavku, ali je bio sprečen u tome. Prema navodima nacista on je obezbedio pasoše za grupe jevreja kako bi im omogućio da pobegnu u Holandiju.
Početkom septembra 1943. godine Mafalda je otputovala u Bugarsku kako bi prisustvovala sahrani svog zeta, bugarskog kralja Borisa ІІІ. Dok je boravila tamo obaveštena je da je Italija kapitulirala i da se predala savezničkim trupama, a da je njen muž Filip u kućnom pritvoru u Bavarskoj. Takođe je obaveštena da su njena deca dobila utočište u Vatikanu.
Nakon italijanske predaje nju nije imao ko da zaštiti i Hitler je naredio njeno hapšenje. Tad je primila poziv od nemačke Vrhovne komande da odmah dođe u njihovu ambasadu jer imaju važnu poruku od njenog muža. To je bila prevara i po dolasku u ambasadu je uhapšena i poslata u Minhen na ispitivanje.[4]
Nakon toga je prebacuju u Berlin, a zatim u koncentracioni logor Buhenvald. To je ujedno bila osveta njenoj porodici koja se okrenula Saveznicima.
U logoru, Mafalda je zavedena pod imenom Frau von Veber, ali su je italijanski zatvorenici prepoznali. Živela je u izolovanoj baraki broj 15, pored fabrike municije. Mafalda je od rođenja bila krhkog zdravlja i od hrane koju je dobijala je imala problema sa varenjem, pa je većinu svog sledovanja davala drugim zatvorenicima.
Savezničke snage su 24. avgusta 1944. godine bombardovale fabriku municije u Buhenvaldu dok je princeza bila u drugoj zgradi usled čega je dobila opekotine po ruci i vratu, nakon čega je doktor iz logora izabrao da izvrši amputaciju povređene ruke. Operacija je za princezu bila smrtonosna posto je umrla usled gubitka velike količine krvi.
Posleratni period uredi
Telo princeze Mafalde je poslato bez odeće u krematorijum, ali ju je sveštenik Džozef Til prepoznao i prokrijumčario njeno telo van logora. Kovčeg pod brojem 262 je pokopan u obližnjem Vajmaru, bez imena i ikakve ceremonije, a pramen njene kose je poslao njenoj porodici. Nakon oslobođenja 1945. godine princezin grob je obeležen, a 1951. godine je njeno telo prebačeno u zamak Kronberg u Hesenu u porodičnu grobnicu njenog muža, gde i danas počiva.[5]
Vidi još uredi
Reference uredi