Википедија

Мађарско сиво говече

Ovaj članak je o rasi goveda mađarsko sivo. Za srodnu rasu pogledajte stranicu Podolsko goveče.

Mađarsko sivo goveče (mađ. Magyar szürke szarvasmarha, Magyar alföldi) je stara rasa mađarskog govečeta koja je služila za ishranu. Danas je zakonom zaštićena i spada u jednu od originalnih mađarskih rasa.

Mađarsko sivo goveče
Mađarsko sivo goveče
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Mammalia
Red:
Artiodactyla
Podred:
Preživari (Ruminantia)
Porodica:
Bovidae
Potporodica:
Bovinae
Vrsta:
Bos primigenius taurus
Podvrsta:
Bos primigenius taurus hungaricus
Mađarsko sivo goveče u pustari Hortobađ, prvom i najvećem nacionalnom parku u Mađarskoj
Mađarsko sivo goveče u Berlinskom zoološkom vrtu (u sredini je krava a desno je bik)

Ova vrsta pripada podolskoj grupi goveda (sivo-stepsko goveče) i veoma je dobro adaptirana zahtevima ekstezivnog stočarskog sistema.[1] Vrsta je nastala i formirala se u Panonskoj niziji.[2]

Karakteristike uredi

Mađarsko sivo goveče je kasnostasno, ali vitko i dosta visoko. Bik dostiže visinu od 145-155 cm i težinu od 800 - 900 kg, dok krava dostiže visinu od 135-140 cm i težinu od 500-600 kg.

Krzno joj je čupavo i boja se preliva od srebrnastobele do pepeljasto sive. Telad se rađaju sa crvenkasto-žutim krznom. Mađarsko sivo goveče je veoma izdržljivo, lako se razmnožava i dugovečno je. Rogovi su uspravljeni nagore, dugački i blago povijeni.

Istorija uredi

Po izvorima, sivo goveče je stiglo na današnje prostore zajedno sa Mađarima u 9. veku sa istoka. Prve slike sivog govečeta se mogu videti u mađarskoj ilustrovanoj hronici koja je nastala u 14. veku.

U srednjem veku ovo goveče je uzgajano za ishranu i izvozilo se van granica Mađarske po čitavoj zapadnoj Evropi.[3] Goveče je bilo na ceni zbog izuzetno kvalitetnog mesa tako da je uzgajanje bilo isplativo.[3]

Danas Mađarsko sivo goveče se više uzgaja kao turistička atrakcija po nacionalnim parkovima, gde se i danas napajaju sa tradicionalnog đerma, zatim po zoološkim vrtovima Evrope kao raritet, ali se može i dalje naći u pojedinim krajevima u slobodnom držanju, kao na primer u Bocfelde (Bocfölde) u županiji Zala i u zapadnim delovima Mađarske. Ova stada služe kao banke gena i za rasplođavanje, naročito zbog podatka da su izuzetno otporne na mnoge bolesti koje pogađaju današnje tipove visokomlečnih i visokomesnih goveda.[4]

 
 
Stara seoska zaprega i tradicionalni čuvari krava (mađ. gulyás)

Izvori uredi

 
Grupa sivih goveda na ispaši u Sinpetri, severna Mađarska
  • Bellon Tibor: A magyar szürkemarha, Budapest, Timp Kft. 2001. ISBN 978-963-00-7760-6.
  • Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, szerk. Tőzsér János, Bedő Sándor, Budapest, Mezőgazda Kiadó. 2003. ISBN 978-963-286-059-6.
  • Bellon Tibor: A Tisza néprajza: Ártéri gazdálkodás a tiszai Alföldön, Budapest, Timp Kft. 2003. ISBN 978-963-206-607-3.
  • Az Alföld gazdálkodása / Állattenyésztés, szerk.: Novák László Ferenc, Nagykőrös, Arany János Múzeum. 2004. ISBN 963-7134.
  • Matolcsi János: Állattartás őseink korában, Budapest, Gondolat Könyvkiadó. 1982. ISBN 978-963-281-146-8.
  • Hankó Béla: A magyar háziállatok története ősidőktől máig, Budapest, Művelt Nép, 1954
  • Dr. Bodó Imre: Magyar szürke szarvasmarha, Debrecen, Hortobágyi Nemzeti Park Igazgatóság, 1987 [!1988],. ISBN 978-963-02-5709-1.
  • A magyar szürke szarvasmarha / Szakmai kiadvány, Budapest, Magyar Szürke Szarvasmarhát Tenyésztők Egyesülete, 1994

Reference uredi

  1. ^ Bellon Tibor: A magyar szürkemarha (jezik: mađarski)
  2. ^ Magyar néprajzi lexikon Mađarski leksikon etnografije (jezik: mađarski)
  3. ^ a b Hankó Béla: A magyar háziállatok története ősidőktől máig (jezik: mađarski)
  4. ^ Történelmi állatfajtáink enciklopédiája (jezik: mađarski)

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mađarsko sivo goveče na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мађарско_сиво_говече&oldid=26932395”