Википедија

Megalitski hramovi na Malti

Megalitski hramovi na Malti je grupa praistorijskih megalitskih spomenika na Malti od kojih je sedam upisano na UNESKO-v spisak mesta Svetske baštine u Evropi 1980. godine kao "najstarije samostojeće građevine na svetu.[1][2]. Oni su nastali kao rezultat lokalnih inovacija u procesu kulturne evolucije[3], što je dovelo do razdoblja koje nazivamo Džgantija kultura (3600—3200. p. n. e.), nakon koje je usledila Saflijeni kultura (3000—2500. p. n. e.) koja je kulminirala u razdoblju Tarxijen kulture (od 3150—2500. p. n. e.), čime je završilo doba megalitskih spomenika[4]

Megalitski hramovi na Malti
Svetska baština Uneska
Zvanično imeMegalitski hramovi na Malti
MestoMalta Uredi na Vikipodacima
Koordinate36° 02′ 57″ S; 14° 16′ 10″ I / 36.0492° S; 14.2694° I / 36.0492; 14.2694
Uključuje
KriterijumKulturno dobro: iv
Upis1980. (4. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/132

Ostali praistorijski megalitski lokaliteti koji nisu upisani na UNESKO-v spisak su: Bordž in-Nadur[5] (Biržebidža), Kordin III.[6], Il-Bidni[7], Hemhija[8], Hal Džinvi[9], Tal-Kvadi[10] (fr, ru), Ta' Maržijena[11], Ta' Radijena[12], L-Imramma[13], Budžiba[14], Santa Verna[15], Tas-Sildž (Žejtun) i kompleks tragova isklesanih u steni Misraħ Džħar il-Kbir (Dindžli) i drugi[16]

Spisak zaštićenih lokaliteta UNESKO-a uredi

 
Dva hrama Džgantija su prvi upisani na UNESKO-v spisak 1980. godine, a ostali su dodati 1992. god.
 
Planovi hramova Hadžar-Kima
 
Šematski prikaz orijentacije hrama u Mnajdri prema sunčevim zracima za vreme solcistija i ravnodnevnice.
Slika Ime izgradnja Lokacija Koordinate Beleške
  Džgantija oko 3600—3000. p. n. e. Ostrvo Goco 36° 01′ 48″ S; 14° 09′ 39″ I / 36.0300° S; 14.1608° I / 36.0300; 14.1608 Dva hrama Džgantija su najstariji megalitski hramovi na Malti iz neolita i jedni su od najstarijih ljudskih građevina na svetu. Najvjerovatnije su izgrađeni za kult plodnosti, o čemu svedoči njihov oblik od pet velikih apsida koji podseća na kultni oblik žene, ali i brojne figurice "Venera" koje su pronađene na lokalitetu. Hramovi, od kojih je južni veći i stariji, su okruženi spoljnim zidinama i imaju tragove gipsa koji je nekada prekrivao i ravnjavao nepravilne zidove.[17]
  Hadžar Kim ("Sveto kamenje") oko 3600—3200. p. n. e. Kod sela Krendi 35° 29′ 38″ S; 14° 15′ 48″ I / 35.4940° S; 14.2632° I / 35.4940; 14.2632 Kompleks hramova izgrađen od mekanog krečnjaka globigerina, zbog čega je podosta oštećen pri čemu su njegovi spoljni zidovi isprani te se može videti u njegovu unutrašnjost. Hram ima trilitonski portal, oltarnu klupu i ortostate, široko dvorište, okružne zidine s prolazima koji vode do hramova koji imaju blago različite oblike s dominantnim oblinama[18]
  Mnajdra (L-Imnajdra) oko 3500—3100. p. n. e. 500 m od Hagar-Kima 35° 29′ 37″ S; 14° 15′ 40″ I / 35.4936° S; 14.2611° I / 35.4936; 14.2611 Ovaj kompleks je organizovan oko kružnog dvorišta s tri združena hrama iznad strmine prema moru. Desni je sličnog oblika kao ostali malteški hramovi, levi je trolisni s originalnim ukrasima od udubljenja i trostrukim ulazom. Srednji i najmlađi hram, uklopljen između postojeća dva, ima četiri apside i nišu, konkavno pročelje, trilitonski portal, oltarnu klupu i ortostate. Ovaj treći hram je poravnjan sa sunčevim solcistijom i ravnodnevicom tako da prve zrake sunca letnjg suncostaja osvetle ivicu dekorisanog megalita između prve dve apside, dok se isto događa s dekorisanim megalitom između druge dve apside tokom zimskog solcistija. Tokom ravnodnevica sunčeve zrake kroz portal osvetljavaju najdalju nišu u središnjoj apsidi.[19]
  Skorba (Ta’ Skorba) oko 3500—3000. p. n. e. Džħar Dalam 35° 33′ 05″ S; 14° 13′ 26″ I / 35.5514° S; 14.2239° I / 35.5514; 14.2239 Ovaj lokalitet je bio naseljen još oko 4850. p. n. e., što ga čini najstarijim na ostrvu, i pripada tzv. Għar Dalam razdoblju iz kojega potiče 11 m dug zid zapadno do ulaza u hram. Od hrama je opstao samo poneki monolit, primitivni cementni pod (torba) i velika krečnjačka uspravna ploča visoka 3.4 m. Severni zid je u boljem stanju, kao i manji klasični malteški hram iz mlađeg Tarxijen razdoblja, istočno od starog hrama.
  Ta’ Hadžrat oko 3000. p. n. e. Mdžar 35° 33′ 05″ S; 14° 13′ 15″ I / 35.5513° S; 14.2209° I / 35.5513; 14.2209 Kompleks Ta' Hadžrat se nalazi oko 1 km od Ta' Skroba hramova, a čine ga ostaci dvostrukog trolisnog hrama koji su nepravilniji i manji od ostalih na Malti, ali s dekoriranim megalitima. Selo Mdžar uz hramove je zapravo vekovima starije od hramova (oko 3800. p. n. e.) i tu je pronađeno mnogo keramike iz tog vremena (Mdžar kultura).[20]
  Taršien oko 3600—2800. p. n. e. Taršien 35° 31′ 17″ S; 14° 18′ 16″ I / 35.5215° S; 14.3045° I / 35.5215; 14.3045 Kompleks od tri hrama je pronađen 400 metara istočno od Hipogeuma u Hal-Saflijeni i za razliku od ostalih hramova on je sa svih strana okružen modernim naseljem. Najstariji hram čine dve paralelne polukružne apside s prolazom između njih. Južni istočni hramovi su izgrađeni kasnije i kopiraju stariji po obliku (polukružne simetrične apside s prolazom) ali prvi ima dva para apsida i izgrađen je od velikih monolita, a drugi ima tri para apsida precizinije klesanih monolita i bogatije je ukrašen raznolikim životinjskim motivima u plitkom reljefu.

Reference uredi

  1. ^ [url=http://www.otsf.org/ Malta Temples and The OTS Foundation], sa Otsf.org. Posećeno 14. oktobra 2011.
  2. ^ The Prehistoric Archaeology of the Temples of Malta, sa Bradshawfoundation.com, 22. jula 2002. Posećeno 14. oktobra 2011.
  3. ^ Blouet, Prehistoric Temples of Malta. str. 22., 16. maj 2008. Posećeno 14. oktobra 2011.
  4. ^ Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 978-99909-93-94-3. 
  5. ^ Trump & Cilia 2002, str. 140–141. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFTrumpCilia2002 (help)
  6. ^ Kordin III Ancient Temple - megalithic.co.uk
  7. ^ [1]
  8. ^ [2]
  9. ^ Destroyed Temples, Hal-Ginwi
  10. ^ [3]
  11. ^ [4]
  12. ^ [5]
  13. ^ [6]
  14. ^ [7]
  15. ^ [8]
  16. ^ [9]
  17. ^ Mayrhofer Żammit, The Prehistoric Temples of Malta and Gozo, 1995, Malta. str. 152.
  18. ^ Malteška baština Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2013) na heritagemalta.com. Posećeno 14. oktobra 2011.
  19. ^ Mario Vassalo, The planning and layout of the Maltese neolithic temples Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2008) na weathermalta.net. Posećeno 14. oktobra 2011.
  20. ^ Trump & Cilia 2002, str. 154–155. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFTrumpCilia2002 (help)

Literatura uredi

  • {{Cite book| ref=harv |last1=Trump|first1=David|last2=Cilia|first2=Daniel|title=Malta: Prehistory and Temples|publisher=Midsea Books Ltd.|location=Malta||year=2002|id=ISBN 978-99909-93-94-3
  • Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 978-99909-93-94-3. 


Literatura uredi

 
Megalitski hramovi na Malti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мегалитски_храмови_на_Малти&oldid=27673105”