Википедија

Хаџар Ким

Хаџар Ким (малтешки [ħадʒар ˈʔиːм]; „Камење које стоји и обожава“) је мегалитски храмски комплекс пронађен на медитеранском острву Малта, који датира из фазе Џгантија (3600—3200. п. н. е.). [1] Мегалитски храмови Малте су међу најстаријим верским објектима на Земљи [2], које је комитет за светску баштину описао као „јединствена архитектонска ремек-дела“.[3] Унеско је 1992 . године признао Хаџар Ким и четири друге малтешке мегалитске структуре као места светске баштине.[4] Гордон Чајлд, професор праисторијске европске археологије и директор Института за археологију на Универзитету у Лондону од 1946-1957. године [5] посетио је Хаџар Ким. Написао је: „Обишао сам праисторијске рушевине широм Медитерана, од Месопотамије до Египта, Грчке и Швајцарске, али нигде нисам видео тако старо место као што је ово.[6]

Хаџар Ким
Хаџар Ким, под шатором
МестоМалта,  Малта
Координате35° 49′ 40″ С; 14° 26′ 32″ И / 35.827778° С; 14.442222° И / 35.827778; 14.442222
Историја
Основаноко 3700. п. н. е. – 3200. п. н. е.
Периоднеолит
Хаџар Ким
Светска баштина Унеска
Званично имеХаџар Ким
МестоМалта Уреди на Википодацима
Координате35° 49′ 40″ С; 14° 26′ 32″ И / 35.8278° С; 14.4422° И / 35.8278; 14.4422
КритеријумКултурна: (iv)
Упис1980 ((4th session) седница)

Градитељи Хаџар Кима користили су глобигерински кречњак у изградњи храма.[7] Као резултат тога, храм је током миленијума био изложен оштрим временским условима и љуштењу површине.[7] 2009. године завршени су радови на заштитном шатору.[8]

Преглед уреди

 
Комплекс Хаџар Ким у сумрак

Мегалитски комплекс Хаџар Ким налази се на јужној ивици острва Малта, на гребену покривеном меким глобигеринским кречњаком. Све изложене стене на острву таложене су током периода олигоценског и миоценског геолошког доба. Глобигерински кречњак је друга најстарија стена на Малти, која се јавља на површини на око 70% површине острва.[9] Градитељи су користили овај камен у целој архитектури храма.[10]

Фасаду храма карактеришу трилитонски улаз, спољна клупа и ортостати. Има широко предворје са потпорним зидом и пролазом кроз средину зграде,[11] према модификованом малтешком мегалитском дизајну.[1] Посебан улаз омогућава приступ за четири независна ограђена простора који замењују северозападну апсиду.[12]

Карактеристике храмске архитектуре откривају могуће асоцијације на ритуале плодности, укључујући корпулентне фигурице и статуе, заједно са соларним подешавањима и мегалитом за који се тврди да је фалусан.[13][14] Присуство олтара са конкавним врхом указивало је на могућу употребу за жртвовање животиња.[15] Такође је сугерисано да заклоњена врата у срцу комплекса упућују на могућу употребу од стране пророка.[16] Ископавањима је откривена и украшена грнчарија. Најбољи примери се могу видети у Народном археолошком музеју.[13][16]

 
Гравура Хаџар Кима из 1776, Жан-Пјер Уел

У храму или области око Хаџар Кима не постоје гробнице, нити су људске кости откривене у малтешким храмовима.[17] Пронађене су кости бројних жртвених животиња. Претпоставља се да је комплекс Хаџар Ким изграђен у три фазе, почевши од северних апсида „Старог храма“, затим „Новог храма“, и коначно довршетка читаве структуре.[18]

Неколико стотина метара од храма налази се једна од тринаест стражарских кула које је саградио Велики мајстор Мартин де Редин, која се зове Хамрија кула. У близини се налази споменик генералу сер Волтеру Конгреву, гувернеру Малте од 1924–1927. Село Кренди је још два километра југозападно од комплекса храма.

Храмски комплекс уреди

 
Мапа храмова

Комплекс Хаџар Ким састоји се од главног храма и три додатне мегалитне структуре поред њега.[19] Главни храм је саграђен између 3600. и 3200. године п. н. е; међутим, северне рушевине су знатно старије.[20] Спољашњи улаз служи као унутрашњи пролаз и повезује шест великих комора. Десна апсида је изведена као лук како би се спречило упадање усправних плоча према унутра. Спољашњи зид, изграђен од огромних усправних блокова, истурен је ка унутра, стварајући тако изузетно чврсту зграду.[21] Овај улазни пролаз и прво двориште прате малтешки мегалитски образац [22], али како је градња напредовала, овај дизајн је знатно измењен. Северозападна апсида је замењена са четири независна ограђена простора.[23]

Хаџар Ким дели свој основни архитектонски дизајн са храмским комплексима Мнајдра, Тарксиен и Џгантија. Основни облик обухвата предворје и фасаду, издужене овалне коморе, полукружна удубљења и централни пролаз који повезује коморе. Ова конфигурација се обично назива "тролист ".[24] Такође се сугерише да облик храма на неки начин опонаша свете скулптуре које се налазе у њима.[25]

Предворје храма уреди

Обимно предворје поплочано великим, неправилним плочама заузима простор испред спољног зида.[26] То је чврст под, оптерећен великим блоковима који су некада чинили део зидова или низа одаја.[27] Један од поплочаних камена је пробушен и претпоставља се да је некада служио као огњиште.

 
Предворје Хаџар Кима

Куће за становање и бастион уреди

Група каменова средње величине формира мале, полукружне области које се обично називају "куће за становање".[28] Поред њих, четири правоугаона монолита дебљине приближно два метра затварају правоугаони простор, остављајући улаз у једном углу.

Бастион је са бочне стране храма и изграђен је од великих камених блокова. Његов западни зид је око 20 метара дужине, увијајући се према главном храму и светилишту на отвореном.[29] Претпоставља се да је то учињено да би се комплекс заштитио од дивљих животиња, за које се зна да их је у то време било много на острвима. Такође одваја храмове као свете просторе.

Фасада Хаџар Кима садржи највећи камен који је коришћен у малтешкој мегалитској архитектури [30], тежак 57 тона. Усправни менхир је висок 5,2 м. Ерозија је захватила спољни јужни зид где су ортостати изложени морским ветровима. Током миленијума, храм је претрпео оштре временске услове и последично љуштење површине.[31]

Северни храм уреди

 
Реконструкција крова храма

Северни храм је најстарији део Хаџар Кима,[20] који садржи овалну комору са полукружном апсидом на свакој страни. После других врата је још једна одаја са сличним апсидама.

Северни храм јединствено има три изолована слоја пода.[32] Тротоар на највишем нивоу није обележен жртвеним ватрама, за разлику од нижих спратова. Због различитих метода коришћених у полирању камена, научници су теоретизирали да три слоја плочника илуструју три велика помака у изградњи у Хаџар Киму.

Камене кугле различитих величина налазе се уз зидове северног храма и друге делове грађевине. Претпоставља се да су то били ваљци коришћени за транспорт мегалита.[33] Ископавања су открила да су такви ваљци затрпани испод мегалита, доприносећи тако чврстом темељу.

Женска комора уреди

Прво удубљење северног храма садржи округли камени стуб и правоугаону плочу која стоји вертикално испред стуба. На плочи су сферичне шупљине које су можда служиле као држачи у којима су стајале мале посуде за либацију.[34] Посуде ископане са локације карактерише специфично овална основа, дизајнирана да стоји усправно када се постави у плочу.

Остаци вертикалних блокова који су некада окруживали нишу видљиви су и данас. Десно од ове коморе је још једно удубљење, које садржи акустични отвор који се зове "рупа пророчишта".[35] Звук је пролазио из главне коморе у удубљење, и обрнуто. Рупа је такође повезана са поравнањем летњег солстиција.[36] На десној страни коморе је хоризонтални блок који је можда служио као седиште.

Главни храм уреди

Иза улаза у храм налази се овални простор дужине 14,3 м и ширине 5,5 м са великим зидовима од плоча.[21] Два апсидална краја одвојена су од централног дворишта са две вертикалне плоче пробијене правоугаоним отворима. Сматра се да су ови отвори били украшени завесама како би се ограничио приступ бочним апсидама.

Централни простор је поплочан добро постављеним глатким блоковима, а дуж зидова су ниски камени олтари, оригинално украшени траговима рупа. Неки од ових блокова су обезбојени ватром. Археолози су 1839. открили важне предмете у овом делу, који су сада приказани у Музеју у Валети. Ту спадају камене статуете, детаљан олтарски камен са дубоким резбаријама које представљају вегетацију, камена плоча са спиралама у рељефу и праг-камен.

Десна апсида је некада садржала обор, теоретски намењен за сакупљање животиња.[37] Лева апсида има високи трилитонски олтар са леве стране, два друга десно са једним у мањој одаји. Додатна комора изван ње [38] комбинује централно двориште, нишу и десну апсиду.

Ниша уреди

Врата у малом ограђеном простору прате детаљно разрађен анекс,[39] окружен каменим олтарима изразитог облика са заобљеним и подигнутим ивицама. Подножје једног олтара пробијено је са две елиптичне рупе, једна изнад друге.

Улаз у ограђени простор је добро поплочан и уредно ограђен плочама на крају. Праг је обезбеђен са неколико конусних јама повезаних на врху, демонстрирајући „рупе од ужади“ [40] које се могу видети у многим другим малтешким храмовима. Тешке плоче формирају нишу лево од улаза, а десно ћелија садржи олтар саграђен од једног каменог блока и дубоко обезбојен дејством ватре.[21] Сматра се да је овај простор био најсветији у храму.[21]

На предњој страни ограђеног простора, пролаз се шири у четвороугаони простор са сложеном ћелијом на крају. Плоча, 0,9 метара висине, блокира улаз у ову ћелију у нивоу пода, а друга плоча почива на два стуба.[21] Овај распоред своди цео део на правоугаони отвор налик прозору. Иза овог отвора налази се мала соба. Први истраживачи нису успели да коначно саопште шта је пронађено у овом удубљењу.[41] У поређењу са храмовима Тарксиен, претпоставља се да су у њему биле кости жртвованих животиња и ритуално разбијена грнчарија.

Резервоари за воду уреди

Il-Misqa (енгл. the watering place),[42] је равна површина голе стене на врху брда у близини комплекса храма. Садржи седам резервоара у облику звона, од којих пет још увек задржава воду након просечних падавина. Два бунара који више не држе воду су најдубљи и спојени су као један резервоар кроз подземне канале.[43] Монолит прекрива једну од сувих рупа и претпоставља се да је коришћен за извлачење воде из бунара. Осми бунар постоји, али је блокиран дрветом смокве.[44]

Водоводни канали усечени у површину стене дистрибуирају кишницу у бунаре појединачно и ниво воде у било ком бунару се одржава у односу на ниво воде у непосредној близини бунара.[43]

Ископавање и рестаурација уреди

 
Кречњачка „плоча са спиралном и избушеном декорацијом“.

Малтешки историчар Ђовани Франческо Абела из седамнаестог века писао је у свом Della Descrittione di Malta isola nel Mare Siciliano из 1647. да су рушевине Хаџар Кима биле „несумњиви доказ чињенице да су први становници Малте припадали раси дивова“ [45]

Хаџар Ким је први пут истражен 1839. године о јавном трошку током управљања гувернера Хенрија Бувериа, од стране Ј.Г. Ванса из Краљевских инжењера. У року од два кратка месеца, тај официр је направио план зграда и послао у Валету камени олтар, украшену плочу и седам камених статуета које су сада изложене у Музеју у Валети. Извештај о његовим ископавањима објављен је 1842.[46]

Године 1885, А.А. Каруана је извршио даља ископавања и објавио подужи извештај са детаљним плановима, пресецима и погледима, које је нацртао Филип Васало из Одељења за јавне радове.

Даља ископавања су 1909. извршили Темистокле Замит и Томас Ерик Пит.[19] Британска школа у Риму наредила је накнадна ископавања како би се осигурало да су све рушевине у области Хаџар Ким идентификоване. Темистокле је био део Истраживачког савета изабраног на Првом међународном конгресу праисторијске и протоисторијске науке.

Године 1910. чланови Британске школе у Риму су пажљиво претражили околна поља, а саме рушевине су прецизно прегледали, поправили неке од оштећених грађевина и направили богату колекцију уломака, кремених оруђа, предмета од камена и глине, који су сада депоновани у Музеј Валете.

 
Примери кипова малтешких храмова

Храм је уврштен на листу старина из 1925. године [47] .

Дана 17. септембра 1949. откривене су три статуете и неколико делова много веће камене статуе закопане испод правоугаоног камена. „Венера са Малте“, која дели сличне карактеристике са статуетама Хаџар Ким, откривена је 31. марта 1950.[48] Важно је напоменути да одсуство полних карактеристика на развијенијим типовима малтешких култних статуета може имплицирати да је представљено биће у ствари асексуално.[49]

Мало је урађено на обнови храма, са изузетком ојачања или замене неколико каменова, укључујући надвратник, 1950-их. Склоништа [50] је изградила Heritage Malta у покушају да заштити храмове од даље ерозије. У близини храма, изнад онога што је првобитно био мали ресторан, изграђен је центар за посетиоце.[51] Центар за посетиоце обухвата аудиторијум за аудио-визуелни увод и изложбени простор, који приказује повезане артефакте и репродукције из Археолошког музеја, као и интерактивне изложбе.

Галерија уреди

  •  
    Улаз у мегалитски храм
  •  
    Декорација храма
  •  
    Јужни зид Хаџар Кима
  •  
    Венера са Малте

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Introduction”. Heritage Malta. Архивирано из оригинала 3. 9. 2013. г. Приступљено 14. 3. 2009. 
  2. ^ „Malta Temples and The OTS Foundation”. Otsf.org. Архивирано из оригинала 8. 2. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  3. ^ from the Reports of the 4th (1980) and the 16th (1992) Sessions of the Committee
  4. ^ „Megalithic Temples of Malta - UNESCO World Heritage Centre”. Whc.unesco.org. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  5. ^ „Childe, Vere Gordon (1892 - 1957) Biographical Entry - Australian Dictionary of Biography Online”. Adb.online.anu.edu.au. 19. 10. 1957. Архивирано из оригинала 30. 4. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  6. ^ Joseph S. Ellul; H.B. ExtraReverendDoctorColinJames Hamer; Creativity House; The Neith Network Library. „ÄŚaÄĄar Qim and Mnajdra (1)”. Beautytruegood.co.uk. Архивирано из оригинала 8. 8. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  7. ^ а б Trump 2002, стр. 142
  8. ^ „Prehistoric temples get futuristic roof”. Times of Malta. 7. 4. 2009. Архивирано из оригинала 10. 4. 2009. г. Приступљено 2. 7. 2009. 
  9. ^ Euro-Mediterranean Water Information System (EMWIS) (2007). „Malta Focal Point: Geology”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2009. 
  10. ^ Trump. „Malta: An archaeological guide”: 95. 
  11. ^ Trump 2002, стр. 98
  12. ^ Żammit, Sir T.; K. Mayrhofer (1995). The Prehistoric Temples of Malta and Gozo. Malta. 
  13. ^ а б Sultana 2006
  14. ^ Stroud 2010
  15. ^ Renfrew, Colin, Morley, Iain and Boyd, Michael (Eds). Ritual, Play, and Belief in Evolution and Early Human Societies. Cambridge University Press. 2018. стр. 199. ISBN 978-1-107-14356-2. 
  16. ^ а б „Places of Interest: Mnajdra”. Maltavoyager.com. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 11. 3. 2009. 
  17. ^ „Excerpts from the book”. Otsf.org. 9. 7. 2002. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  18. ^ Muscat, Frederick. „Maltese Templese”. Geocities.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  19. ^ а б „Hagar Qim”. Web.infinito.it. Приступљено 6. 5. 2009. 
  20. ^ а б „Prehistoric Archaeology of Malta - Hagar Qim and Mnajdra Temple”. Bradshawfoundation.com. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  21. ^ а б в г д „Places of Interest - Hagar Qim”. Maltavoyager.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  22. ^ „Heritage Malta: Ħaġar Qim and Imnajdra”. Архивирано из оригинала 1. 3. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2008. 
  23. ^ Żammit, Mayrhofer. „The Prehistoric Temples of Malta and Gozo”: 31. 
  24. ^ The Megalithic Temples of Malta  Draft Description (PDF), HeritageMalta.org, archived from the original Архивирано 20 октобар 2007 на сајту Wayback Machine
  25. ^ „Mary Marzo”. Goddesshealing.com. 2. 8. 1999. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  26. ^ „Megalithic Temples”. Parroccaqrendi.org. 27. 2. 1927. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  27. ^ Azzopardi, Aldo. History of Malta, Places of Interest and Destinations. Miller Distrib. LTD. 
  28. ^ „Places of Interest - Mnajdra”. Maltavoyager.com. 4. 3. 1927. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  29. ^ „Plan Of The Temple Complex At Hagar Qim”. Архивирано из оригинала 8. 5. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2009. 
  30. ^ http://www.art-and-archaeology.com/malta/hq7.html Архивирано 12 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine
  31. ^ Trump, Cilia. „Malta Prehistory and Temples”: 142. 
  32. ^ „The Prehistoric Temples of Malta”. Odysseyadventures.ca. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  33. ^ Torpiano, A. „The engineering of the prehistoric megalithic temples in Malta” (PDF). University of Malta. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 8. 2015. г. 
  34. ^ Azzopardi, Kevin (14. 5. 2003). „Archaeology (English)” (PDF). google.com. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  35. ^ „Hagar Qim - Oracle Hole”. Carto.net. 15. 4. 2006. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  36. ^ „Malta”. Sacredsites.com. Архивирано из оригинала 14. 12. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  37. ^ Trump. „Malta: An Archaeological Guide”: 96. 
  38. ^ Trump 2002, стр. 144
  39. ^ „Study of pre-historic and historic structures with a view to establishing a programme for the conservation of monuments and sites: Malta - (mission) 25 May-4 June 1965; 1965” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 4. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2009. 
  40. ^ Tilley, Christopher Y.; Bennett, Wayne (28. 9. 2004). The materiality of stone explorations in landscape phenomenology 1 (Google Books excerpt). ISBN 978-1-85973-897-9. Приступљено 23. 6. 2009. 
  41. ^ Zammit, T.; C. Singer (1924). „Neolithic Representations of the Human Form from Malta and Gozo”. Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. JSTOR 2843662. doi:10.2307/2843662. hdl:2027/mdp.39015069863846. 
  42. ^ „Melitensia Collection - The Library - University of Malta”. Secure.um.edu.mt. 10. 7. 2008. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  43. ^ а б „Misqa Tanks”. Архивирано из оригинала 11. 9. 2012. г. Приступљено 1. 1. 2009. 
  44. ^ The eighth well is evident in a site plan of the area dated 25 October 1927, as produced by Mr. J.A. Galizia, Superintendent of the Public Works Office.
  45. ^ Nigel Dennis (1972), An Essay on Malta, . London: John Murray. стр. 3—5. ISBN 0719522544.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  46. ^ T. G. Vance. "Description of an Ancient Temple near Crendi, Malta," Archaeologia; Or, Miscellaneous Tracts Relating to Antiquity 29 (London: Society of Antiquaries, 1842) pp. 227–40.
  47. ^ „Protection of Antiquities Regulations 21st November, 1932 Government Notice 402 of 1932, as Amended by Government Notices 127 of 1935 and 338 of 1939.”. Malta Environment and Planning Authority. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. 
  48. ^ Guillaumier, Alfie (1972). Bliet u Rhula Maltin. 
  49. ^ Evans, J. D (1961). Segreti dell'antica Malta. 
  50. ^ „Protective canopies arrive at Hagar Qim & Mnajdra”. GozoNews.Com. 19. 9. 2008. Приступљено 6. 5. 2009. 
  51. ^ Debono, J. (31. 8. 2008). „Heritage Malta monstrosity dwarfs Hagar Qim temple”. MaltaToday. Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2009. 

Литература уреди

  • Stroud, Katya (2010). Ħaġar Qim & Mnajdra Prehistoric Temples: Qrendi. Heritage Books. ISBN 978-99932-7-317-2. 
  • Sultana, Sharon (2006). The National Museum of Archaeology: The Neolithic Period. Heritage Books. ISBN 99932-7-076-8. 
  • Trump, David (2002). Malta prehistory and temples. Photographer Daniel Cilia. Midsea Books. стр. 142. ISBN 978-99909-93-93-6. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаџар_Ким&oldid=27678046”