Meleager

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Meleager (kralj).

Meleager (grč. Mελεαγρος, do 323. p. n. e.) je bio makedonski general Aleksandra Velikoga. Pred Aleksandrovu smrt imenovan je za komandanta pešadije. Nakon Aleksandrove smrti suprotstavio se Perdici i planovima o Vavilonskoj podeli, pa je Perdika naredio da se pogubi.

Pohod protiv Geta

Učestvovao je tokom 335. p. n. e. u ratu protiv Geta, koji su se nalazili sa druge strane Dunava. Oko 4.000 makedonskih pešaka i 1.500 konjanika prešlo je Dunav neopaženo noću u priručnim splavovima i čamcima. Gete nisu izdržale ni prvi konjički napad i odmah su napustile svoj slabo utvrđen grad. Aleksandar Makedonski je zauzeo grad, uzeo plen i grad razorio do temelja. Meleager i izvesni Filip su bili zaduženi da prenesu veliki plen.

Prvi pohodi protiv Persije

Za vreme bitke kod Granika 334. p. n. e. bio je na levom krilu između Kratera i Filipa i zapovedao je jednim delom falange. Kod Halikarnasa učestvovao je zajedno sa Perdikom i Amintom u Aleksandrovome neuspešnome napadu na Mind. Tokom 334. p. n. e. Aleksandar je pre zimovanja u Kariji poslao u Makedoniju vojnike, koji su se nedavno oženili da provedu zimu sa svojim ženama. Vojnike su vodili Koin, Melaeger i Ptolemej, Seleukov sin. Tokom proleća 333. p. n. e. vratio se sa Makedoncima i pridružio se Aleksandru kod Gordija sa 3.000 pešaka i 650 konjanika. Učestvovao je i u bici kod Isa i u bici kod Gaugamele.

U bici kod Persijskih vrata krajem 331. p. n. e. ostao je sa Kraterom i odvraćao je pažnju Ariobarzanu. Za to vreme Aleksandar Veliki je izvodio manevar okružavanja. Krater i Meleager je trebalo da krenu u napad na zid kada Aleksandar da signal.

Pohod u Srednjoj Aziji i Indiji

Tokom 329. p. n. e. učestvovao je sa Perdikom u pohodu protiv Memacena. Tokom 328. p. n. e. ostao je sa Poliperhonom, Atalom i Gorgijom u Baktriji. Trebalo je da spreče pobunu, a za to vreme Aleksandar je krenuo u Sogdijanu. Tokom 327. p. n. e. zajedno sa Belim Klitom i Gorgijom pratio je Hefestiona i Perdiku na Ind. Usput su pokorili lokalnoga kralja Astisa. U bici kod Hidaspa učestvovao je sa druge strane reke i po pripremljenim instrukcijama prešao je tek kada je bila osigurana makedonska pobeda. Vratio se iz Indije preko Arahozije i Drangijane pod Kraterovim zapovedništvom zajedno sa Atalom i Antigenom.

Vavilonska rasprava o sudbini Aleksandrove kraljevine

Kada je 323. p. n. e. umro Aleksandar Veliki Aleksandrovi telohranitelji su u kraljevskoj palati u Vavilonu sazvali njegove glavne prijatelje i generale. Perdika je sazvanom skupu izložio kraljevski tron, dijademu, odeću i oružje. Na to je stavio prsten, koji mu je Aleksandra dao prethodnoga dana. Perdika je rekao da njima svima vraća prsten, kao simbol kraljevskoga autoriteta. Perdika se prvi obratio skupu i rekao je da treba da izaberu jednoga ili više vođa dok čekaju da Roksana rodi budućega kralja.

Justinova verzija

Prema Justinu Meleager se javio i rekao da ne treba čekati da se rodi kralj, kad u stvari već imaju kralja. Rekao je da već imaju jednoga dečaka Herkulesa, Aleksandrovog sina sa Barsinom. Pored njega postoji i Aleksandrov polubrat Filip III Aridej. Meleager je njega posebno isticao. Rekao je i da nije zakonito da makedonski kraljevi imaju persijske krvi, a Roksana je bila Persijanka. Ptolemej Soter je zamerao predlogu da Filip III Aridej bude kralj, jer nije sposoban za funkciju i neko bi u ime njega morao da odlučuje. Prihvaćen je Perdikin predlog da sačekaju dok Roksana ne rodi dete, pa ako se rodi dečak da njegovi regenti budu Leonat, Perdika, Krater i Antipatar. Svi su se složili i zakleli.

Pešadija se nije slagala sa dogovorom, pa su proglasili Filipa III Arideja za kralja. Konjica je poslala Meleagera i Atala da smire pobunu, ali oni su se pridružili pešadiji. Pešadija je sa oružjem upala u kraljevsku palatu, a konjica je izbegla sukob i pobegla iz Vavilona. Pokušali su i atentat na Perdiku. Perdika se obratio pešadiji i uspeo je da pomiri pešadiju i konjicu. Kao kompromis konjica i Perdika prihvatili su Filipa III Arideja za kralja. Drugi kralj je trebalo da bude Aleksandrov sin ako se rodi dečak. Antipater je bio progalšen strategom Makedonije i Grčke. Krater je dobio carsku blagajnu. Perdika i Meleager su postali glavni komandanti makedonske vojske. Perdika je odredio jedan dan za lustraciju (čišćenje) makedonske vojske. Uspeo je da kazni glavne krivce za nerede, tj Meleagerove pristalice.

Verzija Kvinta Kurcija Rufa

Skupu se nakon Perdike obratio Nearh, koji je rekao da nije prikladno da čekaju kralja, koji se još nije rodio, kada već imaju jedno Aleksandrovo dete, koje je rodila Barsina. S njim se niko nije složio, pa se skupu obratio Ptolemej Soter. Rekao je da ni sin od Roksane ni od Barsine nije dobro rešenje i da ne bi bili odgovarajući vladari za Makedonce zbog svoga persijskoga porekla. Ptolemej je smatrao da treba da vlada grupa Aleksandrovih generala i oficira i da odluke treba donositi većinom. Ariston je rekao da je Aleksandar izrazio želju da treba da vlada najbolji i da je prsten predao Perdiki, koga je smatrao najboljim. Prisutni su posle toga tražili da Perdika istupi i uzme prsten.

Meleagerov istup

Dok je Perdika oklevao javio se Meleager, koji se usprotivio da Perdika uzme prsten. Rekao je da je Perdika predložio nerođeno dete da bi on vladao u njegovo ime. Meleager je rekao da ako je Aleksandar odredio Perdiku, da ga on onda neće poslušati.

Oko Meleagera se okupilo dosta vojnika i situacija se kuvala do nivoa pobune. Nakon toga javio se jedan od Makedonaca, koji je rekao da nema smisla da se počinje sa građanskim ratom kada već imaju kralja Filipa III Arideja. Uzvikivali su da se treba pozvati Filip III Aridej. Meleager je zbog mržnje protiv Perdike brzo dovukao Filipa III Arideja. Pešadija se zalagala za Filipa III Arideja, ali istaknutiji ljudi i konjica imali su drugačije mišljenje. Meleager je obukao zaštitni oklop i ponašao se kao član kraljeve pratnje, a uz njih su išli vojnici falange udarajući u štitove i spremni da se obračunaju.

Meleager vlada u Vavilonu

Perdika je bio preplašen i dao je da se zaključaju kraljevske odaje, gde je bilo Aleksandrovo telo. Sa njim su bili istaknuti Makedonaci, kraljevski paževi i dvorjani. Međutim nekoliko hiljada vojnika je bilo protiv njih, pa su lako razbili bravu. Predvodio ih je Meleager, a sa njima je bio i kralj Filip Aridej. Došlo je do sukoba u kome su vojnici bacali koplja na Perdiku i njegove ljude i pozivali su ga da se preda. Perdika je položio oružje i napustio palatu. Konjica je bila uz Perdiku i tražila je da napuste Vavilon, ali Perdika se jedno vreme opirao tom zahtevu. Meleager je upozoravao kralja da je opasno da Perdika ostane živ. Pokušao je da uhapsi Perdiku.

Pogubljenje Meleagera i njegovih pristalica

Dok je Meleager kontrolisao kraljevsku palatu Perdika je preuzeo kontrolu ravnice oko Vavilona i blokirao je snabdevanje Vavilona žitom. Usledila je nestašica, pa i glad. Došlo je do pregovora. Sklopljen je sporazum da Meleager bude treći general. Perdika je postao glavnokomandujući. Prilikom ceremonijalnog čišćenja makedonske vojske Perdika je iskoristio priliku i pogubio je 300 glavnih Meleagerovih pristalica bacivši ih pod slonove. Meleager nije uspeo da to spreči, a onda je pobegao i pokušao je da nađe utočište u hramu. Međutim ubijen je.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Kvint Kurcije Ruf