Migel Anhel Asturijas
Migel Anhel Asturijas (šp. Miguel Angel Asturias; Gvatemala, 10. oktobar 1899 — Madrid, 9. jun 1974) bio je gvatemalski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. godine.[1][2]
| Migel Anhel Asturijas | |
|---|---|
 Spomenik Migela Anhela Asturijasa | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. oktobar 1899. |
| Mesto rođenja | Gvatemala, Gvatemala |
| Datum smrti | 9. jun 1974. (74 god.) |
| Mesto smrti | Madrid, Španija |
| Obrazovanje | Univerzitet Sorbona, Universidad de San Carlos de Guatemala |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
Romanopisac i pripovedač magičnog realizma, bio je pod uticajem nadrealizma. Međutim, ubrzo pokazuje veliko interesovanje za indijansku mitologiju, sopstvenu domovinu, život seljaka pod kolonijalnim jarmom, što se može videti još u samim naslovima njegovih dela.
Biografija uredi
Rođen je u doba diktature Estrade Kabrere (šp. Estrada Cabrera), u čije vreme u Gvatemalu dolazi United Fruit Company. Bio je svedok progona, čak i u sopstvenoj porodici, što je ostavilo dubok i neizbrisiv trag koji se ogleda od samog početka njegove književne karijere u averziji prema apsolutnoj moći.
Preselio se u Pariz 1923. godine.[2] Studirao je na Sorboni, u Parizu, stare religije američkog kontinenta. Pod uticajem tih studija, kao i sopstvenih istraživanja Popol Vuha (šp. Popol Vuh), svete knjiga Maja Kiče, 1930. godine napisao je Gvatemalske legende (šp. Leyendas de Guatemala), delo koje rekonstruiše život i kulturu Maja.
U toku svog prvog boravka u Parizu, počinje da piše roman Gospodin predsednik (engl. El señor presidente) na osnovu jedne kratke priče pod naslovom „Politički prosjaci“ (šp. Los mendigos políticos) koju nikad nije objavio i koja je bila direktna aluzija na to doba diktature.
Kada se vratio u Gvatemalu, druga diktatura, diktatura Horhea Ubika (šp. Jorge Ubico) utiče na Asturijasovo književno delo koje je jedno vreme isključivo lirske prirode. Iz tog perioda su „Emulo Lipolidon“ šp. Emulo Lipolidón; 1935), „Soneti“ (šp. Sonetos; 1937), i drugi.
Odlazi u Meksiko, gde konačno 1946. godine objavljuje roman „Gospodin predsednik“, oštar napad na sve vrste američkih „kaudiljizama“.[2]
Odlazi u Buenos Ajres gde započinje diplomatsku karijeru. Godine 1951. objavljuje Jak vetar (šp. Viento fuerte), prvi roman u „Trilogiji banana“ (šp. trilogía bananera), romanima u kojima obrađuje bespoštednu eksploataciju Indijanaca i gvatemalskih prirodnih bogatstava kompanije Junajtid Fruts. Sledeće godine objavljuje roman Ljudi od kukuruza (šp. Hombres de maíz) (1952). Drugi deo trilogije, Zeleni papa, objavljen je 1954. godine.[2] Godine 1960. objavljuje i treći deo ove trilogije, „Oči pokojnika“ (šp. Los ojos de los enterrados).[2]
Dolaskom na vlast pukovnika Hakoba Arbenza dolazi do političke promene u Gvatemali. Pukovnik nacionalizuje zemlju koja je pripadala severnoameričkoj kompaniji Junajtid Fruts. Međutim, Arbens će ubrzo biti zbačen s vlasti o čemu će Asturijas pisati u „Vikendu u Gvatemali“ (šp. Week-end en Guatemala; 1956).
Slede godine izgnanstva od kojih neke provodi u Buenos Ajresu radeći kao novinar. Posle rehabilitacije 1960. godine, radio je u različitim zemljama kao ambasador, u Francuskoj između 1966 i 1970. godine.[2]
Dela uredi
Vredi napomenuti neka od najvažnijih dela Migela Anhela Asturijasa:
- Gvatemalske legende (šp. Leyendas de Guatemala, 1930)
- Gospodin predsednik (šp. El señor Presidente, 1946)
- Ljudi od kukuruza (šp. Hombres de maíz, 1949)
- Jak vetar (šp. Viento fuerte, 1950)
- Zeleni papa (šp. El Papa verde, 1954)
- Vikend u Gvatemali (šp. Week-end en Guatemala, 1956)
- Oči pokojnika (šp. Los ojos de los enterrados, 1960)
- Nečija mulatkinja šp. Mulata de tal, 1963)
- Priče i legende (šp. Cuentos y leyendas, 1965)
- Ogledalo Lide Sal (šp. El espejo de Lida Sal, 1967)
- Amerika, bajka nad bajkama (šp. América, fábula de fábulas, 1972)
Reference uredi
- ^ „Miguel Angel Asturias Facts”. The Nobel Prize. Pristupljeno 28. 1. 2019.
- ^ a b v g d đ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 77. ISBN 86-331-2075-5.
