Milan Dimitrijević (profesor)
Milan Dimitrijević (Veliki Bečkerek, 1844 — Veliki Bečkerek, 21. januar 1901) bio je srpski profesor i publicista.
| Milan Dimitrijević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1844. |
| Mesto rođenja | Veliki Bečkerek,  Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 21. januar 1901. (56/57 god.) |
| Mesto smrti | Veliki Bečkerek, Austrougarska |
Biografija uredi
Obrazovanje uredi
Osnovnu školu završio je u Velikom Bečkereku, a gimnaziju i bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Potom upisuje studije prava u Pešti, gde je položio profesorski ispit (1872) i postao doktor filozofije (1873).[1]
Profesor uredi
Bio je profesor Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu (1867-1870) i Karlovačke gimnazije (1870-1892). Predavao je istoriju i geografiju. Zbog svoje strogosti od učenika je prozvan Grozni.[1]
Politika uredi
U mladosti je bio pristalica Svetozara Miletića, ali se 1869. razišao sa njim, i postao njegov ogorčeni protivnik. Počeo je da zastupa stavove konzervativno-klerikalne struje Srba u južnoj Ugarskoj. Pripadao je tzv. Crnoj četi, političkoj grupaciji koje je vezivana za manjinu bogatih Srba interesno vezanih za Beč. Pored patrijarha Samuila Maširevića i Đorđa Stratimirovića, Crnu četu činili su: Jovan Hadžić (Miloš Svetić), Petar Ninković, Emil Čakra, Aca Popović Zub i Jovan Grujić Jota.[2] Bio je blizak episkopu bačkom i kasnije patrijarhu Germanu Anđeliću.[1]
Publicista uredi
Tokom šezdesetih godina 19. veka izdavao je crkvene listove Beseda i Crkveni zbor. Uređivao je i list za politiku i narodnu prosvetu Srbski narod (od 12. broja).[1] List je finansiran od strane Karlovačke mitropolije i mađarske vlade, i sprovodio je mađarofilsku i reakcionarnu politiku. Na zahtev privremenog upravitelja Novosadske gimnazije Aleksandra Gavrilovića, Dimitrijević je morao da napusti uredničku dužnost, pošto je prihvatio ovu funkciju bez odobrenja Patronata gimnazije.[3]
Penzija uredi
Patrijarh German mu je zaveštao 30.000 forinti kako bi mogao da se izdržava od kamate na ovu sumu, s obzirom da tada pitanje profesorskih penzija još nije bilo rešeno. Patronat Karlovačke gimnazije mu nije dozvolio da koristi kamatu, pa je nakon penzionisanja bio primoran da živi o trošku rođaka. Germanov brat Stefan Anđelić ga je tužio za proneveru patrijarhove ostavštine, ali ga je sud u Zagrebu oslobodio krivice.[1]
Bibliografija uredi
- Papa i rimokatolička crkva (Novi Sad, 1969)
- Nešto iz fizikalne geografije (u Izveštaju Karlovačke gimnazije za školsku 1871/2)
- Gyurgye Branković (Smederevac) Despot der Serben: Nach heimatlichen Quellen und zeitgenössischen fremden Akten mit Berücksichtigung der späteren kritischen Historiker (Neusatz, 1876)
- Kakva je naša avtonomija? (Novi Sad, 1897)
- Kratak odgovor na mloga razmetanja (Na adresu g. dru Paji Jankoviću) (Novi Sad, 1898)
- Naučni radovi, govori i drugi sastavi profesora Srpske velike gimnazije karlovačke štampani u izveštajima od 1853 do 1921 godine 1-2 (Sremski Karlovci, 1991)
Reference uredi
- ^ a b v g d Srpski biografski rečnik knjiga 3, D-Z. Novi Sad: Matica srpska. 2007. str. 242—243.
- ^ Savin, Miloš. „Jovan Grujić Jota – konzervativni publicista”. www.kcns.org.rs.
- ^ Dragosavljević Savin, Ljiljana. „SRPSKA ŠTAMPA U NOVOM SADU – Režimski, humorističko-satirični listovi i štamparije”. www.kcns.org.rs.
