Milan Nestorović
Milan D. Nestorović je bio srpski socijalistički pesnik, rođen u Požarevcu 1885. godine. Tipografski zanat učio je u Beogradu.
Milan Nestorović | |
|---|---|
| Puno ime | Milan D. Nestorović |
| Datum rođenja | 1885. |
| Mesto rođenja | Požarevac,, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1916. |
| Mesto smrti | Temišvar,, Austrougarska |
Biografija uredi
Njegov savremenik, Dušan Blagojević, radnik kao i on, ostavio je svedočenje o teškom životu Nestorovićevom, drugom radničkom pesniku pored Koste Abraševića: šegrtovao je teško i danonoćno učio zanat. Izjutra bi čistio radionicu, lampe punio gasom, ložio peći, donosio doručak kalfama i bivao nagrađivan šamarima. Onda bi se bavio izuzetno teškim fizičkim radom. Uveče bi išao od pisca do pisca i raznosio rukopise na pregled. I, da nije bilo pesme, kojom se pušta iz srca sav jad težine tadašnjeg radničkog života, život bi bio nepodnošljiv.
Odmah po svršenom šegrtovanju, Nestorović pristupa organizaciji tipografskih radnika i, preko nje, naprednom radničkom pokretu. Ponajpre član pevačkog društva „Jakšić“, Nestorović se, usled neslaganja sa politikom društva, iščlanjuje i radi na osnivanju novog pevačkog društva „Jedinstvo“, čiji je jedan od glavnih funkcionera ostao do smrti.
Milan Nestorović je bio odličan drug, povučen, večito sa knjigom, borben, radnički pesnik, kome su čestitali i pili zdravice posle svakog njegovog uspeha, a znao je naročito lepo da recituje, veli dalje Blagojević.
Nestorović se bavio književnošću u socijalističkom duhu. Za svoje vreme i s obzirom na njegove uslove života i rada, Nestorović je bio temeljno socijalistički obrazovan. U svakom slučaju, bio je nepokolebljivi socijalistički borac. Jedan od malobrojnih socijalističkih pesnika svoga vremena, osobito pesnika radničke klase, za koju je živeo i pevao. Zbog toga su mu sve pesme borbeno-revolucionarne i, kao takve, tada, dragocene za radnički pokret. Najveći broj pesama objavljuje u „Radničkim novinama“.
Izdaje, sam, dve zbirke pesama: Proleterke i Kod svojih na salašu, a u ko-autorstvu, sa Božom Bojićem, piše pozorišni komad Uvođenje tarife.
Sem pesama, objavio je i dosta proznih radova, uglavnom satiričnih, od kojih se izdvaja satira Pred strašnim sudom. 1906. objavljuje zbirku pripovedaka Prolećni sunčevi zraci.
Nestorovićev rad nije rad visokih umetničkih dometa, ali, imajući u vidu da to i nije bio njegov cilj, njegov rad treba vrednovati u skladu sa značajem koji je predstavljao za radnički pokret onoga vremena.
Nestorović je umro u Temišvaru, 1916. godine, kao ratni zarobljenik, u 31. godini života.
Zbirke uredi
- Prolećni sunčevi zraci, 1906. pripovetke
- Proleterke, 1909. poezija
- Kod svojih na salašu, 1912. poezija
Literatura uredi
Milan Nestorović, prir. Josip Vukomanović. Požarevac: Prosveta, 1971.
