Milorad Dragojević

Milorad Dragojević (Srbica, 1932), srpski je general u penziji. Posle završetka Mašinskog fakulteta u Beogradu, kao vojni stipendista, zaposlio se u Vojnotehnički institut (VTI). Vodio je projekte guseničnih vozila, bavio se neposrednim istraživanjima i u toj oblasti je doktorirao. Stručno je vodio i bio nosilac koncepcije najsloženijih, multidisciplinarnih projekata na kojima je bio angažovan gotovo ceo Institut. U svojstvu profesora vodio je poslediplomsku nastavu na Mašinskom fakultetu za predmet „Borbena vozila“. Na kraju je bio direktor te najveće naučnoistraživačke ustanove u SFRJ. Penzionisan je krajem 1993. na dužnosti pomoćnik ministra odbrane za Vojno-privredni sektor u činu general-potpukovnika.

Milorad Dragojević
Datum rođenja	24. septembar 1932.
Mesto rođenja	Poljance, Srbica, Kraljevina Jugoslavija (danas Republika Srbija)
Prebivalište	Beograd
Obrazovanje	diplomirani mašinski inženjer
Delovanje	poznat po projektima prenosnika snage, menjača, transmisije u bloku za BVP M80, tenku M-84A, projektu Novog tenka VIHOR i teoriji zaokreta
Titula	profesor, doktor tehničkih nauka, general–potpukovnik
Nagrade	3 puta Nagrada 22. decembar

Biografija

Rođen je 24. septembra 1932. u Poljancu kod Srbice. Srednju školu završio je u Kosovskoj Mitrovici, a Mašinski fakultet u Beogradu 1959. godine. Kao vojni stipendista iste godine je počeo da radi u Mašinskom institutu JNA. Kako je u to vreme postojalo desetak sličnih institucija za više oblasti, koje su pokrivale potreba JNA, tek njihovom integracijom 1972. godine formiran je Vojnotehnički institut KoV-a, a time su stvorene osnovne pretpostavke za uspešan naučnoistra-živački i razvojni rad.

Kako u to vreme nisu postojali ni osnovni uslovi za rad, kako zbog nedostatka projekata i finansijskih sredstava, tako i stručnog iskustva i laboratorijske opreme – našao se u dilemi ostati ili tražiti drugi posao. Opredeljujući se za prenosnike snage vozila, sakupio je uzorke guseničnih vozila stranog porekla, rastavio ih, izučio, izvršio numeričku analizu, ispitao materijale i došao do zak-ljučka da svaki dalji rad u toj oblasti podrazumeva, zbog visokih naprezanja, stvaranje posebne metode numeričke analize. Školska literatura se zbog uopštenosti nije mogla koristiti, a strana zbog poverljivosti nije bila dostupna. Više godina je stvarao svoje metode numeričke analize i sve to objavljivao u časopisima Motori i motorna vozila, Naučno-tehničkom pregledu i u vidu saopštenja Instituta. Naučno-tehnički pregled je izdavao VTI, i u njemu su se objavljivali originalni naučni i stručni radovi ne samo pripadnika u Armiji, veći i onih sa fakulteta i instituta u zemlji, i u obliku razmene dostavljan je i van zemlje.

Ministar u poseti VTI-u

Neprekidno je izlazio pod tim nazivom čitavih pedesetak godina, da bi u novim uslovima promenio naziv u „Scientific Technical Review“.

Ocenjujući da je nivo opterećenja elemenata prenosnika snage veoma kritičan, specificirao je temu pod nazivom: Povećanje nosivosti zupčanika korekcijom i izbor racionalnog faktora korekcije i dostavio je službama OUN. Dobio je sagla-snost da po mesec dana boravi u Poljskoj (u fabrici automobila), Čehoslovačkoj (u fabrici traktora) i u SSSR-u u saveznom automobilskom institutu (NAMI). Neposrednu korist za tu temu, koja je mogla biti i teza za disertaciju, nije imao, ali je kroz razgovor sa stručnjacima i uvid u nivo tehnologija u pogonima shvatio nivo nauke i istraživačkog rada u zemljama Istočnog bloka. Međutim, vodio je korisne razgovore sa nekadašnjim direktorom NAMI, profesorom Osepjanom, o njegovom iskustvu u radu u Institutu i kao savetnika u Kini, i o tome kako bi se, kao početnik, po svaku cenu trebalo boriti za konkretne inženjerske projekte.

Krajem šezdesetih godina, u jednoj kritičnoj međunarodnoj situaciji za našu državu, kada su domaći oklopni transporteri OT M60 zbog kvarova bili gotovo nepokretni i zbog nemogućnosti uvoza (inače zastarelog sistema za upravljanje), prihvatio je da u roku od dve godine: projektuje, realizuje rešenje, ispita i uvede u serijsku proizvodnju savremen sistem za upravljanje vozila. To je bila nemoguća misija čak i da je dobio rok više od pet godina. Na tome je radio danonoćno, realizovao je veoma služene planetarne sklopove bez uobičajenih alata i sistem je uveden u serijsku proizvodnju, samo na osnovu prototipskih ispitivanja. Fabrika FAMOS mu je dodelila prvu Zlatnu značku preduzeća. (Zbog postignutih rezultata ušao je u novi „Vojni leksikon“, Vojnoizdavački zavod, 1981. u kome su, po pravilu, mesta bila rezervisana samo za generale).

Posle uspešnog završetka prethodnog projekta, prihvatio je da za FAMOS projektuje familiju sinhronizovanih i nesinhronizovanih menjača za teška privredna vozila. Koliko je to bio u svakom pogledu rizičan poduhvat, najbolje ukazuje činjenica da ni pre toga, kao ni do današnjeg dana, niko na prostorima nekadašnje države nije realizovao projekat automobilskog menjač bilo koje kategorije. Ispitani prototipovi u potpunosti su ispunili postavljene zahteve.

Taktičko-tehnički zahtevi za novo borbeno vozilo pešadije bili su znatno teži od onih po kojima je realizovano sovjetsko vozilo iste kategorije. Drugim rečima, mnogi zahtevi su međusobno bili protivrečni i nerealni. Iz toga je proizlazilo da transmisija mora da bude znatno lakša i manjih gabarita od one na savremeno sovjetskom vozilu, da omogući u svakom stepenu prenosa po jedan proračunski poluprečnik zaokreta, sigurno upravljanje na suvom i efikasan zaokret oko jedne gusenice pri plovljenju na vodi.

Plaketa Arhimed

Drugim rečima, u svetu nije postajala transmisija takvih karakteristika, niti se mogla nabaviti slična iz uvoza. Na osnovu prethodnih sopstvenih istraživanja mogućih šema transmisija u bloku za gusenična vozila, projektovao je i realizovao, po svim parametrima, originalnu transmisiju u bloku, bez ikakvih konstrukcionih i proizvodnih problema. Ona mu je poslužila kao osnova za doktorsku disertaciju, koju je odbranio 1974. godine.

Zbog državne odlukom de se u zemlji trajno razvija tenkovski program, morao je u kratkom vremenskom periodu da u VTI-u, od odeljenja sa pedesetak stručnjaka, formira Sektor sa novih sto pedeset. Da bi se novo primljeni stručnjaci osposobili za tu specifičnu problematiku i bili motivisani za dobijanje naučnih zvanja, Mašinskom fakultetu u Beogradu predložio je da se otvori predmet „Borbena vozila“. Izabran je za profesora tog fakulteta, i više godina održavao je nastavu na postdiplomskim studijama, tako da je dvadesetak pripadnika Sektora steklo naučno zvanja magistra ili doktora nauka.

Bio je rukovodilac projekta KAPELA u VTI-u za sva istraživanja, modifikacije, razvoj domaćih specijalnih materijala, tehničku dokumentaciju i pomoć proizvođačima u osvajanju tenka. Na tome je više godina bilo angažovano nekoliko stotina istraživača. Posebno su bile značajne modifikacije ugradnja Sistema za upravljanje vatrom, razvojem motora snage od 1000 KS i ugradnja značajnog broja komponenata iz postojećeg domaćeg programa. Tako da se naš ten razlikovao od dobijenog po licenci za oko 60%.

Za potreba Kuvajta na tenku je obavljeno oko dvadeset modifikacija. Vodio je duge i komplikovane razgovore sa stručnjacima te zemlje, obavljao demonstracije i prezentacije armijskom vrhu, i nakon uporednih ispitivanja našeg, američkog i sovjetskog tenka, odlučili su se za kupovinu našeg. Naš tenk je prikazao generalštabovima Irana i Pakistana. U Pakistanu su na osnovu kompletnih terenskih ispitivanja u naježim vremenskim i terenskim uslovima, doneli odluku da za potrebe armije kupe naš tenk. Međutim, raspad zemlje prekinuo je taj značajni aranžman, kao i mnogo sveobuhvatniji sa Iranom. U okviru naučnotehničke saradnje boravio je u Mađarskoj, Grčkoj, Egiptu, Iraku, SR Nemačkoj, DDR Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, SAD i SSSR-u.

Za obiman i veoma značajan naučnoistraživački rad odlikovan je: Ordenom za vojna zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom narodne armije sa zlatnom zvezdom, Ordenom rada sa crvenom zastavom i Ordenom za vojne zasluge sa velikom zvezdom. Dva puta je vanredno unapređen i tri puta je dobio Nagradu 22. decembar koja se, po pravilniku, mogla dati samo jedanput. Objavio je veliki broj članaka, a samo oni koji su našli širu primenu u razvoju prenosnika snage, prikazani su na kraju ovog teksta.

Povodom 3. novembra – Dana Vojnotehničkog instituta, petnaestak godina nakon odlaska u penziju, dodeljeno mu je novo ustanovljeno priznanje „Plaketa Arhimed“. U pozadini plakete prikazan je reljef iz mozaika „Arhimed“, slikara Lazara Vozarevića, koji se od 1968. godine nalazi u upravnoj zgradi VTI. To čuveno umetničko delo, svojim porukama, ostavljalo je dubok utisak na prolaznike i podsticalo ih na razmišljanje o mogućem konačnom kraju postojanja u toj impozantnoj modernoj zgradi posebne namene.

Bibliografija radova

Milorad Dragojević direktor Instituta, devedesetih godina

Projekti

Familija šestobrzinskih menjača. Za potrebe preduzeće FAMOS, realizovao je originalno rešenje menjače, tako da se promenom prenosnih odnosa pokriva kompletno područje za motore ovog preduzeća (idejno rešenje, projekat, KD, prototip).

Milorad Dragojević devedesetih godina života

Laboratorija za ispitivanje prenosnika snage. Realizovao je idejno rešenje laboratorije i konstrukcije pojedinih uređaja, na kojima su se obavljala laboratorijska ispitivanja agregata transmisije. Najpre za snage do 150 KS, a zatim posebni probni sto za snage do 500 KS sa tokom kružne cirkulacije snage pomoću kontinualne promene broja obrtaja i momenata motora. Na njemu je ispitana Transmisija u bloku za novo borbeno vozilo pešadije.

Dvostepeni planetarni mehanizam za upravljanje za oklopni transporter OT M60. Krajem šezdesetih godina, u jednoj kritičnoj međunarodnoj situaciji, kada su domaći oklopni transporteri OT M60 bili praktično nepokretni, zbog nemogućnosti uvoza (inače zastarelog sistema za upravljanje), uspeo je da u roku od dve godine: projektuje, realizuje rešenje, ispita i uvede u serijsku proizvodnju savremen sistem za upravljanje vozila. Ovim je omogućen nastavak serijske proizvodnje modificiranog vozila, zamene na postojećim, a značajan broj sredstava izvezen je u inostranstvo. Koliko je to bio gotovo avanturistički poduhvat, najbolje govo-ri utisak koji je konstrukcija tog mehanizma ostavila na direktora čuvenog francuskog Instituta AMX, koji je boravio u Beograd radi moguće saradnje na novom transporteru. Tom prilikom postio je FAMOS gde mu je prikazana serijska proizvodnja OT. U fabričkom krugu demonstrirane su mu mogućnosti zaokretu, i to tako što je probni vozač izašao na krovnu ploču vozila, a zatim se prošetao po njoj, dok je vozilo pri tome pravilo kontinualne krugove od oko desetak metara. Želeo je da se upozna sa konstruktorom, da skicira kinematsku šemu, da upozna dokumentaciju. Rekao je da bi njima za tako nešto trebalo bar šest godina; izrazio divljenje za tehničko rešenje i pozvao je projektanta da poseti taj Institut.

Tenk M-84 Vojske Srbije

Za modifikaciju vozila nagrađen je Nagrada 22. decembar za 1971. godinu.

Transmisija u bloku za BVP M80. Bez prethodnih istraživanja, paralelno sa razvojem prototipa vozila, realizovao je originalno rešenje transmisije u bloku: veoma malih gabarita i masa, izuzetno povoljnog stepena korisnosti, koje je omogućilo sigurno upravljanje na suvom i na vodi, i koje predstavlja najznačajniji uspeh u realizaciji podsistema tog vozila. Rešenje je predstavljalo osnovu doktorske disertacije, a 1979. godine sa grupom autora dobio je Nagrada 22. decembar za realizaciju tog vozila. Originalne komande za transmisiju u bloku projektovao je Blagoje Davidović dipl. inž, iz Instituta Mihailo Pupin, a detaljnu razradu gotovo kompletne dokumentacije obavio je Jovan Plavljanić, vodeći mašinski tehničar.Doktorska disertacija pod nazivom: Složeni sistemi prenosa snage kao osnovna komponenta u ostvarivanju optimalnih brzinskih i vučnih karakteristika i manevarskih sposobnosti savremenih guseničnih vozila domaćeg porekla, obuhvatila je: teorijska istraživanja područja zaokreta, originalnu transmisiju u bloku, rezultate terenskih i laboratorijskih ispitivanja.

Stručna delegacija JNA u poseti Kini

Doktorsku disertaciju je odbranio 1974. godine na Tehničkoj vojnoj akademiji KoV, uz učešće u komisiji više profesora sa drugih fakulteta u zemlji.

Savremeni domaći tenk M-84A. Obim angažovanja Instituta na Projektu KAPELA bio je veoma veliki, i obuhvatao je: tehničku dokumentaciju, istraživa-njima materijala i komponenata, ugradnju naših podsistema, izradu tehničkih uslova i u dokompletiranju postojećih kapaciteta. Prostor ne omogućuje da se o tome detaljnije govori. Rukovodio je Radnim tima koji je u svim organizacijama instituta angažovao 150 ljudi, u periodu od prve tri godine, a zatim u nešto manjem broju. U okviru obimnih istraživanja realizovano je: nekoliko stotina novih tehnologija i tehničkih postupaka, razvijeni su novi pancirni čelici, četrdesetak specijalnih čelika za jako opterećene delove, nemetalni materijali i postupci zaštite. Uvedeno je desetine postojećih domaćih podsistema, među kojima naša sredstva veze, komponente NBH zaštite i savremen sistem za upravljanje vatrom. U okviru posebnih istraživanja razvijen je motor od 1000 KS, umesto pos-tojećeg 780 KS. Obimom izmena domaći tenk M-84A razlikuje se od tenka T72 za više od 60%. U okviru uporednih terenskih ispitivanja u Kuvajtu, našeg i origi-nalnog T72 i američkog „Abramsa“, naš je imao značajnu prednost pa se zbog toga ta zemlja odlučila da ga kupi za opremanje svoje armije. Razvojem motora veće snage uspešno je stručno rukovodio Mašić Ratko, dipl. maš. inženjer

Razvoj novog domaćeg tenka VIHOR. S obzirom da se naša država trajno opredelila za tenkovski program, da bi se iskoristili razvijeni kapaciteti i uvek proizvodili savremeni tenkovi, blagovremeno su pokrenute aktivnosti za razvoj novog domaćeg tenka, koji će u pogledu osnovnih osobina, kao i u pogledu mase i siluete, 1995. godine (kada se predviđa početak serijske proizvodnje) da bude ispred najsavremenijih tenkova iz tog perioda. Raspad zemlje zatekao je projekt u fazi pripreme montaže prototipa. Najznačajniji rezultat na podsistemima je pos-tignut razvojem motora od 1200 KS i odgovarajućih motorskih uređaja. Nosilac je tehničke koncepcije tenka i rukovodilac organizacije koja je vodila projekat novog tenka (Dokumentacija o projektima čuva se u Biblioteci Instituta).

Novi tenk Vihor

Objavljeni radovi

• Milorad Dragojević, Povećanje nosivosti zupčanika korekcijom i izbor racionalnog faktora korekcije, MMV br. 12-13, 1961. godine
• Milorad Dragojević, Specifičnosti pri projektovanju evolventnih zupčanika motornih vozila, MMV, br. 16-17, 1963. godine
• Milorad Dragojević, Neki problemi sistema za upravljanje guseničnih vozila, „Naučno-tehnički pregled“, 1964. godine
• Milorad Dragojević, Faktor oblika zupca zupčanika sa devet zubaca, NTP, br. 8 1965. godine
• Milorad Dragojević, O racionalnom obliku zupca i načinu proračuna zupčanika bočnih prenosnika guseničnih vozila, NTP, br. 1, 1967.
• Milorad Dragojević, Uticaj promenljivih opterećenja na vek koničnih zupčanika pogonskih mostova vozila, NTP, br. 10, 1965. godine
• Milorad Dragojević, O konstrukcionom rešenju i rezultatima ispitivanja sinhronizera za novi šestobrzinski menjač, NTP, br. 5, 1967 godine
• Milorad Dragojević, Analiza mogućnosti primene jednorednih planetarnih prenosnika sa tri pokretna elementa u transmisijama u bloku guseničnih vozila, NTP, br. 2 1968. godine
• Milorad Dragojević, Savremene tendencije razvoja sistema prenosa snage guseničnih vozila, NTP, br. 7, 1971. godine
• Milorad Dragojević, Problemi projektovanja i ispitivanja frikcionih elemenata koji rade u uslovima mokrog trenja u prenosnicima snage vozila, saopštenje na skupu „Nauka i motorna vozila 1972.“
• Milorad Dragojević, O racionalnoj kinematskoj šemi složenih sistema prenosa snage na guseničnim vozilima, saopštenje na skupu „Nauka i vozila 1973.“
• Milorad Dragojević, Istraživanje materijala i oblika lamela trenja koje rade u ulju, NTP, br. 6, 1972. godine
• Milorad Dragojević, Prilog teoriji ravnomernog zaokreta guseničnih vozila. NTP, br. 1 1975. godine
• Milorad Dragojević, Uticaj odnosa upravljanja i vrste podloge na ravnomerni zaokret guseničnih vozila, NTP, br. 5,1975. godine
• Milorad Dragojević, O bilansu snage pri ravnomernom zaokretu guseničnih vozila i izboru optimalnih karakteristika složenih prenosnika snage, NTP, br. 6, 1975. godine
• Milorad Dragojević, Neki problemi ležaja planetarnih sklopova u prenosima snage vozila, NTP, br. 10, 1975. godine
• Milorad Dragojević, Pokretljivost oklopnih guseničnih vozila, NTP, br. 4, 1976. godine
• Milorad Dragojević, O racionalnoj kinematskoj šemi transmisija u bloku sa jednorednim plane prenosnicima, NTP, br. 1, br. 2, 1977. godine
• Milorad Dragojević, Uticaj otpora ulja u prenosu snage guseničnih vozila na sinhronizovano promenu stepena prenosa, NTP, br. 4, 1977. godine
• Milorad Dragojević, O nekim problemima sinhronizacije prenosa snage guseničnih vozila, br. 10, 1977. godine
• Milorad Dragojević, O matematičkom modelu složenog sistema prenosa snage sa hidrostatičkim pretvaračem za promenu stepena prenosa i upravljanje vozila, NTP, br. 5, 1978. godine
• Milorad Dragojević, Istraživanje kinematskih šema složenih sistema prenosa snage sa hidrostatičkim pretvaračem za promenu stepena prenosa i upravljanje vozila, NTP, br. 8, 1978. godine
• Milorad Dragojević, Pokretljivost kao osnovni faktor daljeg razvoja guseničnih vozila, NTP, br. 3, 1979. godine
• Milorad Dragojević, O uslovnostima daljeg razvoja prenosnika snage guseničnih vozila, NTP, br. 10, 1979. godine
• Milorad Dragojević, Prilog teoriji kružnih cirkulacija snage pri ravnomernom zaokretu guseničnih vozila, NTP, br. 10, 1980. godine
• Milorad Dragojević, Transmisije u bloku guseničnih vozila, saopštenje Instituta za vozila, 1972. godine
• Milorad Dragojević, Predlog metode proračuna jako opterećenih zupčanika guseničnih vozila, saopštenje Instituta za vozila, 1974. godine

Objavljene monografije

• Milorad Dragojević, Tenkovi i borbena vozila pešadije, 265 strana, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1986
• Milorad Dragojević, Borbena vozila, 330 strana, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1990.
• Milorad Dragojević, Razvoj našeg naoružanja – VTI kao sudbina, studija, 370 strana, „Zadužbina Andrejević“, Beograd, 2003. godine

Objavljena književna proza

• Milorad Dragojević, U Drenici umire moje Kosovo, 180 strana, NIDA Verlag GmbH Bad Vilbel/Deutchland, 1998. godine
• Milorad Dragojević, Tišina zvona, 280 strana, „Zadužbina Andrejević“, Beograd, 2004. godine
• Milorad Dragojević, Vihor, 240 strana, „Zadužbina Andrejević“, Beograd, 2007. god.
• Milorad Dragojević, Bogić, književna proza, 222 strane, autorsko izdanje, Beograd, 2013. god.
• Milorad Dragojević, Drenica – sveta srpska zemlja, 220 strana, autorsko izdanje, Beograd, 2016. god.
• Milorad Dragojević, Jedrenjak, roman, autorsko izdanje, Beograd, 2021. god.
• Milorad Dragojević, Arhimede, laku noć, roman, autorsko izdanje, Beograd, 2021. god
• Milorad Dragojević, Vrteška, roman, autorsko izdanje, Beograd, 2022. god.
• Milorad Dragojević, Priča o radiu, roman, autorsko izdanje, Beograd, 2023. god

Literatura

• Program realizacije Tenka VIHOR, VTI, 1984.
• Idejni projekt VIHOR, VTI, 1986.
• Projekti podsistema VIHOR, VTI, 1986.
• Istraživanje i razvoj motora za tenk VIHOR, VTI, od 1984.
• Ispitivanje modelskog rešenja tenka VIHOR, VTI, od 1984.
• Program realizacije KAPELA, VTI, 1980.
• Program realizacije BVP M80, VTI, 1975. 1980.
• VOJNI LEKSIKON, Vojno izdavački zavod,1981. (i dopuna izdanja)
• Generali i admirali SRBIJE, 1981 - 2011.
• Milorad Dragojević, Tenkovi i borbena vozila pešadije, VIZ 1985.
• Milorad Dragojević, Borbena vozila, VIZ 1990.
• Milorad Dragojević, Razvoj našeg naoružanja, Zadužbina Andrejević,2003.