Отворите главни мени

Србица (алб. Skënderaj, Skenderaj) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.612 становника.[a]

Србица
Sheshi "Adem Jashari" ne Skenderaj.jpg
Трг у Србици
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.6.612
Географске карактеристике
Координате42°44′48″ СГШ; 20°47′20″ ИГД / 42.746667° СГШ; 20.788911° ИГД / 42.746667; 20.788911Координате: 42°44′48″ СГШ; 20°47′20″ ИГД / 42.746667° СГШ; 20.788911° ИГД / 42.746667; 20.788911
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина620 м
Србица на мапи Србије
Србица
Србица
Србица на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаKM

ГеографијаУреди

Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 ha.

ИсторијаУреди

Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.[1]

Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба. Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауши.[2] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.[3]

У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста у Другом светском рату. Недалеко од насеља (5 km јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.

Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:

ДемографијаУреди

Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
477 47,3 %
Црногорци
  
262 26 %
Срби
  
218 21,6 %
Укупно: 1.009
Етнички састав према попису из 1971.[5]
Албанци
  
1.153 69,5 %
Црногорци
  
242 14,6 %
Срби
  
152 9,1 %
Укупно: 1.658
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
2.547 87,2 %
Црногорци
  
119 4,1 %
Роми
  
112 3,8 %
Срби
  
103 3,5 %
Укупно: 2.921
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
6.582 99,5 %
Бошњаци
  
17 0,3 %
Укупно: 6.612

Број становника на пописима:

 
Демографија[8]
Година Становника
1948. 396
1953. 717
1961. 1.009
1971. 1.658
1981. 2.921
1991. 4.962

Познате личностиУреди

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 1926. године
  2. ^ "Време", Београд 1924. године
  3. ^ "Време", Београд 1940. године
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди