Википедија

Лауша (Србица)

насеље у Србици, Косовскомитровачки округ, Србија
За другу употребу, погледајте страницу Лауша.

Лауша (алб. Llaushë) је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 2.744 становника, већину становништва чинили су Албанци.[н. 1] Историјски и географски село Лауша припада Дреници.

Лауша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.Пад 2.744
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 30″ С; 20° 45′ 40″ И / 42.74167° С; 20.76111° И / 42.74167; 20.76111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина625 m
Лауша на карти Србије
Лауша
Лауша
Лауша на карти Србије
Остали подаци
Поштански број41000
Позивни број028

Географија

уреди

Лауша се налази у долини реке Клине, на домаку манастира Девича и припада џематском типу низинских дреничких села. Родовска гумна и баште се налазе у окућницама Лауша има мера у и сеоску шуму, као и сеоске бунаре. Село има сеоску џамију, а покрај села се налазе на шест места сеоска гробља, у близини сеоских махала. До села се налази и једно старовремско гробље звано „Vorre tё Shkijeve”. Исто тако покрај села се налази и гробље звано „Vorre tё' magjpupi”, а у сеоској шуми налази се гробље звано „Vorre te ashqerit”.[1]Према народној традицији, испод манастира Девича у старо доба се налазио велики град и то се место зове Градина. Топоним Голеш је место на коме је у Лауши био подигнут дворац - здање турског надлештва ,,Хамидије’’, по имену султана Хамида.[2][3] Пошто су дренички Албанци протерали кајмакама и његово особље, порушили су то здање и место поново прозвали Голеш, по његовом ранијем имену. Топоним Градина, налази се над манастиром Девичем. Калуђери манастира Девича то место називају именом Звонара.[2]

Историја

уреди

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године наводи се село Ловиша. са 97 кућа. Од тога становништва српске етничке припадности било је 88 кућа, албанске етничке припадности 6 кућа и грчке етничке припадности 3 куће.[4] Свакако, то је данашње дреничко село Лауша.[4][5][6] У прилог томе говори чињеница што се у наведеном попису Левиша налази између дреничких насеља Доњег Копилића, Цркве Дјевице (данас манастир Девич) и села Малог Обриња, који положај данас има село Лауша. Пољопривредна структура села Ловуше-Лауше у поменутом попису из 1455. године, наводи се овако: принос од пшенице износио је 960 лукана, а феудални доходак 120 лукана. Принос је јечма и зоби износио је 640 лукана, а доходак 80 лукана. Принос од купуса бно је 440 лукана, а доходак 55 лукана. Принос од ражи износио је 240 лукана, а доходак 30 лукана. Принос од проса био је 184 лукана, а доходак 24 лукана. Принос од грахорице износио је 40 акчи, а доходак 5 акчи. Принос од бакле био је 240 акчи, а доходак 30 акчи. Принос од сочивице био је 384 акче, а доходак 48 акчи. Принос од граха износио је 240 акчи, а доходак је био 30 акчи. Принос од вртова износио је 320 акчи, а ушур је био 40 акчи. Принос од лана је износио 400 акчи, а ушур 50 акчи. Принос од црвеног лука је био 160 акчи, а ушур је износио 20 акчи. Принос од воћа је износио 240 акчи, а ушур 30 акчи. Принос од винограда је био 1.000 чаброва, а ушур је износио 100 чаброва. Принос од кошница пчела био је 960 акчи, а доходак је износио 120 акчи. Принос од шест млинова је износио 5600 акчи, а доходак је био 775 акчи. Принос од домаћих свиња је износио је 640 акчи, а ресум на свиње је био 80 акчи, док је село имало 1280 свиња.[4]

Било је то 1900. године најближе арнаутско место манастира Девича. Из њега су потицале "војводе" вековни чувари манастира Девич код Србице.[7]

У селу је живела албанска породица која је са колена на колено преносила обавезу чувања манастира Девича, користећи извесне надокнаде: одећу, плаћање услуга, оружје и ноћивање у манастиру за чувара. Албанци су после немачке и италијанске окупације Југославије 1941. године изневерили традицију чувања манастира Девича и минирањем срушили до темеља цркву из XV века и манастирске конаке. У цркви је тада изгорела манастирска ризница са збирком од стотину рукописних средњовековних књига. Њихови потомци су то поновили лета 1999. и пролећа 2004. - срушили су и опљачкали све конаке, растерали монахиње и цркву минирањем и паљевином добрим делом разорили. У селу је до 1982. било 25 српских породица које су услед албанског насиља напустиле своје вековне домове. У овом, сада чисто албанском селу сачували су се стари називи ранијег српског становништва: Јанков извор, Српско гробље, Извор Каменица, Попова ливада, Петронијева њива, Главица, Слатина, Голеш и други.[8]

Порекло становништва по родовима

уреди

Подаци порекла становништва по родовима из 1936. године:[9]

Албанци:

  • Оџовић (2 куће), од фиса Гаш.
  • Бајрами (5 кућа), од фиса Гаш.
  • Бајрактари (9 кућа), од фиса Гаш.
  • Суљант (6 кућа), од фиса Гаш.
  • Рама (1 кућа), од фиса Гаш.
  • Мућолт (2 куће), од фиса Гаш.
  • Алићк (3 куће), од фиса Гаш.
  • Тропт (1 кућа), од фиса Гаш.
  • Кајтази (1 кућа), од фиса Гаш. Сви ови родови имају заједничко порекло и припадају братству Гецај и истодобно чине најстарије становништво овога села. Од рода Кајтази одсељена је 1 кућа у Албанију 1928. године. Ово братство води порекло из Албаније, одакле је досељена 1 кућа концем 16. века. Концем 17. века века, ово је становништво прешло у ислам. Род Баљовић, припада такође старијем становништву Лауше и дели се у следеће родове:
  • Зихраи (5 кућа), од фиса Гаш. Од овога рода 1 кућа је одсељена у Косовску Митровицу, 1916. године, а 1 кућа у Албанију 1927. године.
  • Бисљими (6 кућа), од фиса Гаш.
  • Бабајић (4 куће), од фиса Гаш.
  • Зенули (4 куће), од фиса Гаш.
  • Спановић (1 кућа), од фиса Гаш. Од овога рода 1 кућа је одсељена у Косовску Митровицу 1928. године, а 1 кућа за Албанију 1929. године. Ово братство такође води порекло из Албаније, одакле су досељене 2 куће крајем 16. века. Крајем 17. века прешли су у ислам.
  • Мароши, припада албанизованом српском становништву домородачког порекла. И дели се на следећа родове:
  • Војводић (8 кућа), од фиса Гаш.
  • Бекташ (4 куће), фис Гаш.
  • Шатрол (2 куће), од фиса Гаш.
  • Бимашић (2 куће), фис Гаш.
  • Абази (1 кућа), од фиса Гаш.
  • Ибовић (5 кућа), од фиса Гаш. Од овога рода 1 кућа је одсељена 1935. године у Турићевац, у Дреници. Преци овога братства су српскога порекла, прешли су из православља у ислам 1735. године, па се затим временом албанизовали.
  • Рецај (14 кућа), од фиса Гаш. Пореклом су из Албаније, одакле је досељена 1 кућа, крајем 18. века.
  • Шабани (2 куће), од фиса Гаш. Овде је досељена 1 кућа 1851. године, из Обриња, Дреници, од братства Гаши. Од овога рода 1 кућа је одсељена 1915. године у Косовску Митровицу.
  • Николић (1 кућа), од фиса Гаш. Овај род је познат и под именом Кошутова, по селу Кошутово у Ибарском Колашину, одакле је досељен 1915. године. Земљу овај род обделавао по чифлачком режиму, тако што је од усева давао 1/3 за газду, а од сена 1/2 од приноса.
  • Довешц (1 кућа), од фиса Мзез, пореклом је овај род из села Костреца у Метохијском подгору, одакле је досељен 1925. године. Обделавали су земљу као чифчије.
  • Кабаши (1 кућа), од фиса Кабаш. Овај род је досељен 1930. године из дреничког села Пољанца и обделавали су земљу као чифчије на 1/4 за сопственика земље. Власник имања је плаћао пореске дажбине и није узимао принос од пасуља и тикава.
  • Ивања (1 кућа), од фиса Гаш. Овај род је досељен 1889. године из села Ивања, у Пустој Реци, те се настанило у Лауши, обделавајући земљу као чифчије чије на наполицу, од свих усева.

Цигани Раденовци: Посебну групу становништва Лауше чини одељена махала, којој припадају „Цигани” Радановци 1 који се издвајају за припаднике „српског народа”. Ту долазе ови родови;

  • Васић (2 куће), славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Према родовској традицији, Васићи су пореклом из племена Васојевића, одакле су због крвне освете побегли у Дреницу концем 17. века. Није искључено да су то у старини били балкански номади сточари Власи, који су обитавали у поменутим пределима Црне Горе, а можда и Ругове, па се спустили у Метохију, а потом у Дреницу.
  • Ракић (4 куће), славе Св. Николу, прислужују Летњег Св. Николу. Према родовској традицији и овај род води порекло из Васојевића, одакле су се доселили у Лаушу половином 17. века. Овај род познаје братственичку организацију и припада братству Недељковић. Свакако, сродне су етничке припадности са родом Васић.
  • Новић (1 кућа), славе Св. Николу, а прислужују Св. Николу Летњег. Од овог рода је 1 кућа одсељена 1895. године у Косовску Митровицу. Овај род води порекло из села Зрзе, у Подрими, одакле су им се преци доселили у Лаушу 1816. године.
  • Ивић (2 куће), славе Св. Никопу, прислужују Св. Николу Летњег. Пореклом су из Самодреже на Косову, одакле су се доселили 1856. године.
  • Станковић (4 куће), славе Св. Николу, преслужују Св. Николу Летњег. Овај се род доселио 1926. године из Обилића, на Косову.
  • Томић (2 куће), славе Св. Николу, преслужују Св. Николу Летњег. Досељене су 1906. године из села Граце, на Косову. Од овога рода 1 кућа се одселила 1916. године у Косовску Митровицу.
  • Милић (1 кућа), славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Овај се род оделио у Лауши од рода Ивић.

Према изнетоме у Лауши је било 1936. године албанских родова: 26, са 92 куће. Од тога:6 родова су српског порекла, са 22 куће, који су се албанизовали. Циганских родова из етничке групе Раденоваца, сада „посрбљени”: 7 фамилија, са 16 кућа.[9]

Становништво

уреди

Према статистичким подацима из 1914. године, Лауша је имала 145 становника.[10] Према попису становништва из 1921. године, Лауша је имала 220 становника, са 32 домаћинства.[11] Према попису становништва из 1948. године, Лауша је имала 1477 становника, од тога 741 мушкихи 736 женских, са 157 кућа.[12]

Популација (ист.): Лауша (Србица)
Година191419211948195319611971198119912011
Становништво1452201477155918272337287032062744
Еволуција становништва

Етнички састав становништва

уреди
Етнички састав према попису из 1961.[13]‍
Албанци
  
 1.669 91,35%
Срби
  
 153 8,37%
Југословени
  
 3 0,16%
Црногорци
  
 1 0,05%
Укупно: 1.827
Етнички састав према попису из 1971.[14]‍
Албанци
  
 2.213 94,69%
Срби
  
 122 5,22%
Укупно: 2.337
Етнички састав према попису из 1981.[15]‍
Албанци
  
 2.870 100%
Укупно: 2.870
Етнички састав према попису из 2011.[16]‍
Албанци
  
 2.737 99,74%
Бошњаци
  
 2 0,07%
Укупно: 2.744

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ Вукановић 2005, стр. 325.
  2. ^ а б Станковић, Тодор (1910). Путне белешке по старој Србији:1871-1898. Београд: Књижевни фонд Илије М. Коларца. стр. 117-122.  COBISS.RS 1024067487
  3. ^ Елезовић, Глиша (1932). Речник косовско-метохиског дијалекта. Св. 1. Београд: Српска краљевска академија. стр. 112.  COBISS.RS 15337231
  4. ^ а б в Област Бранковића Сарајево, 1972, стр. 115-116, нап. 92.
  5. ^ Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Народна књига. стр. 90—230.  COBISS.RS 37704967
  6. ^ Вукановић 1986, стр. 36.
  7. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  8. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  9. ^ а б Вукановић 2005, стр. 327.
  10. ^ М. А. Вујачић, Речник места у ослобођеној области Старе Србије, Београд, 1914, код те речи.
  11. ^ Речник мecтa Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1925.
  12. ^ Коначни резултати пописа становништва у 1948.
  13. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  14. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  15. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  16. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лауша_(Србица)&oldid=27951427”