Miloš Krno
Dr Miloš Krno (svk. Miloš Svetozár Krno; Čerenčani, 7. septembar 1869 — Novi Sad, 18. maj 1917) bio je slovački advokat i nacionalni radnik.
| Miloš Krno | |
|---|---|
 Dr Miloš Krno | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Miloš Svetozar Krno |
| Datum rođenja | 7. septembar 1869. |
| Mesto rođenja | Čerenčani,  Austrougarska |
| Datum smrti | 18. maj 1917. (47 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Austrougarska |
Obrazovanje uredi
Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a gimnaziju u Rimavskoj Soboti. Studirao je pravo u Pešti, a doktorirao je u Gracu.[1]
Karijera uredi
Godine 1895. u Novom Sadu otvara advokatsku kancelariju.[1] Bio je poznat kao pravni zastupnik agrarnog i urbanog proletarijata, spreman da pro bono brani siromašne radnike, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Bio je čuven i po pomaganju slovačkih đaka, koji su zbog oštrih mađarizatorskih školskih zakona isključivani iz srednjih škola u severnoj Ugarskoj, obezbeđujući im hranu, smeštaj i upis u Novosadsku srpsku gimnaziju.[2]
Zajedno sa kolegom, novosadskim advokatom Ljudevitom Mičatekom, pokrenuo je 1902. društveno-politički časopis Dolnozemski Slovak. Urednik i vlasnik lista bio je Miloš Krno.[1]
Osnovao je Slovačku banku u Novom Sadu i bio njen prvi upravnik. Potom su osnovane Kisačka banka, Novčani zavod u Staroj Pazovi i Seljačka banka u Kovačici, kao i filijale štedionica u Pivnicama, Selenči i Kisaču.
Krno se borio za slobodu i jednakost Slovaka, a 1894. godine je izradio zajednički program Kongresa nemađarskih nacionalnosti. Na čelu pokreta u ime Slovaka bio je dr Milan Hodža.
Kovačički proces uredi
Krno je 1907. godine zastupao slovačke meštane Kovačice, koji su se opirali nametanju kapelana mađarske nacionalnosti i bogosluženja na mađarskom jeziku, i zbog toga bili uhapšeni i stavljeni na optuženičku klupu. Vođa nezadovoljnika bio je nacionalni aktivista Jan Čaplovič.[3]
Bolest i smrt uredi
Miloš Krno je bolovao od dijabetesa i otišao je u Karlsbad na lečenje. Naporan rad i bolest otežavali su mu život. Rastući mađarski šovinizam i progon slovačkih građana, posebno nakon 1914. godine, doveli su do internacije Krna u Debrecin, gde se nije mogao adekvatno lečiti. Iako je bio veoma bolestan, komisija za regrutaciju ga je 16. maja 1917. proglasila sposobnim za vojnu službu.[1]
Umro je 18. maja 1917. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Evangelističkom groblju.[4]
Porodica uredi
Miloš Krno bio je oženjen Olgom, sa kojom je imao sinove Dalibora i Zdenka i ćerku Feodoru Pavlu.[5] Njegovi sinovi su predvodili novosadsku srpsko-slovačku omladinu, koja je pozdravila pobunjeni slovački puk koji se u Prvom svetskom ratu povlačio iz Srbije i od kojeg su dobili naoružanje. Zdenko Krno je preuzeo ulogu zapovednika srpske narodne straže i u toj funkciji dočekao srpske trupe 9. novembra 1918. i svečano im predao grad.[6] Olga Krno bila je predsednica prvog Udruženja slovačkih žena u Novom Sadu.[1]
Galerija uredi
-
Portret dr Miloša Krna, rad slikara Karola Miloslava Lehotskog -
Pismo dr Miloša Krna
Reference uredi
- ^ a b v g d „MILOŠ KRNO”. www.momsns.org.[mrtva veza]
- ^ Iza gora i dolina: Tri veka Slovaka u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Vojvodine. 2017. str. 135.
- ^ Iza gora i dolina: Tri veka Slovaka u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Vojvodine. 2017. str. 136.
- ^ „Pretraga pokojnika”. www.lisje.com.
- ^ „JUDr. Miloš Svetozár Krno”. www.geni.com.
- ^ Siracki, Jan (1993). „Velika narodna skupština i vojvođanski Slovaci”. Prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918: 205.