Википедија

Miloš Havel

Miloš Havel (3. novembar 1899 — 25. februar 1968) je bio češki filmski producent i direktor studija. Havel je bio direktor filmske produkcijske kuće Lucernafilm, koju je osnovao njegov otac 1912. godine. Bio je i predsednik filmskog studija A-B, koji je 1932. godine izgradio svoje nove studije Barandov u Pragu. Ostao je na čelu studija tokom nemačke okupacije Čehoslovačke. Posle Drugog svetskog rata njegove ratne aktivnosti bile su žestoko kritikovane, a suđeno mu je zbog optužbi za saradnju sa nacističkom Nemačkom. Iako je oslobođen optužbi, zabranjeno mu je da radi u filmskoj industriji. Napustio je zemlju i nastanio se u Minhenu. Bio je stric češkog predsednika Vaclava Havela, njegov brat (1897–1979) po imenu Vaclav je bio otac predsednika Vaclava.

Miloš Havel
Havel 1942.
Lični podaci
Datum rođenja(1899-11-03)3. novembar 1899.
Mesto rođenjaPrag,  Čehoslovačka
Datum smrti25. februar 1968.(1968-02-25) (68 god.)
Umetnički rad
Poljefilmski producent
Najvažnija dela
Barandov studio

Karijera

uredi

Havel je vodio bioskop Lucerna Palas u Pragu i kasnije osnovao Barandov Studije. [1] [2] Tokom nemačke okupacije Čehoslovačke, Havel je bio primoran da proda svoj udeo u studiju Barandov, ali je ostao na čelu i štitio njeno osoblje od prinudnog rada u Nemačkoj. [2] U to vreme, Barandov Studio je proizvodio filmove i propagandne filmove za vladu Protektorata Češke i Moravske, kao i češku produkciju. [2] [3] Havelu je kasnije pripisano da je iskoristio svoj uticaj u Protektoratu kako bi omogućio Lidi Baarovoj, bivšoj ljubavnici Jozefa Gebelsa, da igra u filmovima koji su postali neki od njenih najboljih filmova. [4]

Posle Drugog svetskog rata, Havel je sa raznih strana osuđivan zbog svojih ratnih aktivnosti; iako su ponekad optužbe bile politički motivisane, čak je i Havelov porodični prijatelj Jaromir Kopecki privatno poverio Vaclavu Havelu svoje mišljenje da je Havel bio saradnik nacista. [5]

Havel je pokušao da emigrira, ali mu je odbijena izlazna viza. [6] U martu 1949. uhapšen je i suđeno mu je pod optužbom za saradnju sa nacističkom Nemačkom. [7] Tužilaštvo je takođe tvrdilo da je koristio palatu Lucerna da ispuni svoje "perverzne žudnje" za mladićima. [8] Na kraju je oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza, ali ipak mu je zabranjeno da radi u filmskoj industriji kao „moralno nepodobnom“, a Barandov Studio je nacionalizovan. [8] [9] Havel je pokušao da napusti zemlju 1949, ali su ga sovjetske vlasti uhapsile i deportovale nazad u Čehoslovačku gde je osuđen na godinu dana rada. [10] [8] [a] Prevremeno pušten zbog lošeg zdravlja, [10] [8] otišao je da ostane kod porodice Vaclava Havela, nailazeći na mešovitu dobrodošlicu po dolasku kod majke Vaclava Havela koja je rekla da je porodica doživela „već dovoljno nevolja zbog tebe“.

Havel je napustio zemlju drugi put 1952. godine, na kraju se nastanio u Minhenu gde je podneo tužbu protiv UFA GmbH zbog neplaćanja za korišćenje Barandova. [10] [8] Havel je iskoristio prihode od svoje uspešne tužbe da započne posao u Minhenu. [8]

Lični život i nasleđe

uredi

Havel je bio stric Vaclava Havela. [11] Vaclav Havel je 1999. organizovao stoti rođendan svog pokojnog strica. [12] Film o životu Miloša Havela, po scenariju Jana Novaka, radi se od 2016. godine. [13]

Ana Batistova je, u pregledu Havelove biografije, napisala:

„Njegovo kratko članstvo u Nacionalnoj fašističkoj ligi, njegove veze sa masonima, češkom i nemačkom obaveštajnom službom i otkrivanje jednog od njegovih prijatelja kao dvostrukog agenta samo doprinose nejasnoći, koja nam, s jedne strane, ne dozvoljava da obojite njegov lik jednostavno crno ili belo. S druge strane, kako tvrdi autor njegove biografije, ova nejasnoća mu je verovatno omogućila da pomogne domaćoj filmskoj industriji, i da je na kraju sačuva od nemačkih ruku.“ [10]

Napomene

uredi
  1. ^ Ownership of Havel's properties were transferred back to the Havel family after the Velvet Revolution.

Reference

uredi
  1. ^ Volynsky, Masha (23. 4. 2013). „New book about film magnate Miloš Havel launched in Prague”. Radio Prague. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  2. ^ a b v Margry, Karel (2007). „Newsreels in Nazi‐occupied Czechoslovakia: Karel Peceny and his newsreel company Aktualita”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 24 (1): 69—117. doi:10.1080/0143968032000184506. 
  3. ^ Batistová, Anna (2016). „Krystyna Wanatowiczová: Miloš Havel – český filmový magnát.”. Apparatus Journal. University of Regensburg. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  4. ^ Demetz, Peter (2009). Prague in Danger: The Years of German Occupation, 1939–45: Memories and History, Terror and Resistance, Theater and Jazz, Film and Poetry, Politics and War. Macmillan. str. 197. ISBN 978-0374531560. 
  5. ^ Keane, John (2012). Vaclav Havel: A Political Tragedy in Six Acts. Bloomsbury. str. 70—72. ISBN 978-1408832080. 
  6. ^ Keane, John (2012). Vaclav Havel: A Political Tragedy in Six Acts. Bloomsbury. str. 70—72. ISBN 978-1408832080. 
  7. ^ Sayer, Derek (2015). Prague, Capital of the Twentieth Century: A Surrealist History. Princeton University Press. str. 104—106. ISBN 978-0691166315. 
  8. ^ a b v g d đ Sayer, Derek (2015). Prague, Capital of the Twentieth Century: A Surrealist History. Princeton University Press. str. 104—106. ISBN 978-0691166315. 
  9. ^ Zantovsky, Michael (2014). Havel: A Life. Grove/Atlantic. str. 112. ISBN 978-0802192394. 
  10. ^ a b v g Batistová, Anna (2016). „Krystyna Wanatowiczová: Miloš Havel – český filmový magnát.”. Apparatus Journal. University of Regensburg. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  11. ^ Hames, Peter (2000). „Czech Cinema: From State Industry to Competition”. Canadian Slavonic Papers. 42 (1/2): 63—85. JSTOR 40870135. doi:10.1080/00085006.2000.11092238. 
  12. ^ „LADY LUISA ABRAHAMS – A TRULY REMARKABLE LIFE”. Radio Prague. 4. 1. 2003. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  13. ^ Meils, Cathy (11. 7. 2016). „FNE at KVIFF 2016: Czech Film Boom Inspires Barrandov Production”. Film New Europe. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Хавел&oldid=26940126”