Вацлав Хавел

Вацлав Хавел
Вацлав Хавел
	Вацлав Хавел
Лични подаци
Датум рођења	5. октобар 1936.
Место рођења	Праг, Чехословачка
Датум смрти	18. децембар 2011. (75 год.)
Место смрти	Влчице, Чешка
Народност	Чех
Универзитет	Технички универзитет
Породица
Супружник	Олга Хавлова (1964—1996); Дагмар Хавлова (1997—2011)
Политичка каријера
Политичка; странка	Грађански форум (1989–1993); Зелена партија (2004–2011)
Председник владе
Мандати
Председник владе
10. председник Чехословачке
	29. децембар 1989 — 20. јул 1992.
Председник владе	Маријан Чалфа; Јан Страски
Претходник	Маријан Чалфа
Наследник	Јан Страски
Председник владе
1. председник Чешке Републике
	2. фебруар 1993 — 2. фебруар 2003.
Председник владе	Вацлав Клаус; Јосеф Тошовски; Милош Земан; Владимир Шпидла
Претходник	нико
Наследник	Вацлав Клаус
Потпис

Вацлав Хавел (чеш. Václav Havel; Праг, 5. октобар 1936 — Влчице, 18. децембар 2011) је био чешки политичар и један од кључних људи током покрета Плишана револуција. Хавел је био последњи председник Чехословачке и први председник Чешке.^[1]^[2] Служио као последњи председник Чехословачке од 1989. до распада Чехословачке 1992, а затим и као први председник Чешке од 1993. до 2003. Као писац чешке књижевности познат је по драмама, есејима и мемоарима.

Хавелова партија Грађански форум играла је значајну улогу улогу у Плишаној револуцији која је срушила комунизам у Чехословачкој 1989. године. Убрзо након тога, преузео је место председника, а поново је изабран уз велику подршку бирача следеће године и након Словачке независности 1993. Хавел је имао кључну улогу у демонтажи Варшавског пакта и проширењу чланства у НАТО-у на исток. Многи од његових ставова и политика, попут противљења словачкој независности, осуде чехословачког третмана Судетских Немаца после Другог светског рата и давања опште амнестије свима који су били затворени током комунизма, били су веома контроверзни у његовој земљи. Као такав, на крају свог председничког мандата уживао је већу популарност у иностранству него код куће. Хавел је наставио живот јавног интелектуалца и након завршетка председничког мандата, покренувши неколико иницијатива, укључујући Прашку декларацију о европској савести и комунизму,^[3]^[4] фондацију VIZE 97 и годишњу конференцију Форум 2000.

Хавелова политичка филозофија била је антипотрошачка, хуманитарна, еколошка, грађански активистичка и директно демократска.^[2] Подржавао је Чешку странку зелених од 2004. до своје смрти. Добитник је бројних признања, укључујући Председничку медаљу за слободу, Гандијеву награду за мир, Филаделфијску медаљу слободе, орден Канаде, Награду за четири слободе, Награду амбасадора савести и Хано Р. Еленбоген грађанску награду. Академска 2012–2013. година на Европском колеџу именована је у његову част.^[5] Многи га сматрају једним од најважнијих интелектуалаца 20. века.^[6] Међународни аеродром у Прагу преименован је у Аеродром Вацлава Хавела Праг 2012. године.

Биографија

Родио се у породици предузетника и интелектуалаца која је била повезана са догађајима у Чешкој 1920. и 1940. године.^[7] Због тога му је комунистички режим забранио да студира након завршеног потребног школовања. То је разлог зашто је отишао у хемијску лабораторију. Такође је дописно завршио још неке школе. Већ као тинејџер, објављивао је драме које су извођене и донеле су му и међународни престиж. Био је активан судеоник покрета Прашко прољеће 1968. године. Због тога је стављен под присмотру власти које су га често злостављале. Најдуже је у затвору провео четири године.

Један од људи са којим се јавно свађао је познати писац Милан Кундера. Када је дошла 1989. и када су демократске промене захватиле Европу, Хавел се поново укључио у револуционарно деловање. Као председник организације Грађански форум, био је један од оних са којима су комунисти морали да преговарају. Од 1989. до 1992. био је девети председник Чехословачке, а од 1993. до 2003. био је председник Чешке у два мандата. Његов пријатељ Иван Медек је именован за директор Канцеларије председника Републике (канцелар).^[8]

Био је велики заговорник бомбардовања Срба у Републици Српској а касније (1999) и Србије. Творац је фразе "Хуманитарно бомбардовање."

Женио се два пута, а прва супруга Олга није се свиђала његовој мајци. Ипак, била је слављена као светица у очима чешког народа. Након Олгине смрти, други пут се оженио глумицом, данас познатом као Дагмар Хавлова.

Како је Хавел био страсни пушач, дијагнозиран му је рак плућа у децембру 1996. Но, успео је да га победи.

Добио је многе награде, међу којима и ону Амнести интернашонала због борбе за људска права.

Смрт

Преминуо је 18. децембра 2011. у 10.15, у 76. години живота. Због дуготрајних здравствених компликација се у последњим месецима живота није појављивао у јавности, већ је живео миран живот у породичној викендици у селу Храдечек у Трутнова. У јавности се последњи пут појавио 10. децембра 2011, при дочеку свог дугогодишњег пријатеља Далај Ламе, који је у Праг дошао на Хавелов позив.^[9]

Дела

Збирке поезије

Čtyři rané básně (Four Early Poems)
Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II)
První úpisy, 1955 (First promissory notes)
Prostory a časy, 1956 (Spaces and times)
Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle))
Antikódy, 1964 (Anticodes)

Драме

Life Ahead/You Have Your Whole Life Ahead of You, 1959, (Život před sebou)
Motomorphosis/Motormorphosis, 1960/1961, (Motomorfóza)
Ela, Hela, and the Hitch, 1960/1961, (Ela, Hela a stop)
An Evening with the Family, 1960, (Rodinný večer)
Hitchhiking, 1961, (Autostop), with Ivan Vyskočil
The Best Years of Missis Hermanová, 1962, (Nejlepší rocky paní Hermanové)
The Garden Party (Zahradní slavnost), 1963
The Memorandum (or The Memo), 1965, (Vyrozumění)
The Increased Difficulty of Concentration, 1968, (Ztížená možnost soustředění)
Butterfly on the Antenna, 1968, (Motýl na anténě)
Guardian Angel, 1968, (Anděl strážný)
Conspirators, 1971, (Spiklenci)
The Beggar's Opera, 1975, (Žebrácká opera)
Audience, 1975, (Audience)
Unveiling, 1975, (Vernisáž)
Mountain Hotel 1976, (Horský hotel)
Protest, 1978, (Protest)
Mistake, 1983, (Chyba)
Largo desolato 1984, (Largo desolato)
Temptation, 1985, (Pokoušení)
Redevelopment, 1987, (Asanace)
The Pig, or Václav Havel's Hunt for a Pig (Prase, aneb Václav Havel's Hunt for a Pig), 1987
Tomorrow, 1988, (Zítra to spustíme)
Leaving (Odcházení), 2007
Dozens of Cousins (Pět Tet), 2010, a Vanӗk play, a short sketch/sequel to Unveiling

Публицистика

The Power of the Powerless (1985) [Includes 1978 titular essay. Online]
Living in Truth (1986)
Letters to Olga (Dopisy Olze) (1988)
Disturbing the Peace (1991)
Open Letters (1991)
Summer Meditations (Letní přemítání) (1992/93)
Towards a Civil Society (1994)
The Art of the Impossible (1998)
To the Castle and Back (2007)

Књиге белетристике за децу

Pizh'duks

Филмови

Odcházení, 2011

Референце

^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian.
^ ^а ^б Crain, Caleb (21. 03. 2012). „Havel's Specter: On Václav Havel”. The Nation. Приступљено 16. 7. 2014.
^ Tismăneanu, Vladimir (2010). „Citizenship Restored”. Journal of Democracy. 21 (1): 128—135. doi:10.1353/jod.0.0139.
^ „Prague Declaration on European Conscience and Communism”. Victims of Communism Memorial Foundation. 9. 6. 2008. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2011.
^ „Opening Ceremony, Bruges Campus”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2012.
^ „Prospect Intellectuals: The 2005 List”. Prospect. Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2010.
^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian. Приступљено 18. 12. 2011.
^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha bound. book, 219 pages, first issue - vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (In association wiith the Masaryk democratic movement, Prague). 2019. ISBN 978-80-87173-47-3. стр. 24-25, 151, 157, 169, 184-185.
^ Пријатељство духовног вође и драматурга Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2012) (en)

Литература

Commentaries and Op-eds by Václav Havel and in conjunction between Václav Havel and other renowned world leaders for Project Syndicate.
"Excerpts from The Power of the Powerless (1978)", by Václav Havel. "Excerpts from the Original Electronic Text provided by Bob Moeller, of the University of California, Irvine."
"The Need for Transcendence in the Postmodern World" (Speech republished in THE FUTURIST magazine). Приступљено 19 December 2011
„Václav Havel: 'We are at the beginning of momentous changes'”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2008. г. Приступљено 10. 4. 2019. . Czech.cz (Official website of the Czech Republic), 10 September 2007. Приступљено 21 December 2007. On personal responsibility, freedom and ecological problems.
Two Messages Václav Havel on the Kundera affair, English, salon.eu.sk, October 2008
Keane, John. Václav Havel: A Political Tragedy in Six Acts. New York: Basic Books. 2000. ISBN 978-0-465-03719-3.. (A sample chapter [in HTML and PDF formats] is linked on the author's website, "Books" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. јул 2006).)
Kriseová, Eda (1993). Václav Havel. Превод: Caleb Crainlocation=New York. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-10317-0.
Pontuso, James F. Václav Havel: Civic Responsibility in the Postmodern Age. New York: Rowman & Littlefield. 2004. ISBN 978-0-7425-2256-5..
Rocamora, Carol (2004). Acts of Courage. New York: Smith & Kraus. ISBN 978-1-57525-344-2. .
Symynkywicz, Jeffrey (1995). Václav Havel and the Velvet Revolution. Parsippany, New Jersey: Dillon Press. ISBN 978-0-87518-607-8.
Zantovsky, Michael (2014). Havel: A Life. ISBN 9780802123152.