Википедија

Вацлав Хавел

1. председник Чешке (1993—2003)

Вацлав Хавел (чеш. Václav Havel; Праг, 5. октобар 1936 — Влчице, 18. децембар 2011) је био чешки политичар и један од кључних људи током покрета Плишана револуција. Хавел је био последњи председник Чехословачке и први председник Чешке.[1][2] Он је служио као последњи председник Чехословачке од 1989. до распада Чехословачке 1992, а затим и као први председник Чешке од 1993. до 2003. Као писац чешке књижевности познат је по драмама, есејима и мемоарима.

Вацлав Хавел
Václav Havel cut out.jpg
Вацлав Хавел
Лични подаци
Датум рођења(1936-10-05)5. октобар 1936.
Место рођењаПраг, Чехословачка
Датум смрти18. децембар 2011.(2011-12-18) (75 год.)
Место смртиВлчице, Чешка
НародностЧех
УниверзитетТехнички универзитет
Породица
СупружникОлга Хавлова (1964—1996)
Дагмар Хавлова (1997—2011)
Политичка каријера
Политичка
странка		Грађански форум (1989–1993)
Зелена партија (2004–2011)
10. председник Чехословачке
29. децембар 1989 — 20. јул 1992.
Председник владеМаријан Чалфа
Јан Страски
ПретходникМаријан Чалфа
НаследникЈан Страски
1. председник Чешке Републике
2. фебруар 1993 — 2. фебруар 2003.
Председник владеВацлав Клаус
Јосеф Тошовски
Милош Земан
Владимир Шпидла
Претходникнико
НаследникВацлав Клаус
Потпис

Хавелова партија Грађански форум играла је значајну улогу улогу у Плишаној револуцији која је срушила комунизам у Чехословачкој 1989. године. Он је преузео место председника убрзо након тога, а поново је изабран уз велику подршку следеће године и након Словачке независности 1993. Хавел је имао кључну улогу у демонтажи Варшавског пакта и проширења чланства у НАТО-у на исток. Многи од његових ставова и политика, попут противљења словачкој независности, осуде чехословачког третмана Судетских Немаца после Другог светског рата и давања опште амнестије свима који су били затворени у комунизму, били су веома контроверзни у његовој земљи. Као такав, на крају свог председништва уживао је већу популарност у иностранству него код куће. Хавел је наставио живот јавног интелектуалца и након председавања, покренувши неколико иницијатива, укључујући Прашку декларацију о европској савести и комунизму,[3][4] VIZE 97 фондацију и годишњу конференцију Форум 2000.

Хавелова политичка филозофија била је антипотрошачка, хуманитарна, еколошка, грађански активистичка и директно демократсја.[2] Он је подржавао је Чешку странку зелених од 2004. до своје смрти. Током свог живота добио је бројна признања, укључујући Председничку медаљу за слободу, Гандијеву награду за мир, Филаделфијску медаљу слободе, орден Канаде, Награду за четири слободе, Награду амбасадора савести и Хано Р. Еленбоген грађанску награду. Академска 2012–2013. година на Европском колеџу именована је у његову част.[5] Неки га сматрају једним од најважнијих интелектуалаца 20. века.[6] Међународни аеродром у Прагу преименован је у Аеродром Вацлава Хавела Праг 2012. године.

БиографијаУреди

Родио се у предузетничкој и интелектуалној породици која је била повезана са догађајима у Чешкој 1920. и 1940. године.[7] Због тога, комунистички режим му је забранио да студира након завршеног потребног школовања. То је разлог зашто је отишао у хемијску лабораторију. Такође је дописно завршио још неке школе. Већ као тинејџер, објављивао је драме које су извођене и донеле су му и међународни престиж. Био је активан судеоник покрета Прашко прољеће 1968. године. Због тога је стављен под присмотру власти које су га често злостављале. Најдуже је у затвору провео четири године.

Један од људи са којим се јавно свађао је познати писац Милан Кундера. Када је дошла 1989. и када су демократске промене захватиле Европу, Хавел се поново укључио у револуционарно деловање. Као председник организације Цивилни форум, био је један од оних са којима су комунисти морали преговарати. Од 1989. до 1992. био је девети председник Чехословачке, а од 1993. до 2003. био је председник Чешке у два мандата. Његов пријатељ Иван Медек је именован директор Канцеларије председника Републике (канцелар).[8] Иако демократскији него Владимир Мечјар из суседне Словачке, био је ипак мета критика и контроверзи, посебно јер је укинуо смртну казну.

Био је велики заговорник бомбардовања Срба у Републици Српској а касније (1999) и Србије. Творац је флоскуле "Хуманитарно бомбардовање"

Женио се два пута, прва супруга Олга није се свиђала његовој мајци. Ипак, била је слављена као светица у очима чешког народа. Након Олгине смрти, други пут се оженио глумицом, данас познатом као Дагмар Хавлова.

Како је Хавел био страсни пушач, дијагнозиран му је рак плућа у децембру 1996. Но, успео је да га победити.

Добио је многе награде, међу којима и ону Амнести интернашонала због његове борбе за људска права.

СмртУреди

Преминуо је 18. децембра 2011. у 10.15, у 76. години живота. Због дуготрајних здравствених компликација се у последњим месецима живота није појављивао у јавности, већ је живео миран живот у породичној викендици у селу Храдечек у Трутнова. У јавности се последњи пут појавио 10. децембра 2011, при дочеку свог дугогодишњег пријатеља Далај Ламе, који је у Праг дошао на Хавелов позив.[9]

РадовиУреди

Збирке поезијеУреди

  • Čtyři rané básně (Four Early Poems)
  • Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II)
  • První úpisy, 1955 (First promissory notes)
  • Prostory a časy, 1956 (Spaces and times)
  • Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle))
  • Antikódy, 1964 (Anticodes)

ДрамеУреди

Књиге које нису фикцијаУреди

Књиге белетристике за децуУреди

  • Pizh'duks

ФилмовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian. 
  2. ^ а б Crain, Caleb (21. 03. 2012). „Havel's Specter: On Václav Havel”. The Nation. Приступљено 16. 7. 2014. 
  3. ^ Tismăneanu, Vladimir (2010). „Citizenship Restored”. Journal of Democracy. 21 (1): 128—135. doi:10.1353/jod.0.0139. 
  4. ^ „Prague Declaration on European Conscience and Communism”. Victims of Communism Memorial Foundation. 9. 6. 2008. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2011. 
  5. ^ „Opening Ceremony, Bruges Campus”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  6. ^ „Prospect Intellectuals: The 2005 List”. Prospect. Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2010. 
  7. ^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian. Приступљено 18. 12. 2011. 
  8. ^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha bound. book, 219 pages, first issue - vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (In association wiith the Masaryk democratic movement, Prague), 2019, ISBN 978-80-87173-47-3, pp. 24-25, p. 151, p. 157, .p 169, p. 184, p. 185
  9. ^ Пријатељство духовног вође и драматурга Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2012) (en)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Хавел&oldid=25664078”