Википедија

Vaclav Havel

1. председник Чешке (1993—2003)

Vaclav Havel (češ. Václav Havel; Prag, 5. oktobar 1936 — Vlčice, 18. decembar 2011) je bio češki političar i jedan od ključnih ljudi tokom pokreta Plišana revolucija. Havel je bio poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke.[1][2] Služio kao poslednji predsednik Čehoslovačke od 1989. do raspada Čehoslovačke 1992, a zatim i kao prvi predsednik Češke od 1993. do 2003. Kao pisac češke književnosti poznat je po dramama, esejima i memoarima.

Vaclav Havel
Vaclav Havel
Lični podaci
Datum rođenja(1936-10-05)5. oktobar 1936.
Mesto rođenjaPrag, Čehoslovačka
Datum smrti18. decembar 2011.(2011-12-18) (75 god.)
Mesto smrtiVlčice, Češka
NarodnostČeh
UniverzitetTehnički univerzitet
Porodica
SupružnikOlga Havlova (1964—1996)
Dagmar Havlova (1997—2011)
Politička karijera
Politička
stranka		Građanski forum (1989–1993)
Zelena partija (2004–2011)
10. predsednik Čehoslovačke
29. decembar 1989 — 20. jul 1992.
Predsednik vladeMarijan Čalfa
Jan Straski
PrethodnikMarijan Čalfa
NaslednikJan Straski
1. predsednik Češke Republike
2. februar 1993 — 2. februar 2003.
Predsednik vladeVaclav Klaus
Josef Tošovski
Miloš Zeman
Vladimir Špidla
Prethodnikniko
NaslednikVaclav Klaus
Potpis

Havelova partija Građanski forum igrala je značajnu ulogu ulogu u Plišanoj revoluciji koja je srušila komunizam u Čehoslovačkoj 1989. godine. Ubrzo nakon toga, preuzeo je mesto predsednika, a ponovo je izabran uz veliku podršku birača sledeće godine i nakon Slovačke nezavisnosti 1993. Havel je imao ključnu ulogu u demontaži Varšavskog pakta i proširenju članstva u NATO-u na istok. Mnogi od njegovih stavova i politika, poput protivljenja slovačkoj nezavisnosti, osude čehoslovačkog tretmana Sudetskih Nemaca posle Drugog svetskog rata i davanja opšte amnestije svima koji su bili zatvoreni tokom komunizma, bili su veoma kontroverzni u njegovoj zemlji. Kao takav, na kraju svog predsedničkog mandata uživao je veću popularnost u inostranstvu nego kod kuće. Havel je nastavio život javnog intelektualca i nakon pzavršetka predsedničkog mandata, pokrenuvši nekoliko inicijativa, uključujući Prašku deklaraciju o evropskoj savesti i komunizmu,[3][4] fondaciju VIZE 97 i godišnju konferenciju Forum 2000.

Havelova politička filozofija bila je antipotrošačka, humanitarna, ekološka, građanski aktivistička i direktno demokratsja.[2] Podržavao je Češku stranku zelenih od 2004. do svoje smrti. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Predsedničku medalju za slobodu, Gandijevu nagradu za mir, Filadelfijsku medalju slobode, orden Kanade, Nagradu za četiri slobode, Nagradu ambasadora savesti i Hano R. Elenbogen građansku nagradu. Akademska 2012–2013. godina na Evropskom koledžu imenovana je u njegovu čast.[5] Mnogi ga smatraju jednim od najvažnijih intelektualaca 20. veka.[6] Međunarodni aerodrom u Pragu preimenovan je u Aerodrom Vaclava Havela Prag 2012. godine.

Biografija uredi

Rodio se u porodici preduzetnika i intelektualaca koja je bila povezana sa događajima u Češkoj 1920. i 1940. godine.[7] Zbog toga mu je komunistički režim zabranio da studira nakon završenog potrebnog školovanja. To je razlog zašto je otišao u hemijsku laboratoriju. Takođe je dopisno završio još neke škole. Već kao tinejdžer, objavljivao je drame koje su izvođene i donele su mu i međunarodni prestiž. Bio je aktivan sudeonik pokreta Praško proljeće 1968. godine. Zbog toga je stavljen pod prismotru vlasti koje su ga često zlostavljale. Najduže je u zatvoru proveo četiri godine.

Jedan od ljudi sa kojim se javno svađao je poznati pisac Milan Kundera. Kada je došla 1989. i kada su demokratske promene zahvatile Evropu, Havel se ponovo uključio u revolucionarno delovanje. Kao predsednik organizacije Građanski forum, bio je jedan od onih sa kojima su komunisti morali da pregovaraaju. Od 1989. do 1992. bio je deveti predsednik Čehoslovačke, a od 1993. do 2003. bio je predsednik Češke u dva mandata. Njegov prijatelj Ivan Medek je imenovan za direktor Kancelarije predsednika Republike (kancelar).[8]

Bio je veliki zagovornik bombardovanja Srba u Republici Srpskoj a kasnije (1999) i Srbije. Tvorac je fraze "Humanitarno bombardovanje."

Ženio se dva puta, a prva supruga Olga nije se sviđala njegovoj majci. Ipak, bila je slavljena kao svetica u očima češkog naroda. Nakon Olgine smrti, drugi put se oženio glumicom, danas poznatom kao Dagmar Havlova.

Kako je Havel bio strasni pušač, dijagnoziran mu je rak pluća u decembru 1996. No, uspeo je da ga pobedi.

Dobio je mnoge nagrade, među kojima i onu Amnesti internašonala zbog borbe za ljudska prava.

Smrt uredi

Preminuo je 18. decembra 2011. u 10.15, u 76. godini života. Zbog dugotrajnih zdravstvenih komplikacija se u poslednjim mesecima života nije pojavljivao u javnosti, već je živeo miran život u porodičnoj vikendici u selu Hradeček u Trutnova. U javnosti se poslednji put pojavio 10. decembra 2011, pri dočeku svog dugogodišnjeg prijatelja Dalaj Lame, koji je u Prag došao na Havelov poziv.[9]

Dela uredi

Zbirke poezije uredi

  • Čtyři rané básně (Four Early Poems)
  • Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II)
  • První úpisy, 1955 (First promissory notes)
  • Prostory a časy, 1956 (Spaces and times)
  • Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle))
  • Antikódy, 1964 (Anticodes)

Drame uredi

Publicistika uredi

Knjige beletristike za decu uredi

  • Pizh'duks

Filmovi uredi

Reference uredi

  1. ^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian. 
  2. ^ a b Crain, Caleb (21. 03. 2012). „Havel's Specter: On Václav Havel”. The Nation. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  3. ^ Tismăneanu, Vladimir (2010). „Citizenship Restored”. Journal of Democracy. 21 (1): 128—135. doi:10.1353/jod.0.0139. 
  4. ^ „Prague Declaration on European Conscience and Communism”. Victims of Communism Memorial Foundation. 9. 6. 2008. Arhivirano iz originala 18. 5. 2011. g. Pristupljeno 10. 5. 2011. 
  5. ^ „Opening Ceremony, Bruges Campus”. Arhivirano iz originala 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  6. ^ „Prospect Intellectuals: The 2005 List”. Prospect. Arhivirano iz originala 23. 5. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2010. 
  7. ^ Webb, W. L. (18. 12. 2011). „Václav Havel obituary”. The Guardian. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  8. ^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha bound. book, 219 pages, first issue - vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (In association wiith the Masaryk democratic movement, Prague). 2019. ISBN 978-80-87173-47-3. str. 24-25, 151, 157, 169, 184-185.
  9. ^ Prijateljstvo duhovnog vođe i dramaturga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. јануар 2012) (en)

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Хавел&oldid=27556050”