Википедија

Milutin Obradović (matematičar)

Milutin Č. Obradović (Cerovac, 15. septembar 1949) srpski je matematičar.

Milutin Obradović
Datum rođenja(1949-09-15)15. septembar 1949. (74 god.)
Mesto rođenjaCerovac (Smederevska Palanka), FNRJ
PrebivališteBeograd
Obrazovanjedoktor nauka
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanjematematičar, univerzitetski profesor
SupružnikMirjana Savić-Obradović
Deca2

Obrazovanje uredi

Osnovnu školu je završio u Cerovcu, a gimnaziju u Smederevskoj Palanci. U gimnaziji se istakao na takmičenjima mladih matematičara. Najviše uspeha imao je 1967. godine, kada je osvojio prve nagrade na svim nivoima takmičenja i bio deo ekipe Jugoslavije na 9. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, održanoj na Cetinju.[1]

Studije matematike upisao je 1968. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek matematika, a diplomirao 1972.[2] Na istom fakultetu je 1978. odbranio svoj magistarski rad pod nazivom „Množitelji analitičkih funkcija klase  “[3] (pod rukovodstvom prof. Vojina Dajovića), a doktorirao 1984. sa temom „Prilog teoriji jednolisnih funkcija“ (mentorisao prof. Vladimir Mićić).[4][5] Specijalizaciju u trajanju od pet meseci je obavio na Univerzitetu „Lomonosov“ u Moskvi 1981. godine, a na jednomesečnom studijskom boravku je bio u Japanu 1988.[6]

Nastavni i naučni rad uredi

Po diplomiranju 1972, Milutin se zaposlio u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a 1975. prešao na Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu.[6] U početku, u svojstvu asistenta, je držao vežbanja iz Matematike 1 i 2, dok je za docenta izabran 1985. godine. Vanredni profesor postaje 1990., a redovni 1993. godine. Kao nastavnik držao je i predavanja na postdiplomskim studijama. Učestvovao je u izvođenju nastave na odeljenju fakulteta u Šapcu i Kruševcu (za potrebe privrede). Na Građevinski fakultet u Beogradu sporazumno prelazi 2007. godine[7] i izvodi nastavu iz Matematike 1, 2 i 3, kao i na doktorskim studijama. Za svoj pedagoški rad je od studenata stalno dobijao odlične ocene. Takođe je nastavio (sa prekidima) saradnju sa Matematičkom gimnazijom, u ukupnom trajanju od 24,5 godina. Penzionisan je 2014, ali je i dalje aktivan u domenu svoje nauke.

Sa kolegama iz struke učestvovao je u izdavanju 12 knjiga (između ostalog udžbenici i zbirka zadataka za srednju školu, udžbenik i razne zbirke zadataka za studente tehničkih fakulteta, hemijski priručnik). Milutin je uzeo učešća na 55 naučnih konferencija (uglavnom međunarodnog karaktera, od Japana do Amerike). Na njima je izlagao svoje naučne rezultate i zajedničke radove sa svojim saradnicima. Imao je i 11 plenarnih predavanja na konferencijama. Objavio je i preko 175 naučnih radova u raznim časopisima, uglavnom u inostranstvu (37 u Srbiji), koji su citirani preko 1900 puta. Neki od radova su objavljeni u istaknutim svetskim časopisima.[8] Što se nauke tiče, Milutin Obradović se bavi geometrijskom teorijom funkcija kompleksne promenljive, posebno teorijom jednolisnih funkcija. U toj oblasti je sam ili zajedno sa svojim saradnicima dao značajan doprinos. Od saradnika izdvajaju se S. Owa, M. Nunokawa, K. Sakaguchi (svi iz Japana), S. Ponnusamy (Indija), K. J. Wirths (Nemačka), N. N. Pascu (Rumunija), Z. Peng (Kina), N. Tuneski (Makedonija). Pomenuta teorija ima primene kako i u drugim oblastima iz matematike, tako i u fizici, aerodinamici i hidrodinamici. Bio je jedan od najaktivnijih učesnika na projektima raspisivanih od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, među čijim nosiocima je bio i Matematički institut SANU.[9]

Milutin je takođe bio aktivan u radu sa mladim matematičarima (razne letnje škole, član Republičke komisije za takmičenja bio je 17 godina), bio je član komisija za odbranu magistarskih radova i doktorskih disertacija, jednom je bio i mentor za magistarski i doktorski rad.[5] Član je uredništva u pet inostranih i jednom domaćem matematičkom časopisu. Recenzent je za mnoge inostrane časopise. Dva puta je boravio u Maleziji kao gostujući profesor (Universiti Sains Malaysia u Penangu). Tamo je održao i dva seminara iz svoje oblasti za njihove doktorante i profesore.[10][11] Bio je i član Stručnog veća prirodno-matematičkih nauka Univerziteta u Beogradu u tri mandata.

Privatni život uredi

Oženjen je i ima dve kćerke, Veru i Anu. Supruga Mirjana je profesor engleskog jezika u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a kćerke su doktori nauka iz tehnološkog inženjerstva.

Reference uredi

  1. ^ „International Mathematical Olympiad — Milutin Obradović”. International Mathematical Olympiad. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  2. ^ „Matematički fakultet — diplomirali 1971/1972”. Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  3. ^ „Magistri matematike 1977/1978. godine”. Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. 
  4. ^ „Matematički fakultet — Doktori nauka”. Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  5. ^ a b „Milutin Cedomir Obradović”. Mathematics Genealogy Project. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  6. ^ a b „Obradović Milutin”. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Arhivirano iz originala 29. 09. 2019. g. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  7. ^ „Milutin Obradović”. E-CRIS COBISS. Pristupljeno 29. 09. 2019. [mrtva veza]
  8. ^ „Milutin Obradović”. Gugl Akademik. Pristupljeno 13. 01. 2023. 
  9. ^ „Mathematical Institute Former Members”. Mathematical Institute of Serbian Academy of Sciences and Arts. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
  10. ^ „USM Research Group in Complex Function Theory”. Universiti Sains Malaysia. 
  11. ^ „Seminars in complex function theory”. Universiti Sains Malaysia. Pristupljeno 29. 09. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милутин_Обрадовић_(математичар)&oldid=27406891”