Mina Harma
Mina Harma (rođena Mina Herman; 9. februar 1864 — 16. novembar 1941) je bila estonska kompozitorka.[1] Bila je drugi estonski muzičar sa visokim obrazovanjem.
| Mina Harma | |
|---|---|
 Mina Harma | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. februar 1864. |
| Mesto rođenja | Kõrveküla, Kreis Dorpat, Livonska gubernija, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 16. novembar 1941. (77 god.) |
| Mesto smrti | Tartu, Rajhskomesarijat Ostland, Nacistička Njemačka |
Njen najveći doprinos je možda činjenica da je orguljsku muziku ponijela na selo, jer gotovo nijedan viješt orguljaš nije održao koncerte van gradova.
Tokom svoje 60-godišnje stvaralačke karijere, napisala je više od 200 horskih pjesama, 10 kavatina, pjesmu, „Kalev i Linda” i još mnogo toga. Komponovala je uglavnom vokalnu muziku.
Biografija
urediHarma je rođena kao Mina Herman 1864. godine u Korvekula, Livonija, Rusko carstvo, u porodici lokalnog učitelja i njegove žene.[1] U porodici je bilo sedmoro djece. Oba njena roditelja su bila muzičko obrazovana.
Harma je počela sama da uči muziku pomoću malih orgulja koje joj je kupio otac. Kada je imala 15 godina, Herma je počela da uči kod K. A. Hermanna, koji joj je davao časove iz muzičke kompozicije i klavira. Godine 1883. Harma je ušla na Konzervatorijum u Sankt Peterburgu kao jedini student orgulja te godine. Diplomirala je 1890. godine, ali je nastavila da živi u Sankt Peterburgu jer je bilo veoma teško naći posao u baltičkim gubernijama. Godine 1894. održan je peti Festival estonske pjesme, koji je doveo do formiranja Harminog hora.
Godine 1903., pošto su je finansijski problemi preplavili, Harma se preselila u Kronštat, gubernijat Sankt Peterburg. Morala je da napusti grad 1915. godine zbog početka Prvog svjetskog rata, jer u njemu nije bilo dozvoljeno da borave civili.
Uprkos činjenici da se muzika u Tartuu brzo razvijala, i dalje je bilo teško naći posao profesora muzike, jer zbog rata gotovo da nije bilo učenika. Godine 1917. Harma je postala profesor muzike u školi koja je sada Gimnazija Mina Harma.
Harma je umrla 16. novembra 1941. u Tartuu. Sahranjena je na groblju Radi.[2]
Stvaranje
urediTokom svog 60-godišnjeg stvaralačkog perioda Mina Harma je napisala više od 200 horskih pjesama i 10 kavatina. Veliki dio njenog stvaralaštva čine vokalna djela, stvorila je nekoliko instrumentalnih djela. Nekoliko pesama Mine Harme postale su sastavni dio estonskog horskog pjevanja i generacijama su bile na vrhu popularnosti različitih tipova horova: „Meeste laul” za muške horove, „Tuljak” za mješovite horove, „Ei saa mitte vaiki olla" za ženske horove, „Ööbiku surm“ za dječije horove.[3] Napisala je pesmu „Murueide tütar“ (1902)[4] i kantatu „Kalev ja Linda“ (1895).[4].
Horske pjesme
uredi- "Ei saa mitte vaiki olla" (1896)[4]
- "Enne ja nüüd"
- "Meeste laul" (1900)[5][6][7]
- "Nooruse unenägu" (1922)[4]
- "Kojuigatsus" (1922)[4]
- "Kui sa tuled, too mull' lilli" (1892)[4]
- "Pühendan kõik kallile"
- "Ta lendab mesipuu poole" (1922)[4]
- "Ööbiku surm" (1892)[4]
Obrade narodnih pjesama
urediPriznanja
uredi- 1930 - Kotkaristova medalja 3. klase
- 1935 – 2. stepen Memorijala Crvenog krsta Estonije
- 1938 – Estonski Crveni krst 2. klase
- 1939. je proglašena godinom muzike koja nosi ime po Harmi.
- Ona je 9. februara 1939. godine bila prva žena koja je imenovana za počasnog doktora Univerziteta u Tartu.[8]
- Počasni profesor Talinskog konzervatorijuma od 1939
- Bila je počasni član Estonskog društva studentkinja.
Naslijeđe
urediGodine 1942. otvorena je spomen ploča na posljednjem mjestu stanovanja Mine Harme, Baeri 1, u Tartuu. Godine 1942. stvoren je fond za stipendije Mina Harma za studente Talinskog konzervatorijuma. U Parnuu je oko 1943. godine[9] po njoj nazvan trg.
U godinama 1964–1994, 2. srednja škola u Tartuu po imenu Mine Harma nosila je njeno ime. Od 1994. godine škola nosi naziv Gimnazija Mina Harma. Ispred gimnazije joj je podignut spomenik 1984. godine.
Odjeljenjski muzej Mina Harma radi u osnovnoj školi Korvekula.
Od 1949. do 1993. godine, kolektivna farma po imenu Mine Harma nosila je njeno ime. Godine 1979. ulica u Lasnamaeu u Talinu dobila je njeno ime.
Gradska uprava Tartua je 2014. godine objavila veliku jubilarnu knjigu „Mina Harma 150: prije i sada“, a Banka Estonije je izdala prigodni novčić povodom 150. godišnjice rođenja Mine Harme. Povodom 150. rođendana Mine Harme, u Osnovnoj školi Korvekula otvorena je skulptura „Hor“.
Reference
uredi- ^ a b „- Kreutzwaldi sajand / Eesti kultuurilooline veeb”. krzwlive.kirmus.ee. Pristupljeno 27. 8. 2021.
- ^ Kändler, Tiit (2002). A Hundred Great Estonians of the 20th Century. Prevod: Lengi-Cooper, Küllike. Tallinn: Estonian Encyclopaedia Publishers. str. 52. ISBN 978-9-98570-103-4.
- ^ Gustav Ernesaks Nii ajaratas ringi käib, lk 93 – 94, Tallinn: Eesti Raamat, 1977
- ^ a b v g d đ e ž z i j Artur Vahter, Miina Härma, lk 149 – 153, Tallinn: Eesti Raamat, 1971
- ^ Kalevala kontserdi laulud nalja laulude lisaga, teine anne, lk 109/110, Tartu: M. Varese kaupluse kirjastus, 1901
- ^ Juubelialbum Miina Härma 150: Enne ja nüüd, lk 102, Tartu, 2014
- ^ Laulu- ja Tantsupeo SA
- ^ https://ut.ee/et/sisu/audoktorid%7Cpealkiri=Tartu Ülikooli audoktorid|väljaanne=Tartu Ülikool|vaadatud=13. detsembril 2022
- ^ https://dea.digar.ee/cgi-bin/dea?a=d&d=postimeesew19430116.2.23&e=-------et-25--1--txt-txIN%7ctxTI%7ctxAU%7ctxTA-------------
