Википедија

Minimalni dohodak zasnovan na potrebama

Minimalni dohodak zasnovan na potrebama je socijalni doprinos u Austriji, koji je uveden 1. septembra 2010. On je zamenio socijalnu pomoć, koja je do sada, zavisno od pokrajine, bila različito regulisana. Sastoji se od novčane naknade i besplatnog zdravstvenog osiguranja. Od 2018. godine, minimalni dohodak iznosi najmanje 838 evra za samce, 12 puta godišnje. Osobe koje žive u zajednici dobijaju 1,5 puta veći iznos: 1.241,74 evra. Minimalni dohodak zasnovan na potrebama trebalo bi da bude reformisan stupanjem na snagu Zakona o osnovnim principima socijalne pomoći 1. aprila 2019.[1]

Korisnici uredi

Pravo korišćenja imaju:

  • Austrijski državljani,
  • Državljani EU ili EEA koji su zaposleni u Austriji ili žive u Austriji više od pet godina,
  • Državljani trećih zemalja koji zakonito borave u Austriji duže od pet godina, kao i
  • priznate izbeglice i supsidijarni korisnici od dodele njihovog statusa.[2] Supsidijarni korisnici u pokrajinama Salcburg, Burgenland i Štajerska, međutim, prema UNHCR-u, nemaju mogućnost podnošenja zahteva za minimalni dohodak.[3] Od februara 2016. godine, Donja Austrija je, takođe, ukinula pravo na minimalni dohodak za supsidijarne korisnike.

Brojevi i razvoj uredi

Sredinom 2014. godine broj primalaca minimalnog dohotka u Austriji iznosio je 238.000. Do 2016. godine broj se povećao na 324.155.[4] Skoro 60 % korisnika minimalnog dohotka živelo je u Beču. Nakon pooštravanja pristupa minimalnom dohotku 2016. godine u Gornjoj i Donjoj Austriji, opterećenje budžeta grada Beča je značajno poraslo, jer se politika tamo pridržavala propisa iz 2015. godine. Broj korisnika, posebno među azilantima i priznatim izbeglicama, povećao se za 40 % u toku jedne godine — od 2015. do 2016. Godine 2016, 48,5 % primalaca bili su stranci. 22 % primalaca su izbeglice i supsidijarni korisnici.[5]

U 2016. godini, troškovi minimalnog dohotka su po prvi put povećani na preko milijardu evra. Za snažno povećanje, posebno u Beču, odgovorna su uglavnom lica koja imaju pravo na azil i supsidijarnu zaštitu.[4] Prema podacima koje je vlada objavila u novembru 2018. godine, 60 % registrovanih primalaca se smatra osobama migrantskog porekla .[6] Međutim, to je samo jedna trećina od ukupnog broja lica obuhvaćenih programom garancija, budući da, između ostalog, osobe koje nisu sposobne za rad ili maloletna deca (84.000 u 2017. godini u celini) nisu registrovana u Javnoj službi za zapošljavanje . Potencijalnu migracionu pozadinu (kriterijum: „Oba roditelja rođena u inostranstvu”) ne prikuplja Statistički zavod Austrije .[7]

Podeljeno po državljanstvu, u proseku je mesečno bilo 222.087 primalaca (307.853 u celoj 2017), od čega je 50,42 % austrijskih državljana. Oko 7 % primalaca je došlo iz zemalja EU ili EEA, a 42,4 % iz trećih zemalja.

Po prvi put, statistika Austrije je u 2017. analizirala broj primalaca koji imaju pravo na azil i onih koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu (31,2 %), bez podataka za federalnu državu Štajersku.[7] Upitnik člana tirolskog Saveta za socijalna pitanja Gabrijele Fišer otkrio je da zaključno sa oktobrom 2018. najmanje 63 % minimalnog dohotka u Tirolu primaju ne-Austrijanci. U 2016. godini, sličan odgovor na upitnik u Tirolu dao je 52 % ne-Austrijanaca.[8]

Naknada u Beču je početkom 2017. godine iznosila 837 evra po osobi, dok su, nakon promena u Gornjoj i Donjoj Austriji, novodošle osobe primile 572,50 evra.[9] Za svako domaćinstvo ili zajednički stan, minimalni dohodak bio je sa 1.500 evra poklopljen. Sud za reviziju je 2009. godine kritikovao nepravilnosti u upravljanju i nedostatke u plaćanju minimalnog dohotka u Beču: dokumentacija je bila nepotpuna, nedostajala bi ili ne bi bila kontrolisana; novac bi bio isplaćivan bez važeće lične karte; a deca, za koju je bilo plaćeno, nisu pronađena. Od strane grada je odgovoreno da nisu nestali nikakvi dokumenti, kao dokaz identiteta kod starijih primalaca prihvatana je takođe i istekla lična karta, a ako bi se utvrdili nedostaci, oni bi se ispravili.[5]

U 2015. godini, ukupni troškovi minimalnog dohotka Austrije iznosili su 807,6 miliona evra, što je 0,8 % svih socijalnih izdataka.[10] U 2017. godini troškovi bi trebalo iznositi najviše 1,5 milijardi evra.[11] Samo u Beču se u 2017. godini računa sa oko 208.000 primalaca i povećanjem troškova na 693 miliona evra.[12] U novembru 2018. godine, Evropski sud pravde poništio je zakon koji je usvojila crno-plava vladajuća koalicija u Gornjoj Austriji, koji je stupio na snagu u julu 2016. godine, i predvidio znatno manji minimalni dohodak za korisnike supsidijarne i privremene zaštite nego za osobe sa trajnim pravom na azil.[13]

Koncept uredi

Kao i kod socijalne pomoći, minimalni dohodak zasnovan na potrebama zasniva se na supsidijarnosti . On je dostupan samo onim licima koja nemaju odgovarajuće sopstvene resurse i zbog obaveza prema trećim licima nisu u stanju da adekvatno zadovolje svoje potrebe ili potrebe svojih srodnika. Iznos ušteđevine kojom korisnik može da raspolaže ima petostruku vrednost mesečnih primanja. (4.139,13 evra (2015)).

Minimalni dohodak se deli na iznos koji pokriva životne potrebe i iznos za pokrivanje stambenih potreba (= 25 % od standardne stope). Ko živi u sopstvenom stanu, ne dobija deo za stambene potrebe. Ako realni stambeni zahtevi ne budu pokriveni dobijenim delom za stambene potrebe, može se još uvek podneti zahtev za stambenu pomoć.

Oni koji primaju minimalni dohodak automatski su zdravstveno osigurani i primaju e-karticu .

Potrebna zakonska prilagođavanja dovele su do odlaganja uvođenja minimalnog dohotka u nekim pokrajinama, a time i do retroaktivnih isplata.[14] Gornja Austrija je bila poslednja pokrajina koja je 7. jula 2011, minimalni dohodak uvela u državni zakon.[15]

Za razliku od stare socijalne pomoći, odnos garantovanog minimalnog dohotka zasnovanog na potrebama zavisi od spremnosti za rad primaoca, što uključuje i učestvovanje u merama obuke i merama reintegracije usluga tržišta rada, kao i mere savetovanja i podrške. Izuzetak su osobe koje su dostigle standardnu starosnu granicu za penzionisanje, osobe sa obavezama brige za decu koja još nisu napunila 3. godinu života, pod uslovom da ne postoji odgovarajuća ustanova za zbrinjavanje, osobe koje brinu o srodnicima koji primaju naknade za zbrinjavanje najmanje nivoa 3, i osobe koje pružaju brigu za terminalno bolesne ili teško bolesnu djecu.

U slučaju odbijanja da se prihvati rad koji je ponuđen od strane AMS-a (Servis tržišta rada) ili da se učestvuje u politici tržišta rada, iznos minimalnog dohotka može se na neodređeno vreme smanjiti za 25 %, u ponovljenom slučaju za 50 % ili, u slučaju upornog odbijanja, čak i potpuno eliminisati. Žalbe protiv ovih smanjenja nemaju suspenzivni efekat.

Naknade za decu variraju od pokrajine do pokrajine, ali iznose najmanje 149,01 evra. Prvo troje dece lica sa pravom korišćenja minimalnog dohotka obično dobijaju veću naknadu od naredne, dok kod porodičnog dodatka, važi obrnuti princip (za drugo dete se isplaćuje veći porodični dodatak nego za prvo, itd).

Minimalni standard 2015
mesečno iznos
samci i samohrani roditelji 827,82 evra
za (venčane) parove 1.241,74 evra
za maloletnu decu koja imaju pravo na porodični dodatak 149,01 evra
za svaku dodatnu odraslu osobu i osobu sa pravom na izdržavanje 413,91 evra
za osobe u zajedničkom stanu bez zajedničkih zahteva za izdržavanje 620,81 evra

Reference uredi

  1. ^ „Sozialhilfe-Grundsatzgesetz, Sozialhilfe-Statistikgesetz (104/ME)” (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2019-01-22. 
  2. ^ „Ausländische Staatsbürger”. oesterreich.gv.at. 
  3. ^ „Analyse: Flüchtlinge zweiter Klasse”. diepresse.com. 
  4. ^ a b Mindestsicherung: Kosten überschreiten erstmals eine Milliarde Euro derstandard.at, abgerufen am 18.
  5. ^ a b Missstand bei Mindestsicherung diepresse.com, abgerufen am 24.
  6. ^ „Mehrheit der Bezieher von Mindestsicherung hat Migrationshintergrund”. derstandard.at. 2018-11-25. Pristupljeno 2018-11-29. 
  7. ^ a b „Faktencheck: Woher die Mindestsicherungsbezieher kommen”. derstandard.at. 2018-11-26. Pristupljeno 2018-11-29. 
  8. ^ Mitterwachauer Manfred (2018-12-27). „Mindestsicherung: Blau-grüner Streit um Bundesreform”. Tiroler Tageszeitung. Pristupljeno 2019-01-16. 
  9. ^ David Krutzler: „Mindestsicherung in Wien: 40 Prozent mehr asylberechtigte Bezieher” Standard.at vom 18.
  10. ^ News: Fakten zur Mindestsicherung, 21.
  11. ^ Die Presse: Die Fragezeichen der Kurz-Sparpläne, 5.
  12. ^ Wien muss Mittel für Mindestsicherung um 30,5 Mio.
  13. ^ Die Presse (2018-11-21). „EuGH kippt Kürzung der Mindestsicherung für Asylberechtigte in Oberösterreich”. Pristupljeno 2018-11-21. 
  14. ^ Mindestsicherung ab September wackelt in: derstandard.at vom 16.
  15. ^ „Landesgesetz, mit dem das Gesetz über die bedarfsorientierte Mindestsicherung in Oberösterreich (Oö. Mindestsicherungsgesetz – Oö. BMSG) erlassen wird”. land-oberoesterreich.gv.at. 2011. Pristupljeno 2019-01-24. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минимални_доходак_заснован_на_потребама&oldid=26940465”