Википедија

Miraž III

Miraž III (franc. Mirage III) je francuski jednomotorni lovački avion, jednosed. Pripada drugoj generaciji, a razvijen je i proizveden u firmi Daso Aviasjon (fr. Dassault Aviation), za potrebe vlastitog vazduhoplovstva, a isporučen je i vazduhoplovstvima 21 zemlje. Kupci su Argentina, Australija, Južna Afrika, Egipat, Pakistan i Izrael, kao i niz drugih nesvrstanih zemalja. Veoma je uspeo lovački avion, sa dobrim manevarkim karakteristikama i efikasan je u bliskoj borbi u vazdušnom prostoru. Standard aviona, za francusko vazduhoplovstvo je naoružan za dejstvo vazduh - vazduh i vazduh - tlo. Raznovrsnost projekta je razvoj i proizvodnja većeg broja uspelih varijanti, u okviru od ukupno 1.402 primerka. Miraž III je česnik u borbenim operacijama mnogih lokalnih sukoba, a najintezivnije u ratovima na Bliskom istoku.[2][3][4]

Miraž III
Miraž III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu1961.
Statusnije u upotrebi
Broj primeraka1.422
Dužina15,03
Razmah krila8,22
Visina4,5
Površina krila34,85
Prazan7.050
Normalna poletna9.600
Maks. masa pri uzletanju13.700 kg
Turbo-mlazni motor1× Snekma Atar 09C
Potisak TMM14,7 kN
Maks. brzina na Hopt2.350 km/h
Dolet3.335 km
Plafon leta17.000 m
Brzina penjanja5.000[1] m/min

Prvi je zapadnoevropski borbeni avion koji je u horizontalnom letu postigao veću brzinu od dvostruke brzine zvuka (Mahov broj >2).[2]

Razvoj uredi

Zapadne zemlje su bile pred izazovom da istraže performanse relativno jednostavnog i agilnog novog lovca, u cilju očuvanja pozicije u trci za prestiž. Francuzi su bili u tome najbrži i najefikasniji sa razvojem svoga Miraža III. Miraž III ima poreklo u nizu studija koje je sprovelo Ministarstvo odbrane Francuske, koje su započete tokom 1952. godine. U to vreme, više zemalja se angažovalo na sagledavanju perspektive razvoja lovačkog aviona, što je bilo posebno motivisano borbenim iskustvima tokom Korejskog rata, konkretno uspehom sovjetskog aviona MiG-15, koji je iznenadio i privukao značajnu pažnju međunarodnih razmera.[3][4]

 
Prototip Miraž III sa delta krilom, veoma velikim vertikalnim stabilizatorom, bez horizontalnog repa i bez otklona zakrilaca.
 
Tok razvoja aviona Miraž III
 
Radar Tomson CSF sirano
 
Miraž IIICJ u Izraelskom muzeju
 
Top DEFA 30 mm
 
Francuski Miraža IIIE
 
Nosni deo Miraža IIIRS je tanji od lovačke verzije, ovaj ima nekoliko staklenih otvora za kamere srednjeg formata.

Početkom 1953. godine, Francusko ratno vazduhoplovstvo je izradilo taktičko - tehničke zahteve (TTZ) za lovački avion mase približno oko 4.000 kg (prazan opremljen) koji bi postizao visinu leta od 15.000 m za 4 minute i dostignutom brzinom za 1,3 puta većom od brzine zvuka (Mahov broj = 1,3). Sedam proizvođača aviona je ponudilo realizaciju, uključujući i Daso Eviejšn. Predložena je aerodinamička konfiguracija sa delta krilom, pogon sa turbomlaznim motorom i pomoćnim raketnim u poletanju i ubrzano penjanje. Lansiran je razvoj i proizvodnja dva prototipa, u martu 1954. godine. Zatim je lansiran razvoj još dva prototipa, sva četiri su se međusobno razlikovala prvenstveno u pogonu i nameni, što je naznačeno u poglavlju varijanti.[2][4][5]

Izabrana konfiguracija delta krila ima brojna ograničenja. Nedostatak horizontalnog repa znači da se zakrilca ne mogu efikasno koristiti u poletanju i sletanju, što dovodi do dugačkog zaleta za poletanje i velike brzine sletanja. Delta krilo ograničava manevarsku mogućnost aviona i izaziva bafeting na maloj visini zbog velike površine, zbog malog specifičnog opterećenja. Međutim, delta krilo je jednostavan i ugodan zadatak za projekat robusne strukture i njene jednostavne proizvodnje. Pre svega, aerodinamički je povoljnije za velike brzine i raspolaže većim korisnim prostorom za smeštaj goriva.[6][7] Izabrano je tanko krilo (5% relativne debljine) i sa uglom strele od 60°.[8]

Na lovcu Miraža III, primenjen je koncept pravila raspodele površina poprečnih preseka duž aviona, za minimizaciju otpora u krozvučnoj oblasti brzina. Zahtev je da bude kontinualna raspodela površina poprečnih preseka aviona duž uzdužne ose aviona, bez skokova, što rezultira poznatom „strukovanom” konfiguracijom trupa u polju krila kod lovačkih aviona namenjenih za krozvučne i nadzvučne brzine leta.

Prototip Miraža III je poleteo 17. novembra 1956. godine, postigavši brzinu adekvatnu Mahovom broju od 1,52, u toku svoga desetog leta. Opremljen je ručno upravljavim polu konusnim ulošcima u bočnim usisnicima, koji su pomerani unapred pri povećanju brzine za smanjenje gubitaka ulaznog pritiska, što mu je povećalo brzinu sve do vrednosti koja odgovara Mahovom broju od 1,65, dok je sa uključenjem dopunske pogonske rakete, u septembru 1957. godine, ostvarena brzina adekvatna Mahovom boju od 1,8 (M = 1,8).[8]

Uspeh prototipa Miraža III je bio dovoljan za odluku o proizvodnji deset predserijskih aviona sa oznakom Miraž IIIA. Oni su bili skoro 2 metra duži od prototipa, imali su krilo za 17,3% veće površine, tetiva im je smanjena za 4,5%, pogoni ih turbomlazni motor Atar 09B (potiska od 58,9 [kN]). Pomoćni raketni motor je zadržan, avion je opremljen radarom Tomson CSF sirano, za presretanje u vazdušnom prostoru, avionskom opremom i kukom za kačenje užeta za skraćenje staza pri sletanju. Prvi Miraž IIIA je poleteo u maju 1958. godine i sa njim je konačno postignuta brzina koja odgovara Mahovom broju od 2,2 (M = 2,2) i tako je postao prvi evropski avion koji u horizontalnom letu prelazi Mahov broj 2 (M > 2). Deseti Miraž IIIA je završen u decembru 1959. godine. Jedan je od njih je opremljen motorom RR avon 67, potiska od 4,7 [kN], kao eksprimentalna varijanta za australijsku primenu, pod imenom Miraž IIIO. Ovaj avion je poleteo u februaru 1961. godine, ali mu taj motor nije usvojen za serijski standard.[4][8]

Serijski standard uredi

Francusko vazduhoplovstvo uredi

Prema porudžbini Francuskog vazduhoplovstva razvijen je i proizveden dvosed Miraža IIIA, kao operativni trenažni aviona sa nazivom Miraž IIIB, koji je napravio prvi let u oktobru 1959. godine. Generalna varijanta serijskog dvoseda Miraža III je razvijana u nastavku programa.[4][8]

Prvi serijski standard Miraž IIIC, poleteo je u oktobru 1960. godine. Uglavnom je sličan varijanti Miražu IIIA, duži je oko pola metra i uveden je u operativnu upotrebu. Miraž IIIC je jednosed presretač, sa turbomlaznim motorom Atar 09B, promenljivom površinom poprečnog preseka izduvnika gasa pomoću pokretnih latica. Naoružan je sa dva topa tipa DEFA kalibra od 30 mm, koji su ugrađeni na donjaci bočnih usisnika za vazduh . Standard aviona Miraža IIIC je sa tri spoljna nosača, jedan podtrupni i dva podkrilna. Kasnije su pridodata još dva spoljna podkrilna. Poseduje i nosač za profilisani rezervoar sa kojim je mogao leteti nadzvučnom brzinom. Takođe je alternativno nosio i bombe. Na spoljnim podkrilnim nosačima je nosio IC rakete vazduh - vazduh AIM-9B sajdvinder, koje su kasnije zamenjene raketama Matra R550 madžik. Mogao je koristiti i poluaktivnu radarski vođenu raketu Matra R530, na podtrupnom nosaču, što je već karakeristika koja obeležava lovačke avione treće generacije. Isporuke su počele u julu 1961. godine, a prva eskadrila je proglašena operativnom u januaru 1962. godine. Međutim, avion je imao nekoliko manjih nedostataka, uključujući i donekle krhku opremu za sletanje, što je dovelo do nekoliko privremenih zabrana leta. Od 95 aviona isporučenih Francuskim vazduhoplovnim snagama, 55 je uništeno ili reshodovano nakon udesa u toku 25 godina operativne upotrebe. Taj standard aviona je ostao u operativnoj upotrebi u Francuskoj sve do 1988. godine.[5][9]

Francusko ratno vazduhoplovstvo je takođe naručilo i operativne dvosede, avione za trenažu Miraže IIIB, usavršenog standarda čelnog koji je poleteo u oktobru 1959. godine. Trup im je produžen za oko metar, nemaju radar, a oba topa su im skinuta da bi se smestilo drugo sedište. Miraž IIIB može da prihvati spoljne nosače i da nosi spoljni teret. Vazduhoplovstvo je naručilo 63 pimerka ovih aviona, uključujući prototip, pet Miraža IIIB-1 i deset Miraža IIIB-2 (RV) sa nosnim sondama za punjenje goriva u letu, namenjenim za trenažu pilota za bombardersku varijantu Miraž IVA. Takođe je u porudžbini bilo i 20 primeraka Miraž IIIE. Jedan Miraž IIIB je sredinom sedamdesetih bio opremljen novim sistemom komandi leta. Reprojektom u varijantu Miraža IIIB-SV korišćenu kao avion laboratorija u funkciji razvoja Miraža 2000, u segmentu promene aerodinamičke stabilnosti (obezbeđenja „veštačke stabilnosti“) sa električnim komandama leta (eng. fly-by-wire).

Raketni motor SEPR praktično je retko ugrađivan i korišćen, zbog uslovljenog uklanjanje topova, a i avion je sa njihovim aktiviranjem postojao veći IC izvor za neprijateljske senzore. Taj predviđeni prostor za raketni motor je kasnije promenio namenu, iskorišćen je za smeštaj dodatnog goriva.[10][11][12]

Iako je lansirana proizvodnja Miraža IIIC, Daso je takođe razmišljao o višenamenskoj varijanti sa namenom i za podršku, koja je realizovana pod oznakom Miraž IIIE. Prvi od tri prototipa je poleteo 1. aprila 1961. godine. Miraž IIIE se razlikuje od presretača IIIC u tome što ima produžen trup za 300 mm iza kabine pilota. Povećanjem raspona krila stvorena mu je mogućnost za veću količinu goriva, jer je Miraž IIIC imao skroman dolet, a povećanje je zahtevala ova nova namena podrške. Izmena je vizuelno teško uočljiva, ali je činjenica da se donja ivica poklopca kabine Miraža IIIE završava direktno iznad gornje usne usisnika vazduha, dok se na Miražu IIIC završava iza.

Pojedini Miraži IIIE (ne svi) bili su opremljeni radarom Markoni sa kontinualnom talasnom dužinom, dok je doplerski radar ugrađen na donjaci kabinskog dela trupa, što nema varijanta Miraža IIIC. U ostalim avionima Miražima IIIE je ugrađivan radar Tomson CSF sirano II, koji ima dvostruki mod (vazduh / tlo). Ima prijemnik radarskog upozorenja (RWR) sa antenama postavljenim na vertikalnu zaštitnu ploču.

Pogon aviona Miraža IIIE je sa motorom Atar 09C, sa promenljivom površinom preseka izduvnika. Prvi proizvedeni avioni su isporučeni Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u januaru 1964. godine, u ukupnom broju od 192 primerka. Ukupna proizvodnja Miraža IIIE, uključujući i izvoz, bila je znatno veća od Miraža IIIC, uključujući i izvoz, iznosila je 523 primerka. Sredinom šezdesetih godina 20. veka, jedan Miraž IIIE je opremljen poboljšanim turbomlaznim motorom Atar 09K-6, za ispitivanje u letu.[13][14][15]

Izvedene su brojne opcije od osnovne izviđačke varijante Miraža IIIR. Ovi avioni su zadržali spoljni oblik Miraža IIIE, vazduhoplovnu opremu Miraža IIIC, foto aparat u nosnom delu trupa i bez radara su. Zadržali su oba topa i mogućnost nošenja spoljnjeg tereta. Francusko vazduhoplovstvo je naručilo 50 primeraka aviona ovog standarda, ne uključujući dva prototipa. Miražu IIIR je prethodio Miraž IIIE u uvođenju u operativnu upotrebu. Vazduhoplovstvo je takođe naručilo 20 primeraka Miraža IIIRD, koji su poboljšana izviđačka varijanta. To je u suštini Miraž IIIR sa dodatnom panoramskom kamerom na najnižoj poziciji nosnog dela trupa i sa doplerskim radarom i drugom opremom od Miraža IIIE.[13][16]

Izvoz uredi

Značajni kupci su bili Izraelci aviona Miraža IIIC i Miraža IIICJ, a Južna Afrika Miraža IIICZ. Neki klijenti su kupili Miraž IIIB, a oznake koje su dodate su zbog prepoznavanja zemlje kupca, kao što su: Miraž IIIDA (za Argentinu), Miraž IIIDBR i Miraž IIDBR-2 (za Brazil), Miraž IIIBJ (za Izrael), Miraž IIIDL (za Liban), Miraž IIIDP (za Pakistan), Miraž IIIBZ i Miraž IIIDZ i Miraž IIID2Z (za Južnu Afriku), Miraž IIIDE (za Španiju) i Miraž IIIDV (za Venecuelu).[17][18]

Posle izvanrednog izraelskog uspeha Miraža IIIC, u više pobeda u susretima sa ruskim lovcima MiG-17 i MiG-21, a konačno i postignuta velika pobeda u prevlasti u vazdušnom prostoru protiv Egipta, Jordana i Sirije, u šestodnevnom ratu u junu 1967. godine, Miražu III je znatno poboljšan ugled. Pobede kao reference i relativno niska cena Miraža III učinili su ga veoma konkurentnim na svetskom tržištu lovačkih aviona.

Pakistan je kupio 24 Miraža IIIE, 1967. godine. Oni su im bili osnovno naoružanje u Pakistanskom vazduhoplovstvu. Ostali su potpuno operativni sve do 1971. godine. Nijedan avion Miraž III nije izgubljen u borbi u toku rata.

Projektna dokumentacija za avion Miraž III je ustupljena Pakistanu i oni su ga proizvodili po licenci u svojoj vazduhoplovnoj industriji. Ukupnu flotu Miraža u Ratnom vazduhoplovstvu Pakistana su još sačinjavala 3 Miraža IIIR i 3 Miraža IIID. Dodatnih 10 Miraža IIIR su im isporučeni 1977. godine. Kada je francuska proizvodnja aviona prestala, Pakistan je naručio i kupio u Australiji i Libanu još 54 Miraža IIIE i 1 Miraž IIIB. Modifikovali su ih da prihvate italijanske radare Grifo M-3 i kineske rakete vazduh - vazduh PL-12 .

Veći broj Miraža IIIE je proizveden u Francuskoj za izvoz, kupila je Argentina Miraž IIIEA, Brazil Miraž IIIEBR-2 i Miraž IIIEBR, Liban Miraž IIIEL, Pakistan Miraž IIIEP, Južna Afrika Miraž IIIEZ, Španija Miraž IIIEE i Venecuela Miraž IIIEV. Daso je verovao da je klijent uvek bio u pravu, bio je srećan što odgovara zahtevanim promenama u opremi koja je odgovarala potrebama i zahtevima kupaca i budžetu. Npr., pakistanski Miraži 5PA3 su posebno opremljeni radarom Tomson-CSF agava sa mogućnošću vođenja protivbrodske rakete Egzosit.

Neki klijenti su poručili dvosede Miraž IIIBE, pod opštim nazivom Miraž IIID, iako su treneri uglavnom slični Miražu IIIBE, osim manjih promena u opremi. U nekim slučajevima oni su identični, jer su dva Miraža IIIBE prodata Brazilu pod oznakom Miraž IIIBBR, a tri su slično prodata Egiptu pod oznakom Miraž 5SDD. Izvoz novih vrsta ovog tipa uključuje avione koji su prodavani Abu Dabiju, Argentini, Brazilu, Čileu, Kolumbiji, Egiptu, Gabonu, Libiji, Pakistanu, Peruu, Španiji, Venecueli i Zairu.[19][20]

Izvozna izviđačka verzija Miraža IIIR proizvedena je za Pakistan, kao i Miraž IIIRP za Južnu Afriku. Takođe su proizvedeni izviđački avioni u verzijama Miraž IIIRZ i Miraž IIIR2Z, sa turbomlaznim motorom Atar 9K-50. Ove izvozne izviđačke varijante Miraža IIIR kupili su Abu Dabi, Belgija, Kolumbija, Egipat, Libija, Pakistan i Južna Afrika. Neki izvozni izviđački Miraži IIIRD opremljeni su britanskim Vinten fotoaparatima, a ne ONERA kamerama.

Većina svojih aviona Miraža III, belgijanci su obezbedili vlastitom proizvodnjom.

Država Varijanta Broj Komentar
  Izrael[17][21][22] Miraž IIICJ 70 Miraži IIICJ jednosedi, predati su u periodu aprila 1962. i jula 1964. godine.
Miraž IIIRJ 2 Miraži IIIRJ jednosedi, fotoizviđači, predati u martu 1964. godine.
Miraž IIIRJ 4 Školsko borbeni avinoni Miraži IIIBJ dvosedi, tri su predata 1966. a jedan u 1968.
  Pakistan[21][22] Miraž IIIE 24 Pakistan je kupio ova 24 Miraža IIIE od Francuza 1967. godine.
Miraž IIIR 3 Ovi Miraži su isporučeni Pakistanu od francuske strane 1977. godine.
Miraž IIIR 10
Miraž IIID 3
  Australija[21][22] Miraž IIIO(F) 48+2 Australijska vlada je odlučila da Kraljevskom australijskom vazduhoplovstvu (RAAF) obezbedi avione Miraž IIIE. Tu varijantu su sklapale vladine vazduhoplovne kompanije GAF, od vlastitih komponenti, pod oznakom Miraž IIIO. Glavna razlika između IIIE i IIIO je bila ugrađena avionska oprema. Drugi veliki australijski proizvođač aviona tog vremena, CAC, takođe u Melburnu, proizveo je motor Snekma Atar. GAF je proizveo tri varijante: Miraž IIIO(F), koji je bio presretač, Miraž IIIO(A), lovac - bombarder i trener dvosed Miraž IIIO(D), komandni avion u borbi. Daso je proizveo dva primerka Miraža IIIO(F), sa prvim letom u martu 1963. godine. GAF je završio proizvodnju aviona: 48 Miraža IIIO(F), 50 Miraža IIIO(A) i 16 Miraža IIIO(D).
Miraž IIIO(A) 50
Miraž IIIO(D) 16
   Švajcarska[21][22] Miraž IIIC 1+36 Švajcarska je kupila jedan primerak Miraža IIIC od francuza, 1961. godine. Ovaj avion je korišćen kao njihov razvojni. Švajcarski Miraži su proizvedeni u njihovom RUAG-u (fabrika vazduhoplova u Emenu), na bazi varijante Miraža IIIC. Proizvedeno je 36 Miraža IIIC presretača sa ojačanim krilima, strukturom okvira trupa i stajnim trapom. Švajcarske vazduhoplovne snage su zahtevale robusnost koja je uporediva sa već posedovanim avionima. Struktura ramova je ojačana tako da se avion može pomerati podizanjem pomoću dizalice, jer oni svoje avione u planinama sklanjaju po bunkerima gde je veoma skučen prostor za manevrisanje za potrebe parkiranja. Glavne razlike standarda Miraža III bile su: američka oprema, Novi američki radar, TARAN--18, prijemnik upozorenja na radaru (RWR), ojačana struktura za upotrebu JATO startnih raketa itd.
  Južna Afrika[21][22] Kfir 58 Kao i Izrael, Južna Afrika je na sličan način zaobišla francuski embargo na kupovinu oružja po Rezoluciji 418 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pokrenuli su program obnove svoje flote Miraža III, uz izraelsku tehničku pomoć za rekonstrukciju postojećih aviona, ugrađujući fiksne kanarde na nosni deo trupa. Na taj način su ostvarili razliku u odnosu na svoj prethodni Miraž, a u prošireni nosni deo trupa ugrađena je dopunska oprema. Izgrađeni su tako presretač s jednim sedištem i borbeni trener dvosed. Na taj način su dobili svoj specifični Kfir.

Proizvodnja po licenci uredi

Australija uredi

Australija je prvi put pokazala zvanični interes za Miraža III tokom 1960. godine, a u početku je bila zainteresovana za pogon britanskim turbomlaznim motorom tipa RR Avon.[23] Dok je eksperimentalna Avon pogonska verzija Miraž III proizvedena kao prototip i ispitivana u suđenjima, ona na kraju nije rezultirala bilo kojom varijantom proizvodnje koja usvaja motor. Umesto toga, australijska vlada je odlučila da će Kraljevsko Australilsko ratno vazduhoplovstvo (RAAF) primiti Miraž IIIE koji pokreće motor SNEKMA Atar, iako je varijanta koju su sastavile vladine fabrike vazduhoplova (GAF) u Fishermans Bendu, Melburn iz australijske proizvodnje komponente, pod oznakom Miraž IIIO.[23] Glavna razlika između Miraž IIIE i IIIO bila je instalirana avionika. Drugi veliki australijski proizvođač vazduhoplova u to vreme, takođe je Državna vazduhoplovna korporacija (engl. Commonwealth Aircraft Corporation) (CAC), sa sedištem u Melburnu, bilo uključeno u program i proizvodnju motora Atar po licenci.[23][24]

U početku, Daso je obezbedio par letelica kao uzoraka, prvi od ovih letelica su stigli tokom marta 1963. u Australiju i sa njima tehničari, koji su pomagali proizvodnju u GAF-u, u uspostavljanju linije za montažu aviona Miraža III.[23] GAF je proizveo tri varijante: presretače Miraž IIIO(F), vazduh-tlo Miraž IIIO(A), i dvosed Miraž IIIO(D), trener za vođstvo u borbi. GAF je proizveo 48 Miraža IIIO(F), 50 Miraža IIIO(A) i 16 Miraža IIIO(D).[23][24]

Između 1967. i 1979. godine, svi preživeli avioni presretači Miraži IIIO(F) su prepravljeni u standard Miraža IIIO(A), da bi umesto toga obavljao misije vazduh-tlo.[23] Tokom 1988. godine, Miraži IIIO su konačno povučeni iz operativne upotrebe RAAF-a, nakon čega je 50 preživjelih lovaca prodato Pakistanu, 1990. godine. Nekoliko primeraka se još čuva u muzejima širom Australije; bar jedan od njih se, navodno, nalazi pod restauracijom za letne uslove.[23][24]

Švajcarska uredi

Tokom 1961. godine Švajcarska je kupila jedan primerak Miraža IIIC od Francuza za potrebe razvojnog aviona, u funkciji podrške državne odluke da se proizvode 100 lovaca tipa Miraž III, za Švajcarske vazduhoplovne snage.[25] Shodno tome, Miraži su se proizvodili u Švajcarskoj firmi F+W Emen (danas RUAG - fabrika vazduhoplova u Emenu). Postavljen je zahtev da Miraž IIIS bude višenamenski, sa misijama napada vazduh-tlo, presretanja i izviđanja, sve sa jedinstvenim tipom aviona. Međutim, poduhvat je pretrpeo znatno prekoračenje troškova, uglavnom zahvaljujući švajcarskim prilagođenjima i postavljenim nerealnim zahtevima, čemu je dodatno doprineo i nedostatkog finansijskog nadzora, pa i kontroverze nad proizvodnim troškovima što je konačno kulminiralo u tzv. „Aferu Miraž”, a posledično i ostavkom nekoliko zvaničnika. Postalo je jasno da na tadašnjem tehnološkom nivou razvoja jedan standard nije mogao ispuniti postavljene višenamenske zahteve, tako da je F+W Emen na kraju proizveo dva tipa aviona u obimu 36 presretača Miraž IIIS i 18 izviđačkih aviona Miraž IIIRS.[25]

Miraž IIIS je bio sa znatno ojačanim krilom, strukturom trupa i stajnim trapom, pošto su Švajcarske vazduhoplovne snage zahtevale robusnost koja je uporediva sa avionima zasnovanim na zahtevima prenošenja dizalicama-transporterima. Ojačani okviri strukture trupa omogućavaju prenošenje vazduhoplova kranovima (zato su okviri strukture trupa opremljeni i sa četiri ojačane vezne tačke za podizanja i obezeđeno je moguće podvlačenje produženih nogu nosača-transpotera), pošto su avionska skloništa u planinama koje švajcarske vazduhoplovne jedinice koriste poseduju vrlo malo prostora za manevrisanje pri parkiranju aviona. Još jedna prednost ojačanih okvira je bila za postavljanje JATO raketa za skraćenje staze poletanja (STOL).[25][26]

Druge značajne razlike su bile na Švajcarskim presretačima to što su bili opremljeni novom američkom avionskom opremom i reprojektom kabine, u odnosu na izvorni francuski Miraž III. Integrisan je i Hjuzov radarski sistem TARAN-18 koji je podržavao rakete vazduh-vazduh AIM-4 falkon, koje su slične Hjuzovom AIM-26 falkonu. Postavljeni su na oba krilca i na izlaznoj ivici krila prijemnici upozorenja na radaru (RWR). Osim toga, Miraž IIIS je imao instalaciju za nošenje francuske nuklearne bombe i eventualno iz vlastitog započetog razvoja. Taj je program za proizvodnju švajcarske nuklearne bombe zaustavljen u fazi pred proizvodnjom, a ipak je Švajcarska odlučila da to oružje i ne kupuje od Francuza. Miraž IIIRS takođe može nositi kontejner sa opremom za izviđačke misije, kao i integralni rezervoar za gorivo ispod trupa; ovom rezervoaru je umanjena zapremina pa i količina goriva zbog oduzetog prostora za ugradnju filmske kamere, koja je snimala zadnju hemisferu aviona. Kada su ovi avioni opremljeni izviđačkom platformom, nadzvučne performanse su im ozbiljno smanjene.[25]

Miraž IIIS je mogao biti opciono opremljen sa raketnim motorom SEPR 841 (engl. Société d'Etudes pour la Propulsion par Réaction) sa rezervoarom od 300 litara oksidatora azotne kiseline, postavljenim ispod stražnjeg dela trupa na izmenjivom adapteru, u funkciji opcione ugradnje integralnog rezervoar za gorivo. Kada je instalirana raketa SEPR sa dodatnim potiskom od 15 kN, Miraž IIIS je lako postizao plafon leta od 24.000 m. Raketni motor se mogao isključiti i ponovo pokrenuti najmanje tri puta tokom jednog leta, bilo je moguće njegovo korišćenje u trajanju najmanje 80 sekundi. U slučaju vanrednog stanja, bilo je moguće odbaciti raketni motor tokom minimalnih brzina leta. Raketno gorivo (TG-02) je bilo veoma opasno visoko toksično, zahtevalo je posebne mere zaštite pri rukovanju. U skladu sa tim, raketni motor se nije često koristio.

Tokom 1967. godine, Miraž IIIS je ušao u operativnu upotrebu Švajcarskih vazduhoplovnih snaga. U toku programa nadogradnje, započetog 1988. godine, projektovani su i proizvedeni kanari u RUAG aerospejsu, koji su ugrađeni na ovaj tip aviona, zajedno sa pilotskim sedištem Martin-Beker i sistemom pasivne zaštite. Miraž IIIRS je fazno sledio dve godine iza proizvodnje aviona Miraž IIIS. Švajcarska je Miraž IIIS povukla iz operativne upotrebe 1999. godine, a preostali Miraži IIIRS, varijante BS i DS su povučeni iz operativne upotrebe tokom 2003.[25][27]

Varijante uredi

M.D.550 Mister delta
Prototip presetača, sa delta uzgonskim površinama, pogonjen je sa dva turbomlazna motora, potiska 2 h 7,35 kN. Proizveden u jednom primerku.[3][28]
Miraž I
Reprojektovani prvi prototip, sa celoobrtnom površinom vertikalnog repa, pogonjen sa dva turbomlazna motora M.D.30R, potiska 2 h 9,61 kN.[29]
Miraž II
Prototip lovca presetača, sa delta uzgonskim površinama, pokreću ga dva turbomlazna turbomlazna motora Turbomeka gabizo. Jedan avion je delimično proizveden. Prekinuta je proizvodnja i projekat je napušten.[3]
Miraž III-001
Prototip, pogonjen turbomlaznim motorom Atar 101G1/ 101G-2, potiska 43,2/44,12 i pomoćnim raketnim motorom SEPR 66, potiska od 4,7 kN. Proizveden je jedan primerak aviona u ovom standardu.[30]
Miraž IIIA
Predserijski avion sa produženimtrupom i pogonoskim turbomlaznim motororom Atar 9B potiska od 42,8/58,84 kN, takođe sa dopunom za 13,34 kN pomoćnog raketnog motora SEPR 84. Opremljen radarom Tomson-CSF sirano ibis. Deset primeraka je proizvedeno za francuske vazduhoplovne snage.[31]
Miraž IIIB
Dvosed (tandem kabine) trener avion sa jednim delom nadstrešnice iznad ulaza u usisnik. Nedostaje radar, turbomlaznim motororom Atar 9B potiska od 42,8/58,84 kN, topovsko naoružanje i nošenje pogonske rakete. Prototip je zasnovan na varijanti Miraža IIIA, poleteo je 20. oktobra 1959. godine. Proizvedeno je 26 primeraka Miraža IIIB baziranih na jednosedu Miražu IIIC, za francuske vazduhoplovne snage i jedan za Opitni centar.[32]
  • Miraž IIIB-1: Proizvedenih pet primeraka namenjeno za potrebe ispitivanja.[32][33]
  • Miraž IIIB-2(RV): Avion za obuku punjenja goriva u letu. Deset aviona je proizvedeno u ovom standardu.[34]
  • Miraž IIIBE: Avion dvosed za obuku, baziran je na Miražu IIIE. Namenjen je za francuske vazduhoplovne snage, sličan je Miražu IIID. Proizvedeno je 20 primeraka.[35]
  • Miraž IIIBJ: Proizvedeno je pet primeraka za Izraelsko ratno vazduhoplovstvo.[36][37]
     
    Južnoafrički Miraž IIIBZ, izložen u muzeju
  • Miraž IIIBL: Proizvedena su četiri primerka za Libansko ratno vazduhoplovstvo.
  • Miraž IIIBS: Proizvedena su četiri primerka za Švajcarsko ratno vazduhoplovstvo.
  • Miraž IIIBZ: Proizvedena su tri primerka za ratno Vazduhoplovstvo Južne Afrike.
Miraž IIIC
Presretači jednosed, operiše u svim vremenskim uslovima, sa dužim je trupom od Miraža IIIA (14,73 m). Pogoni ga turbomlazni motor Atar 9B-3 sa potiskom 42,8/58,84 kN, opremljen je radarom Tomson-CSF sirano ibis. Miraž IIIC je naoružan sa dva topa od 30 mm, sa jednim projektilom Matra R.511, Nord AA.20 ili Matra R530 vazduh - vazduh i dve rakete AIM-9 sajdvinder pod krilima. Može se potisak dopuniti postavljanjem pomoćnog raketnog motora u stražnji deo trupa, ako se topovi uklone. Proizvedeno je 95 primeraka za Francuske vazduhoplovne snage.[10][11]
  • Miraž IIICJ: Za Izraelsko vazduhoplovstvo, pogoni ga turbomlazni motor Atar 9B-3 sa potiskom 42,8/58,84 kN, avion je opremljen jednostavnijom elektronikom i mogućim je uklanjanje pogonske rakete. Isporučena su 72 primerka, u periodu između 1961. i 1964. godine.
  • Miraž IIICS: Za Švajcarsko vazduhoplovstvo, proizveden je jedan primerak za ispitivanje, 1962. godine. Pogonjen je turbomlaznim motorom Atar 9B-3, sa potiskom 42,8/58,84 kN.
  • Miraž IIICZ: Za Južnoafričke vazduhoplovne snage proizvedeno i isporučeno je 16 primeraka, u periodu između decembra 1962. i marta 1964. Pogonjen je turbomlaznim motorom Atar 9B-3, sa potiskom 42,8/58,84 kN.
  • Miraž IIIC-2: Konverzija francuskog Miraža IIIE sa motorom Atar 09K-6 potiska 41,97/58,84 kN. Jedan je avion konvertovan, a kasnije je ponovo vraćen u prvobitni Miraž IIIE.
Miraž IIID
Verzija Miraž IIIE sa dva sedišta, sa turbomlaznim motorom Atar 09-C potiska 42 / 60,8 kN. Opremljen je strejksovima pod nosnim delom trupa. Skoro identične avione su označili sa Miraž IIIBE, IIID i IIIDx, u zavisnosti od kupca. Po licenci je proizvedeno 16 primeraka u Australiji.[38][39]
  • Miraž IIIDA: Dva primerka su Argetinci preuzeli 1973. godine, a dva 1982. Motoro je isti Atar 09K-6 potiska 41,97/58,84 kN.
  • Miraž IIIDBR: Trener sa dva sedišta za Vazduhoplovstvo Brazilije, obeležen je F-103D. Četiri aviona su proizvedena i dostavljena su 1972. godine. Dva bivša francuska Miraža IIIBE isporučena su 1984. godine, kako bi se nadoknadili gubici u nesrećama.
  • Miraž IIIDBR-2: Ažurirani avioni za Brazilske vazduhoplovne snage. Dva bivša francuska aviona prodata su Brazilu 1988. godine, a preostala dva su dovedena na isti standard.
  • Miraž IIIDE: Trener, dvosed, namenjen je za Španske vazduhoplovne snage. Šest primeraka je proizvedeno sa lokalnom oznakom CE.
  • Miraž IIIDP: Trener, dvosed, namenjen je za Pakistanske vazduhoplovne snage. Četiri primerka je proizvedeno.
  • Miraž IIIDS: Trener, dvosed, namenjen je za Švajcarske vazduhoplovne snage. Dva su isporučena 1983. godine.
  • Miraž IIIDV: Trener, dvosed, namenjen je za vazduhoplovne snage Venecuele. Tri su proizvedena i isporučena.
  • Miraž IIIDZ: Trener, dvosed, namenjen je za Južnoafričke vazduhoplovne snage. Tri su proizvedena i isporučena 1969. godine.
  • Miraž IIID2Z: Trener, dvosed, namenjen je za Južnoafričke vazduhoplovne snage, sa pogonom turbomlaznim motorom Atar 9K-50, potiska 49,2 / 70,6 kN. Jedanaest su proizvedena i isporučena.
Miraž IIIE
Za taktičke udare, avion lovac - bombarder, iza kabine 300 mm na trupu je veza za smeštaj dodatne linije nosača. Opremljen sa radarom Sirano II sa dodatnim režimom rada vazduh – zemlja, u poređenju sa Miražom IIIC, poboljšana mu je navigaciona oprema, uključujući TACAN i dopler radar u podnožju izbliza, sa pogonom turbomlaznim motorom Atar 09C-3 potiska 41,97 / 60,8 kN. Proizvedeno su i isporučena 183 primerka za Francuske vazduhoplovne snage.[13][14][15]
 
Australian Miraž IIIO (gornji) i Miraž IIID (donji) 1980. godine. Ovi avioni su ustupljeni Pakistanu.
  • Miraž IIIEA: Miraža IIIE proizvedeno 17 primeraka za Argentinske vazduhoplovne snage.
  • Miraž III EBR; Miraža IIIE proizvedeno 16 primeraka za Brazilske vazduhoplovne snage, nazvani F-103E.
  • Miraž IIIEBR-2 Obnovljeni su i ažurirani postojeći preživeli brazilski avioni Miraž IIIEBR na standard Miraž IIIEBR-2. Takođe su četiri bivša francuska aviona prodata Brazilu 1988. godine i nadograđeni su na isti standard za Brazilske vazduhoplovne snage.
  • Miraž IIIEE Isporučeno je 24 primerka u 1970. godini, Španskim vazduhoplovnim snagama, sa lokalnom oznakom C.11.
  • Miraž IIIEL Za Libanske vazduhoplovne snage, izostavljajući dopler radar, uključujući HF antenu, isporučeno je 10 primeraka u 1967. i 1969. godini.
  • Miraž IIIEP Za Pakistanske vazduhoplovne snage isporučeno je 18 primeraka u periodu 1967. i 1969. godine.
  • Miraž IIIEV Za Venecuelanske vazduhoplovne snage, izostavljajući dopler radar, proizvedeno je sedam primeraka. Takođe su postojeći preživjeli avioni nadograđeni na ovaj standard.
  • Miraž IIIEZ Za Južnoafričke vazduhoplovne snage, isporučeno je 17 primeraka aviona u periodu 1965—1972. godine.
Miraž IIIO
Jednodnosed, avion za Australijsko vazduhoplovstvo. Proizveden je samo jedan prototip sa pogonom sa turbomlaznim motorom RR Avon Mk.67 sa potiskom od 53,68/71,17 kN. Standard je zasnovan na Miražu IIIE, koji je proizveden u seriji od 98 primeraka u Australiji po licenci. Prvih 49 primeraka su bili presretači Miraži IIIO(F) pa je usledilo 49 lovaca bombardera Miraža IIIO(A). Kasnije su svi preživeli dovedeni na zajednički standard lovca bombardera.[40]
 
Miraž IIIR
Jednosed, izviđački avion sa pogonom sa turbomlaznim motorom Atar 09C, potiska 42 / 60,8 kN. Umesto radara ugrađen je nosač kamera kojih može da nosi do pet. Zasniva se na varijanti Miraža IIIE, ali sa jednostavnijom opremom, sličnom ugrađenoj u Miraža IIIC, a zadržao je topovsko naoružanje lovca. Dva prototipa za ispitivanje i 50 serijiskih primeraka je proizvedeno za Francuske vazduhoplovne snage.[41][42]
  • Miraž IIIRD: Jednosed, izviđački avion. Opremljen je poboljšanom opremom, uključujući dopler radar pogled „nadole“ kao u Miraža IIIE. Obezbeđeno nošenje infracrvenih senzora. Poseduje navigacioni doplerski radar ili bočni radarski sistem SLAR u zamenljivom kontejneru. Proizvedeno je 20 premeraka za francuske vazduhoplovne snage.
  • Miraž IIIRJ: Jednosed, izviđački avion. Dva Miraža IIICZ su prepravljena u izviđački avion ovog standarda za Izraelsko vazduhoplovstvo.
  • Miraž IIIRP: Izvozna verzija Miraža IIIR za Pakistanske vazduhoplovne snage. Proizvedeno je 13 primeraka.
  • Miraž IIIRS: Izvozna verzija Miraža IIIR za švajcarske vazduhoplovne snage. Proizvedeno je 18 primeraka.
  • Miraž IIIRZ: Izvozna verzija Miraža IIIR za Južnoafričke vazduhoplovne snage. Proizvedeno je četiri primerka.
  • Miraž IIIR2Z: Izvozna verzija Miraža IIIR za Južnoafričke vazduhoplovne snage, pogoni ga turbomlazni motor Atar 9K-50 sa potiskom 49,2 / 70,6 kN. Proizvedeno je četiri primerka.
Miraž IIIS
Jednosed, lovac presretač, pogoni ga turbomlazni motor Atar 9B-3 sa potiskom 42,8/58,84 kN. Zasnovan je na Miražu IIIC, ali sa ugrađenim radarom Hjuz TARAN 18 sa ugrađenim protivpožarnim zidom i IC raketama Sajdvinder. Po licenci je proizvedeno u Švajcarskoj 36 primeraka, za Švajcarske vazduhoplovne snage.[43]
Miraž IIIT
Predložena verzija, objavljena 1982. godine, sa pogonom turbomlaznim motorom Atar 9K-50 potiska 49,2 / 70,6 kN, opremljena je ažuriranom opremom i električnim komandama leta (engl. fly-by-wire). Originalna mu je oznaka Miraž 3NG.[44]
 
Kolumbijski vazduhoplov IAI Kfir

Derivati uredi

Miraž 5 / 50
Miraža 5 je proizašao iz zahteva Izraelskih vazduhoplovnih snaga. Prvi put je leteo 19. maja 1967. godine. Izgledao je kao Miraž III, osim što je imao dugačak tanak nos što je dobijeno produžetkom trupa aviona za oko pola metra, sa pogonom turbomlaznim motorom Atar 09C potiska 42 / 60,8 kN. Miraž 5 je direktno vodio izraelski Mosad (izraelske obaveštajna služba). U svakom slučaju, projekat je doveo do standarda Kfira, koji se može smatrati direktnim potomkom Miraža III.[45][46]

Milan uredi

Daso je u saradnji sa Švajcarcima, 1968. godine, počeo raditi na ažuriranju Miraža poznatom kao Milan. Glavna karakteristika Milana je bila par uvlačećih / izlaznih površina (brkova), bočno u nosu trupa. Namena im je bila da obezbede bolje performanse poletanja i manevra na malim brzinama. Tri početna prototipa dobijena su prepravkom postojećih Miraža III, sa pogonom turbomlaznim motorom Atar 09C potiska 42 / 60,8 kN. Potpuno opremljen prototip je od početka proizveden na osnovu Miraža IIIR u 1970. godini, nakon vrednovanja ranijeg standarda ove nove serije na jednom od Miraž IIIC2. Milan je takođe dobijen ažuriranjem opreme, uključujući i laserski označivač i dijapazon daljinskog upravljača u nosu. Drugi potpuno opremljen prototip proizveden je za švajcarsku proveru kao Milan S. Kanari su pružali značajnu korist u upravanju, ali su imali nedostatke. Smanjivali su preglednost pilotu u određenoj meri i izazivali su turbulenciju vazduha u dovodu u motor. Koncept u Milanu je napušten 1972. godine, dok je rad nastavio da postiže iste ciljeve sa kanarima.[47][48][49]

Miraž 3NG uredi

 
Miraž 3NG

Posle razvoja Miraž 50, Daso je eksperimentisao sa još jednim derivatom originalne Miraževe serije, nazvanom Miraž 3NG (nova generacija). Kao i Milan i Miraž 50, 3NG je pogonio Atar 9K-50 motor. Prototip je dobijen konverzijom Miraža IIIR, poleteo je u decembru 1982. godine. Miraž 3NG je imao modifikovano delta krilo sa najsavremenijim nadogradnjama korena, plus par fiksnih kanara koji su postavljeni iznad i iza uvodnika vazduha. Oni su obezbedili stepen turbulentnog protoka vazduha preko krila za povećanje kritičnog napadnog ugla, a ujedno su smanjili rezervu statičke stabilnosti i avionu su poboljšane manevarske karakteristike.

Integrisana je napredna oprema, koristeći pripremljene iz razvojnih programa za pripremu za sledeći avion Miraž 2000. Mira 3NG je koristio sistem električnih komandi leta (engl. fly-by-wire) kako bi omogućio upravljanje i u uslovima statičke nestabilnosti. Integrisan je napadno navigacioni sistem, novi više - modni radar i sistem laserskog daljinomera. Savremeni motor i aerodinamika dali su Miražu 3NG impresivne performanse. Miraž III i Miraž V. (3NG) je bio demonstrator za razne tehnologije koje mogu biti i predstavljene u nadogradnjama na postojećim Miražima III i Miražima V. Posle 1989, poboljšanja koja su izvedena iz 3NG su ugrađena u brazilske Miraže IIIE, kao i u četiri njihova korišćena Miraža III koji su prebačeni u Brazil 1988. godine. Daso je ponudio 1989. godine, sličnu nadogradnju i Miraža IIIE na standard Miraž IIIEX, sa kanarima, fiksnom sondom za punjenje goriva u letu, dužim nosnim delom trupa, novom opremomi i drugim poboljšanjima. Marsel Daso je ukupno proizveo 1.422 primeraka aviona Miraža III/5/50, svih varijanti. Postojalo je nekoliko neproizvedenih varijanti: Miraž IIIK, sa turbmlaznim motorom RR spej, ponuđenom Britanskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu. Miraž IIIM, mornarička varijanta koja je bila namenjena za brod nosač, sa katapultom i kukom za hvatanje.

Miraž IIIW , lagana verzija lovca, predložena za sparingovanje američkim lovcima tokom vežbi. Daso je taj program ponudio u partnerstvu sa američkim Boingom. Avion bi proizveo Boing, ali je program otpao u konkurenciji od Nortropovog F-5.[49][50]

Balzak / Miraž IIIV uredi

Jedna od grana porodičnog stabla Miraža III/5/50 je lovac Miraž IIIV sa mogućnošću vertikalnog poletanja i sletanja (VTOL). ("IIIV" se čita "tri-ve", a ne „tri-pet"). Ovaj avion ima osam malih vertikalnih uzgonskih mlaznica i osnovni turbomlazni motor. Miraž IIIV je razvijen kao odgovor na specifikaciju NATO-a za lovca presretača VTOL-a od sredine šezdesetih godina 20. veka. Miraž IIIV nosi osam motora RB.162-31 za podizanje (svaki od njih im a potisak 5,4 kN), dugogodišnje brzine prenosa i dodatne pokrivače za smanjenje uticaja izduvnih gasova motora. Osnovni turbomlazni motor je SNEKMA TF-104, potiska 64,77/ 111,65 kN.[45][46][51]

Miraž III ROSE uredi

Program ROSE (Retrofit Of Strike Element)bio je projekat nadogradnje koji su pokrenule Pakistanske vazduhoplovne snage za svoje stare avione Miraž III i Miraž 5 sa modernim avionskom opremom i turbomlaznim motorom Atar 09C, sa potiskom 42 / 60,8 kN. Početkom devedesetih godina 20. veka, oni su nabavili 50 bivših australijskih lovaca Miraž III, od kojih je 33 izabrano nakon inspekcije da se podvrgnu nadogradnji. U prvim fazama projekta ROSE, bivši australijski lovci Miraž III su opremljeni novim odbrambenim sistemima i kabinama, što je uključilo novi HUD, RWR, RVR, sistem upravljanja HOTAS, radarski daljinomer i napadno-navigaciski sistem. Oni su takođe bili opremljeni sa više - modnim radarima FIAR grifon M3 i kao takav je označen ROSE I. Oko 34 primerka lovačkih aviona Miraž 5 takođe je nadograđeno i dobili su oznaku ROSE II i ROSE III, pre nego što je završen kompletan program ROSE. Planirano je da lovci Miraž III/5 ROSE ostanu u operativnoj upotrebi do 2010. godine.

Operativna upotreba uredi

Sukob Protivnik Komentar
Šestodnevni rat[52][53][54] MiG-21, MiG-19, MiG-17, Su-7, Tu-16, Il-28 U iznenadnom napadu na vazduhoplovne baze arapski avioni su uništeni na zemlji, mali broj ih je uspeo da poleti i da se bori. U tome „masakru“ su manju ulogu imali avioni Miraž III, pošto je njihova sposobnost skromna u dejstvu vazduh - zemlja. Ipak su oni uništili 4 aviona u vazduhu i 8 na zemlji. Osnovni zadatak Izraelskih Miraža je bio da štite svoje lovce - bombardere i bombardere.
Jomkipurski rat[55] MiG-21, MiG-19, MiG-17, Su-7B, Tu-16, Il-28, Il-18, Il-14, An-12 U Jomkipurskom ratu, 1973. godine, najmanje je izgubljen 26 Miraž III, u borbi vazduh-vazduh. Podaci su nepouzdani pošto su izveštaji strana kontradiktorni.
Južnoafrički pogranični rat[56][57] — Tokom ovoga rata, Južnoafričko vazduhoplovstvo je učestvovalo iz baze u jugozapadnoj Africi sa 16 Miraža IIICZ presretača, 17 Miraža IIIEZ lovaca -bombardera i 4 Miraža IIIRZ izviđača. Miražu III generalno je nedostajao dolet za efektivnu borbu na velikim razdaljinama sa pobunjenicima u Angoli. Južnoafrički piloti su često imali udese zbog nepovoljne aerodinamičke šeme sa delta krilom, za te uslove. Projektna koncepcija Miraža III ima velike nedostatke za upotrebu na polupripemljenim poletno sletnim stazama u blizini operativne zone.

Miraži III su popunili dve eskadrile, i ograničeno su korišćeni u sekundarnim ulogama dnevnog presretanja i za fotografsko izviđanje. Do kraja osamdesetih, Miraž IIICZ je zastareo za ulogu glavnog oslonca za bezbednost. Ipak, Miraž IIIRZ je nastavio da leti u zadacima prepoznavanja slika ciljeva preko Angole, kao jedini avion opremljen za tu namenu.

Folklandski rat[58] Harijer U borbi koja je usledila sa Harijerima, sa nosača aviona, oborena su četiri argentinska Miraža IIIEA. Argentinci su takođe izgubili i jedan Miraž IIIEA, sopstvenom vatrom iznad aerodroma Stenli

Korisnici uredi

 
Korisnici aviona Miraža III, trenutni (plavi) i bivši (crveni)

Karakteristike uredi

Parametri Miraž C[10][11] Miraž E[13][14][15]
Opšte karakteristike
Dužina 15 m 15,03 m
Razmah 8,22 m 8,22 m
Visina 4,5 m 4,5 m
Površina krila 34,85 m² 34,85 m²
Masa praznog 7.050 kg 7.050 kg
Bruto masa 7.980 9.600
Maksimalna masa 13.500 kg 13.700 kg
Turbomlazni motor 1 × SNECMA Atar 9B-3 1 × SNECMA Atar 09C
Potisak turbomlaznog motora 1 h 42,5/60 kN 1 h 41,97/60,8 kN
Raketni motor 1 × SEPR 841 1 × SEPR 841
Potisak raketnog motora 14,7 kN 14,7 kN
Performanse
Maksimalna brzina 2.100 km/h (M=2.15) 2.350 km/h (M=2.21)
Brzina krstarenja 954 km/h 956 km/h
Borbeni radijus 650-840 km 1.200 km
Dolet 2.400 km 3.335 km
Praktični plafon leta 18.000 m 17.000 m
Brzina penjanja — 237 m/s
Naoružanje
Vatreno, raketno i bombardersko, u više opcija kombinovanja. Dva topa kalibra od 30 mm DEFA 552A ca bojevim kompletom od 125 granate po jednom topu. Spoljnje naoružanje mase do 4.000 kg, na 5 podvesnih nosača. Nosi 2 IC rakete malog dometa AIM-9 sajdvinder ili Matra R530, bombe tipa Durandal ili Matra BLG400, kontejner ECM za elektronsko ratovanje, 250,125 ili 400 kg raznih bombi, ili kontejner SEM1 ili kontejner Daso CC420 ca topom 30 mm DEFA 552A. Dva topa kalibra od 30 mm DEFA 552A ca bojevim kompletom od 125 granate po jednom topu. Spoljnje naoružanje mase do 4.000 kg, na 5 podvesnih nosača. Na podtrupnim nosačima nosi: 1 nuklearnu bombu AN-52 (15 kilotona) ili 1 raketu vazduh - tlo AS.30 ili 2 rakete vazduh - vazduh Matra R530 ili AIM-9 sajdvinder, 4 h 250(125) kg bombы ili 9 bombi ili tipa Durandal ili 1 kontejner SEM1 ili 1 kontejner Daso CC420 ca topom 30 mm DEFA 552A.
Oprema
Radar Tomson-CSF sirano ibis Tomson-CSF Sirano II radar; Markoni navigacijski radar sa kontinualnim talasima

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Capabilities of PAF Dassault MIRAGE-III/V” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pakistan Defence. Arhivirano iz originala 20. 02. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. „Capabilities of PAF Dassault MIRAGE-III/V” 
  2. ^ a b v g "Mirage III." Dassault Aviation, 30. JANUAR 2018.
  3. ^ a b v g „Dassault Mirage III” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 31. 1. 2018. „Dassault Mirage III” 
  4. ^ a b v g d „Mirage III A” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 2. 2. 2018. „Mirage III A” 
  5. ^ a b „Dassault Mirage III, 1956” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Dassault Mirage III, 1956” 
  6. ^ „Géométries d'ailes” (na jeziku: (jezik: francuski)). archive. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 02. 2018. g. Pristupljeno 1. 2. 2018. „Géométries d'ailes” 
  7. ^ „Configurations d'avion, typologie d'ailes” (na jeziku: (jezik: francuski)). archive. Pristupljeno 1. 2. 2018. „Configurations d'avion, typologie d'ailes” 
  8. ^ a b v g „MIRAGE III ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 1. 2. 2018. „MIRAGE III ORIGINS” 
  9. ^ „Dassault Mirage IIICJ (Shahak)” (na jeziku: (jezik: engleski)). geocities. Arhivirano iz originala 20. 10. 2009. g. Pristupljeno 4. 2. 2018. „Dassault Mirage IIICJ (Shahak)” 
  10. ^ a b v „MIRAGE IIIC” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 3. 2. 2018. „MIRAGE IIIC” 
  11. ^ a b v „Mirage III C - Ugolok neba” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Mirage III C - Ugolok neba” 
  12. ^ „Mirage III - global” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Mirage III - global” 
  13. ^ a b v g MIRAGE IIIE & IIIR. „MIRAGE IIIE & IIIR” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 3. 2. 2018. „MIRAGE IIIE & IIIR” 
  14. ^ a b v „Mirage III E - Ugolok neba” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Mirage III E - Ugolok neba” 
  15. ^ a b v „Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Pristupljeno 4. 2. 2018. „Specifications” 
  16. ^ „Mirage IIIR/RD” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Mirage IIIR/RD” 
  17. ^ a b Nigel Baker (text) & Tom Cooper (artworks & captions) (26. 9. 2003). „Dassault Mirage III in Service with the IDF/AF” (na jeziku: (jezik: engleski)). MIDDLE EAST DATABASE. Arhivirano iz originala 26. 07. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2018. „Dassault Mirage III in Service with the IDF/AF” 
  18. ^ „Mirage et Dagger argentins” (na jeziku: (jezik: engleski)). chez. Pristupljeno 4. 2. 2018. „Mirage et Dagger argentins” 
  19. ^ „The Mirage III in Brazil” (na jeziku: (jezik: engleski)). milavia. Pristupljeno 4. 2. 2018. „The Mirage III in Brazil” 
  20. ^ „Argentina retires Dassault Mirage fleet” (na jeziku: (jezik: engleski)). defence.pk. Arhivirano iz originala (pdf) 05. 02. 2018. g. Pristupljeno 4. 2. 2018. „Argentina retires Dassault Mirage fleet” 
  21. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n „TRADE REGISTERS” (na jeziku: (jezik: engleski)). armstrade.sipri. Arhivirano iz originala 22. 04. 2019. g. Pristupljeno 9. 2. 2018. „TRADE REGISTERS” 
  22. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Aircraft-models. „Aircraft-models” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryaiworks. Pristupljeno 9. 2. 2018. „Aircraft-models” 
  23. ^ a b v g d đ e „Australia and the Mirage” (na jeziku: (jezik: engleski)). HARS. Pristupljeno 9. 2. 2018. „Australia and the Mirage” 
  24. ^ a b v „Government Aircraft Factory Mirage IIIO/D” (na jeziku: (jezik: engleski)). adf-serials. Pristupljeno 9. 2. 2018. „Government Aircraft Factory Mirage IIIO/D” 
  25. ^ a b v g d „The Swiss Supersonic Age” (na jeziku: (jezik: engleski)). acesflyinghigh.wordpress. Pristupljeno 10. 2. 2018. „The Swiss Supersonic Age” 
  26. ^ „Swiss Air Force Mirage III S” (na jeziku: (jezik: engleski)). pinterest. Pristupljeno 10. 2. 2018. „Swiss Air Force Mirage III S” 
  27. ^ „Mirage III DS fighter aircraft in Swiss Air Force” (na jeziku: (jezik: engleski)). alamy. Pristupljeno 10. 2. 2018. „Mirage III DS fighter aircraft in Swiss Air Force” 
  28. ^ „MD.550 Mirage I” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 7. 2. 2018. „MD.550 Mirage I” 
  29. ^ „Dassault M.D.550 Mirage I” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault M.D.550 Mirage I” 
  30. ^ „Dassault 'Mirage' III 001” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviafrance. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault 'Mirage' III 001” 
  31. ^ „Mirage III A - Ugolok neba” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Mirage III A - Ugolok neba” 
  32. ^ a b „Mirage III B/D” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Mirage III B/D” 
  33. ^ „Biplazas Mirage IIIBJ” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 12. 1. 2018. g. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Biplazas Mirage IIIBJ” 
  34. ^ „Dassault Mirage IIIB-2(RV)” (na jeziku: (jezik: engleski)). airliners. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Dassault Mirage IIIB-2(RV)” 
  35. ^ „Dassault Mirage IIIBE” (na jeziku: (jezik: engleski)). airliners. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Dassault Mirage IIIBE” 
  36. ^ „Israeli Air Force Mirage IIIBJ” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightsim. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Israeli Air Force Mirage IIIBJ” 
  37. ^ „Israeli Air Force Dassault Mirage IIIBJ” (na jeziku: (jezik: engleski)). alamy. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Israeli Air Force Dassault Mirage IIIBJ” 
  38. ^ „Dassault Mirage IIID” (na jeziku: (jezik: engleski)). fighterworld. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Dassault Mirage IIID” 
  39. ^ „Mirage IIIBE/D/DE/DS/D2Z” (na jeziku: (jezik: engleski)). hyperscale. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Mirage IIIBE/D/DE/DS/D2Z” 
  40. ^ „Mirage IIIO” (na jeziku: (jezik: engleski)). collections.museumvictoria. Arhivirano iz originala 07. 02. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Mirage IIIO” 
  41. ^ „Dassault Mirage III R / RJ” (na jeziku: (jezik: engleski)). spyflight. Arhivirano iz originala 16. 04. 2008. g. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault Mirage III R / RJ” 
  42. ^ „Dassault Mirage III R” (na jeziku: (jezik: engleski)). womeninaerospacehistory. Arhivirano iz originala 07. 02. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault Mirage III R” 
  43. ^ „Dassault Mirage IIIS – The Swiss Supersonic Age” (na jeziku: (jezik: engleski)). acesflyinghigh.wordpress. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault Mirage IIIS – The Swiss Supersonic Age” 
  44. ^ „Mirage III T” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Mirage III T” 
  45. ^ a b „Balzac VTOL” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Balzac VTOL” 
  46. ^ a b „Balzac Misfortune” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 5. 2. 2018. „Balzac Misfortune” [mrtva veza]
  47. ^ „Mirage Milan - Ugolok neba” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Mirage Milan - Ugolok neba” 
  48. ^ „Milan” (na jeziku: (jezik: engleski)). dassault-aviation. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Milan” 
  49. ^ a b „MIRAGE 5 / MILAN / MIRAGE 50 / MIRAGE 3NG” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 8. 2. 2018. „MIRAGE 5 / MILAN / MIRAGE 50 / MIRAGE 3NG” 
  50. ^ „Dassault Mirage 3 NG” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar. Pristupljeno 7. 2. 2018. „Dassault Mirage 3 NG” 
  51. ^ „BALZAC / MIRAGE IIIV” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 7. 2. 2018. „BALZAC / MIRAGE IIIV” 
  52. ^ Mirage-III-MiG-21-1967. „Mirage-III-MiG-21-1967” (na jeziku: (jezik: engleski)). amazon. Pristupljeno 8. 2. 2018. „Mirage-III-MiG-21-1967” 
  53. ^ „The Best Pilot” (na jeziku: (jezik: engleski)). amazing-airplanes. Pristupljeno 8. 2. 2018. „The Best Pilot” 
  54. ^ „israels-air-force-won-the-six-day-war-six-hours” (na jeziku: (jezik: engleski)). nationalinterest. Pristupljeno 8. 2. 2018. „israels-air-force-won-the-six-day-war-six-hours” 
  55. ^ „Yom Kippur War Aircraft (1973)” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryfactory. Pristupljeno 8. 2. 2018. „Yom Kippur War Aircraft (1973)” 
  56. ^ „The Border War - The South African Air Force” (na jeziku: (jezik: engleski)). saairforce. Pristupljeno 8. 2. 2018. „The Border War - The South African Air Force” 
  57. ^ „Awesome tanks and jets of the Border War” (na jeziku: (jezik: engleski)). mybroadband. Pristupljeno 8. 2. 2018. „Awesome tanks and jets of the Border War” 
  58. ^ „Mirage III in Falklands War” (na jeziku: (jezik: engleski)). theaviationist. Arhivirano iz originala 09. 02. 2018. g. Pristupljeno 8. 2. 2018. „Mirage III in Falklands War” 

Literatura uredi

  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze uredi

 
Miraž III na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мираж_III&oldid=27532195”