Miriam Repič-Lekić
Miriam Repič-Lekić (Vitomarci kod Ptuja, 8. jul 1925 — Beograd, 1. decembar 2015) bila je srpska i jugoslovenska slikarka i vajarka, slovenačkog porekla. Takođe je bila i pedagog, novinar, kulturni aktivista i učesnik Narodno-oslobodilačke borbe. U Beogradu je živela od 1949. godine.
Miriam Repič-Lekić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 8. jul 1925. |
| Mesto rođenja | Vitomarci, Ptuj, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 1. decembar 2015. (90 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Diplomirala je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Rimu 1967. godine.[1] Najpoznatija je po specifičnoj vrsti slika („sagomama“ - radovima čovekolikog oblika) i keramoplastičkim delima.
Kao svojevremeni predsednik Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna zaslužna je za osnivanje galerije „Stara kapetanija“. Višestruko je nagrađivana za svoj umetnički, profesionalni i društveni rad.
Biografija uredi
- Detinjstvo i ratna mladost
Otac joj je bio Alojzije Repič, a majka Silvija Paulina, devojačko Zorko,[2] oboje iz ptujskog kraja.[3] Njena porodica je bila ugledna i školovana, a gajila je i jaku rodoljubnu tradiciju — slovenačku, jugoslovensku, sveslovensku i sokolsku.
Miriam je, igrom slučaja, rođena u majčinom zavičaju, Vitomarcima kod Ptuja, ali je odrasla u Zagrebu, u porodičnom okruženju koje je podsticalo sklonost ka sportu u okviru Sokola Kraljevine Jugoslavije, likovnim, muzičkim i književnim umetnostima, kao i učenju raznih jezika (naročito francuskog i nemačkog).
Miriamin brat Miroslav (rođen 1922) bio je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije i još je kao đak pokušavao da ode u Španski građanski rat, dok je Miriam pravila antifašističke biltene već u trećem razredu gimnazije. Sa okupacijom i raspadom Jugoslavije 1941. Miroslav postaje aktivan u pokretu otpora kao kurir između kasarni u Zagrebu i Virovitici, a bio je zadužen i za praćenje nemačkih železničkih transporta, ali ga u decembru 1942. Nemci hvataju i ubijaju. Zbog toga i Miriam postaje član SKOJ 1943. godine, učestvujući u ilegalnom radu, ali i nju 1944. fašisti hvataju. U zatvoru se teško razboljeva, ali je, uprkos lekarskim prognozama, preživela i dočekala Oslobođenje, iako sa zdravstvenim posledicama.[3]
- Posleratni profesionalni rad
Nakon Oslobođenja 1945. odložila je studiranje likovnih umetnosti, jer dobija zadatak od državnih organa da radi u sabirnim domovima za decu bez roditeljskog staranja, uzrasta od sedam do petnaest godina, koja su uglavnom bila invalidi („bez ruke, noge, slepi, sa licima izrešetanim šrapnelima“).[3]
Dok je bila referent za dečje domove u Ptuju, angažovana je da bude i dopisnica slovenačkog lista „Ljudska pravica“. Naporednu novinarsku karijeru nastavila je i kasnije radeći za listove Krila armije, Aerosvet, Jugoslovenski sindikati i izdanja „Politikine“ kuće u Beogradu. Bila je povremeno i prevodilac za italijanski jezik.
U Beogradu živi od 1949. godine gde se preselila zbog udaje za Nikolu Lekića,[4][5] tada vojnog meteorologa i novinara vojnih listova, koji je kasnije postao čuveni novinar „Politike“, urednik Ilustrovane politike i Politikinog Zabavnika, kao i scenarista kultnog stripa Dikan. Porodica u više navrata živi u Italiji, zbog Lekićevog dopisničkog posla.
Miriam Repič-Lekić je studirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Rimu, u klasi čuvenih italijanskih slikara, profesora Marija Mafaija i Marčela Avenalija /Mario Mafai, Marcello Avenali/, diplomirajući 1967. godine. Završila je i odsek keramike na Akademiji San Giacomo per le arti decorative. Njen diplomski rad iz istorije umetnosti je bila studija o uticaju italijanskog baroka na barok u Sloveniji. Takođe je pohađala kurs keramike umetničke radionice „Tanagra”, koju je vodio profesor Ecio Levi /Ezio Levi/.
Izlagala je svoja dela na jedanaest samostalnih izložbi u Jugoslaviji i Italiji, kao i na brojnim zajedničkim izložbama.
Bila je članica Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije[6] i Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna, čiji je dugogodišnji predsednik bila. Na tom položaju je uspela da od opštine Zemun obezbedi prostor Stare kapetanije za likovnu galeriju, koja je otvorena 26. marta 1985. godine.
Osnovna zamisao je bila da razmenjujemo izložbe sa galerijama iz drugih gradova, kao i da omogućimo tek diplomiranim mladim umetnicima da održe svoje prve samostalne izložbe.
— Miriam Repič-Lekić[3]
Miriam Repič-Lekić preminula je 1. decembra 2015. u Beogradu, a kremirana je 4. decembra, po sopstvenoj želji u krugu porodice.[7]
Kritički prijem uredi
Estetika ove umetnice je ocenjena kao samosvojna u okviru jugoslovenske umetnosti, od strane više kritičara.
O njoj su pisali, između ostalog i: Antonio del Guercio (1966), Zuko Džumhur (1969), B. Trbojević(1971), Milan J. Jovanović, Marko Špadijer, Žika Milutinović (1975), Olga Perović (1976), Olga Perović, Marko Špadijer, Sreten Asanović, Zuadija Hadžić i R. Šušter (1981), kao i Bratislav Ljubišić u više navrata (1986, 1990, 1997)...
Opredmetiti igru, dati joj sadržaj trajnog prisustva, to je zadatak koji je ispred posmatrača. Da, posmatrač je tu okosnica koja će presuditi, umnožiti uverenje o potrebi za takvim i nikakvim drugačijim označenjem. Zaista, igrati se sa obličjima životinja, sa detaljisanjem nekih njihovih »pejzaža«, zaslužuje posebnu pažnju. Odmah da se razumemo: u pitanju je skulptorski pristup, analitički odmeren i primeren stav — životinja je ono što mi mislimo da je. Onda počinje njena stvarna egzistencija. U tome je i čar igre Miriam Repič-Lekić: potražiti vrednost u poimanju, proveru u kakvo takvom znanju, pa tek onda naklonost i nedajbože ljubav! Nema tu „nepresušnog vrela inspiracije“ trajanja narodnog smisla za neočekivano i bajkovito. Ima samo konkretne realnosti i spremnosti da vaše, tuđe, neznanje pretvori u želju da to kako jeste i jeste.
— Bratislav Ljubišić[1]
Izložbe uredi
- Samostalne izložbe
- 1965. — „Studio 13“, Rim, slike (otvaranje: 18. novembra)
- 1968. — „Salon Rotovž“, Maribor, slike i keramika (mart)
- 1969. — Zavičajni muzej, Zemun, slike, grafika i keramika (novembar)
- 1971. — Galerija Doma sindikata, Beograd, slike i keramika (april)[8]
- 1975. — Dom vazduhoplovstva, Zemun, slike (jesen)
- 1976. — Moderna galerija, Titograd (novembar), i Bar (decembar, prošireno), slike
- 1981. — Galerija TV Koper, Koper, slike
- 1981. — Barska narodna čitaonica, Bar, slike
- 1986. — Galerija Singidunum (ULUPUDS) i Hotel „Beograd Interkontinental“, Beograd, keramika (2-20. decembar)
- 1988. — Kranj, slike, keramoskulptura
- 1990. — Retrospektivna izložba u galeriji „Stara kapetanija“, Zemun (28. avgust — 10. septembar)
- 1997. — „Strujanja“, Galerija „Fontana“, Novi Beograd, ulja na platnu i sagome-keramoplastike (novembar)
- Važnije zajedničke izložbe
- 1962. — Monte Karlo
- 1964-1967. — Rim
- 1970. — Červia, Italia — keramika
- 1969-1990. — Zemun, Beograd, Skoplje, Maribor, Kranj
- 1980. — Herceg Novi — Hercegnovski zimski salon
- 1989. - Galerija ULUS
Nagrade i priznanja (izbor) uredi
- 1966. — Prva nagrada na grupnoj izložbi studenata Akademije likovnih umetnosti u Rimu
- 1966. — Plaketa Skupštine opštine Požarevac za doprinos osnivanju Galerije Milene Pavlović-Barili
- 1970. — Diploma za keramiku u Červia, Italija.
- 1973. — Zahvalnica povodom dvadesetpetogodišnjice izlaženja vazduhoplovnog lista Krila armije za uspešan rad na izdavanju lista
- 1986. — Plaketa Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za izvanredno zalaganje na poboljšanju položaja ULUPUDS i njegovih članova.
- 1989. — Nagrada Prolećne izložbe ULUPUDS za životno delo[9]
- 1989. — Nagrada za celokupan umetnički rad — Zajednički žiri Galerije „Stara kapetanija“ i galerije Doma JNA u Zemunu[10]
- Zahvalnica Skupština opštine Zvezdara[11] .
- Diploma za saradnju u afirmaciji likovne kulture - Dom omladine i sportova „Pinki", Zemun
Literatura uredi
- Ljubišić, Bratislav. „Miriam Lekić“, Likovni život: hronika o vizuelnim i prostornim komunikacijama, br. 24-25, Zemun, 1991, str. 6
- Repič-Lekić, Miriam. „Biografija /Nikole Lekića/“, u: Lekić, Nikola. Kancone, špageti, kalćo i..., izdanje M. Repič Lekić, Zemun, 2002, str. 173-178.
- Repič-Lekić, Miriam. Miriam, likovna monografija, bibliofilsko autorsko izdanje, priredila Lidija Četić, Zemun, 2015.
- Smiljanić, Vera. „Junak rođen u velikom prasku: Nikola Lekić, urednik Zabavnika i inicijator Dikana“, Dikan (knjiga 1, 1969-1971), „Everest Media“, Beograd, 2013, str. 130-142.
Reference uredi
- ^ a b Izložba keramika Tarta (letak-katalog), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, Beograd, Galerija „Singidunum“ i Hotel „Beograd Interkontinental“, 2-20. decembar 1986.
- ^ Ugledna vajarka Vlasta Zorko iz Maribora je rođaka Miriam Repič-Lekić po majčinoj liniji.
- ^ a b v g Repič-Lekić, Miriam. Miriam, likovna monografija, bibliofilsko autorsko izdanje, priredila Lidija Četić, Zemun, april 2015.
- ^ Smiljanić, Vera. „Junak rođen u velikom prasku: Nikola Lekić, urednik Zabavnika i inicijator Dikana“, Dikan (knjiga 1, 1969-1971), „Everest Media“, Beograd, 2013, str. 130-142.
- ^ Repič-Lekić, Miriam. „Biografija /Nikole Lekića/“, u: Lekić, Nikola. Kancone, špageti, kalćo i..., izdanje M. Repič Lekić, Zemun, 2002, str. 173-178.
- ^ Adresar članova ULUPUDS
- ^ „Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" - Beograd - Raspored sahrana i kremacija, podaci za 4. decembar 2015.”. Arhivirano iz originala 22. okt 2017. g. Pristupljeno 07. dec 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |archive-date=(pomoć) - ^ B. Trbojević. „Miriam protiv rata“, Politika, Beograd, april 1971.
- ^ „Nagradu prolećne izložbe za životno delo dobila je Miriam Repič Lekić. Novčani iznos od 500.000 dinara poklonila je Fondu mladih ULUS-a i ULUPUDS-a“ — Bilten ULUPUDS-a, Beograd, 1989.
- ^ „Ove godine je to laskavo priznanje pripalo Miriam, koja uz stvaralaštvo u Zemunu i Jugoslaviji slovi kao pregalac za priznanje i dostojanstvo umetnika i dela“. — Likovni život, Zemun, 1989.
- ^ Iz obrazloženja: „Veliki ljudi ostavljaju tragove kao putokaz savremenicima i generacijama koje dolaze. Vi ste ostavili trag na Bulevaru revolucije“
Spoljašnje veze uredi
- Miriam Repič-Lekić, zvanični sajt[mrtva veza], USUS, Beograd
