Mirčea Lučesku
Mirčea Lučesku (rum. Mircea Lucescu; 29. jul 1945, Bukurešt) je bivši rumunski fudbaler, koji je igrao na poziciji desnog krila, a trenutno je trener Dinama iz Kijeva.
| Mirčea Lučesku | |||
|---|---|---|---|
 Lučesku 2009. | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 29. jul 1945. | ||
| Mesto rođenja | Bukurešt, Rumunija | ||
| Visina | 1,77 m | ||
| Pozicija | Desno krilo | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1961—1963 | Škoala Sportiva 2 Bukurešt | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1963—1967 1965—1967 1977—1982 1990 |
Dinamo Bukurešt → Stinta Bukurešt (poz.) Korvinul Hunedoara Dinamo Bukurešt |
250 39 111 1 |
(57) (12) (21) (0) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1966—1979 |
 Rumunija | 64 | (9) |
| Trenerska karijera | |||
| 1979—1982 1981—1986 1985—1990 1990—1991 1991—1996 1996—1997 1997—1998 1998—1999 1999—2000 2000—2002 2002—2004 2004—2016 2016—2017 2017—2019 2020— |
Korvinul Hunedoara Rumunija Dinamo Bukurešt Piza Breša Ređijana Rapid Bukurešt Inter Rapid Bukurešt Galatasaraj Bešiktaš Šahtjor Donjeck Zenit Turska Dinamo Kijev | ||
Igračka karijera uredi
Seniorsku karijeru Lučesku je počeo u Dinamu iz Bukurešta. U klubu je igrao 2 godine, pa je 2 godine proveo na pozajmici u Stintu iz Bukurešta, da bi posle povratka s pozajmice ostao u Dinamu do 1977. godine. Nakon Dinama igrao je u Korvinulu iz Hunedoare, gde je pred kraj igračke karijere radio i kao trener. Sa Dinamom je osvojio 6 titula prvaka Rumunije i jedan Kup Rumunije. Na utakmici sa Sportul Studenceskom, 16. maja 1990, je kao trener ušao u igru sa klupe, i tako postao najstariji igrač u istoriji Prve lige Rumunije.
Za reprezentaciju Rumunije je debitovao 2. novembra 1966. protiv Švajcarske. Za reprezentaciju je odigrao 64 utakmice i postigao 9 golova.[1]
Trenerska karijera uredi
Trenersku karijeru Lučesku je počeo u Korvinulu iz Hunedoare, a 1981. godine je postao selektor reprezentacije Rumunije. Pod njegovim je vođstvom Rumunija prvi put učetvovala na Evropskom prvenstvu 1984. Bio je trener i Dinama iz Bukurešta, a onda je 1990. godine otišao u Italiju, gde je proveo 7 godina treniravši Pizu, Brešu, Ređijanu i Inter. U Galatasaraj je došao 2000. godine, iste godine je osvojio Superkup Evrope gde je Galatasaraj pobedio Real Madrid. Sezone 2000/01. je sa Galatasarajem došao do četvrtfinala Lige šampiona, gde je poražen od Real Madrida. Naredne sezone je doveo Galatasaraj do druge faze Lige šampiona, ali i do titule šampiona Turske. Na kraju sezone je smenjen, uprkos tome što je osvojio titulu. Nakon Galatasaraja ostaje u Turskoj i postaje trener Bešiktaša. U prvoj sezoni sa Bešiktašom osvaja titulu prvaka Turske, na stogodišnjicu kluba. Na početku drugog dela sezone 2003/04. Bešiktaš je bio vodeći tim u ligi sa 8 bodova prednosti nad Fenerbahčeom. Usledila je utakmica sa Samsunsporom, gde je sudija pokazao 5 crvenih kartona igračima Bešiktaša. Nakon toga, forma Bešiktaša je pala i Bešiktaš je izgubio titulu.
U maju 2004. postao je trener ukrajinskog Šahtjora iz Donjecka. Pošto je stigao pred kraj sezone 2003/04. stigao je sa Šahtjorom da osvoji Kup Ukrajine, a iduće sezone je osvojio titulu prvaka Ukrajine. Titulu je ponovio sezone 2005/06, kao i 2007/08. Sa Šahtjorom je 2009. osvojio Kup UEFA, donevši Šahtjoru prvi evropski trofej, pobedivši u finalu Verder rezultatom 2:1 nakon produžetaka. Sezona 2010/11 je bila veoma uspešna za Lučeskua, gde je sa Šahtjorom osvojio tri domaća trofeja: Premijer ligu, Kup i Superkup, a u Ligi šampiona Šahtjor je stigao do četvrtfinala gde je ispao od Barselone. Gradsko veće Donjecka je 29. maja 2009. Lučeskuu dodelila titulu Počasnog građanina Donjecka. U svojoj poslednjoj sezoni u klubu, 2015/16, doveo je klub do polufinala Lige Evrope gde je ispao od Sevilje i osvojio je Kup Ukrajine. Početkom 2016. najavio je ostavku, nakon 12 godina provedenih u klubu, u kojem je do sada najuspešniji trener ikada.
Nakon Šahtjora, Lučesku je postao trener Zenita. U Zenitu se zadržao godinu dana, sa klubom je bio treći u Premijer ligi Rusije i nije uspeo da izbori mesto u Ligi šampiona. Nakon Zenita postao je selektor Turske.
U julu 2020. vratio se u Ukrajinu i postao trener Dinama iz Kijeva, najvećeg Šahtjorovog rivala. Na utakmici protiv Juventusa u Ligi šampiona, 20. oktobra 2020, postao je najstariji trener u tom takmičenju, sa 75 godina i 83 dana. Sa Dinamom je u prvoj sezoni osvojio duplu krunu.
Privatni život uredi
Kao trener Korvinula, savetovao je igračima da je „bolje da idu u pozorište ili muzej, da pročitaju knjigu, nego da idu u restoran”.[2] Njegov sin Razvan Lučesku je takođe bivši igrač i sadašnji trener.
Trofeji uredi
Igračka karijera uredi
Dinamo Bukurešt
- Prva liga Rumunije: 1963/64, 1964/65, 1970/71, 1972/73, 1974/75, 1976/77.
- Kup Rumunije: 1967/68.
Trenerska karijera uredi
Dinamo Bukurešt
- Prva liga Rumunije: 1989/90.
- Kup Rumunije: 1985/86, 1989/90.
Rapid Bukurešt
- Prva liga Rumunije: 1998/99.
- Kup Rumunije: 1997/98.
- Superkup Rumunije: 1999.
Galatasaraj
- Superliga Turske: 2001/02.
- UEFA superkup: 2000.
Bešiktaš
- Superliga Turske: 2002/03.
Šahtjor Donjeck
- Premijer liga Ukrajine: 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/13.
- 2003/04, 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2015/16.
- Superkup Ukrajine: 2005, 2008, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015.
- Kup UEFA: 2008/09.
Zenit
- Superkup Rusije: 2016.
Dinamo Kijev
- Premijer liga Ukrajine: 2020/21.
- Kup Ukrajine: 2020/21.
- Superkup Ukrajine: 2020.
Individualni uredi
- Trener godine u Rumuniji: 2004, 2010, 2012, 2014.
- Orden za zasluge u Ukrajini, III stepen: 2006.
- Orden za zasluge u Ukrajini, II stepen: 2009.
- Orden za zasluge u Ukrajini, I stepen: 2011.
- Orden zvezde u Rumuniji: 2009.
Reference uredi
- ^ „Mircea Lucescu - International Appearances”. rsssf.com. Pristupljeno 19. 5. 2021.
- ^ „Molodыe godы Lučesku. Rabotal didžeem, prяtalsя v duše s mяčom i davil na sudeй”. sport.segodnya.ua. 20. 10. 2020. Pristupljeno 15. 5. 2021.