Википедија

Мистерија Плавог воза

Zagonetka Plavog voza je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Vilijam Kolins i sinovi" 29. marta 1928. godine,[1] a u Sjedinjenim Američkim Državama od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije u iste godine.[2][3] Britansko izdanje se prodavalo po ceni od sedam šilinga i šest penija,[4] a američko izdanje po ceni od 2 dolara.[3] U knjizi se pojavljuje njen detektiv Herkul Poaro.

Zagonetka Plavog voza
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Mystery of the Blue Train
AutorAgata Kristi
Zemlja UK
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datum29 mart 1928.
Broj stranica296
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikVelika četvorka
NaslednikZagonetka Sedam brojčanika

Roman prikazuje ubistvo američke naslednice koje se dogodilo u "Plavom vozu". U romanu je uvedeno izmišljeno selo Sent Meri Mid.

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Poaro se ukrcao na "Plavi voz" za Francusku rivijeru. Ukrcala se i Ketrin Grej koja će provesti prvu zimu van Engleske nakon što je nedavno dobila mestimično veliko nasledstvo. U vozu, Grejeva upoznaje Rut Ketering, američku naslednicu koja napušta nesrećni brak kako bi se sastala sa svojim ljubavnikom. Sledećeg jutra, Rut je pronađena mrtva u svom kupeu, žrtva davljenja. Otkriveno je da nedostaje čuveni rubin "Vatreno srce" koji je Rut nedavno poklonio njen otac. Rutin otac, američki milioner Rufus van Aldin i njegov tajnik major Najton ubeđuju Poaroa da preuzme slučaj. Rutina sluškinja Ada Mejson kaže da je videla čoveka u Rutinom odeljku, ali nije mogla da vidi ko je on. Policija sumnja da je Rut ljubavnik, grof de la Roš, ubio i ukrao rubin, ali Poaro ne misli da je grof kriv. Sumnjičav je prema Rutinom mužu, Dereku Keteringu, koji je bio u istom vozu, ali tvrdi da nije video Rut. Ketrin kaže da je videla Dereka kako ulazi u Rutin kupe. Dalja sumnja je bačena na Dereka kada je tamo pronađena tabakera sa slovom "K".

Poaro istražuje i otkriva da ubistvo i krađa dragulja možda nisu povezani jer je slavni kradljivac dragulja Markiz povezan sa zločinom. Na kraju, plesačica Mirel, koja je bila u vozu sa Derekom, govori Poarou da je videla Dereka kako napušta Rutin kupe otprilike u vreme kada se ubistvo dogodilo. Derek je tada uhapšen. Svi su uvereni da je slučaj rešen, ali Poaro nije siguran. On više istražuje i saznaje više podataka, razgovara sa svojim prijateljima i sa Ketrin i na kraju dolazi do istine. On traži od van Aldina i Najtona da pođu s njim u Plavi voz da rekonstruišu ubistvo i govori im da je Ada Mejson u stvari Kiti Kid, poznata imitatorka i glumica muških likova. Ketrin je videla kako je mislila da je muškarac sišao s voza, ali to je u stvari bila Mejsonova. Poaro je shvatio da je Mejsonova jedina osoba koja je videla nekoga sa Rut u kupeu pa je ovo moglo biti laž. On otkriva da je ubica i saučesnik Mejsonove Najton koji je zaista Markiz. Takođe kaže da slovo "K" na tabakeri nije od „Ketering“ već od „Najton“ (na engleskom se "Najton" piše "Knighton"). Pošto je Najton navodno bio u Parizu, niko ne bi posumnjao u njega. Derek je ipak ušao u kupe da razgovara sa Rut kad je video da je u vozu, ali je otišao kad je video da spava. Policija tada hapsi Najtona i slučaj je zatvoren.

Likovi uredi

  • Herkul Poaro
  • Rufus van Aldin, američki milioner, Rutin otac
  • Rut Keteringg, van Aldinova ćerka jedinica i Derekova žena
  • Plemić Derek Ketering, van Aldinov zet i Rutin suprug
  • Mirel, pariška plesačica i Derekova ljubavnica
  • Major Ričard Najton, van Aldinov tajnik
  • Ada Mejson, sobarica Rut Ketering
  • Grof Arman de la Roš, Rutin bivši ljubavnik
  • Mesje Karež, francuska policija
  • Inspektor Koks, francuska policija
  • Gospodin Gobi, Rufusov doušnik
  • Ketrin Grej, bivša družbenica nedavno preminule gospođe Harfild koja je sve svoje bogatstvo ostavila Ketrin
  • Dr. i gospođa Harison, Ketrinini dobri prijatelji u selu Sent Meri Mid
  • Vikontesa Rozali Tamplin, Ketrinina sestra od tetke i vlasnica vile na Rivijeri
  • Plemkinja Lenoks Tamplin, ćerka ledi Tamplin
  • Čarls "Čabi" Evans, mnogo mlađi suprug ledi Tamplin
  • Gospodin Papopolus, trgovac nakitom i Poaroov poznanik
  • Zia Papopolous, njegova ćerka
  • Pjer Mišel, pratilac voza[5]
  • Džozef Arons, Poaroov poznanik i stručnjak za ljude sa „dramskim zanimanjem“

Uticaj i značaj uredi

Radnja romana zasnovana je na kratkoj priči sa Poaroom iz 1923. godine „Plajmaut ekspres“ (kasnije prikupljena u zbirkama U zapećku i druge priče u SAD-u 1951. godine i Poaroovi rani slučajevi u Velikoj Britaniji 1974. godine).

U ovom romanu se prvi put pominje izmišljeno selo Sent Meri Mid koje se prvobitno pojavilo u priči "Klub Utorkom uveče" objavljenoj u decembru 1927. godine koja je bila prva kratka priča o detektivki Kristijeve gospođici Marpl. Tu se i prvi put pojavljuje i sporedni epizodni lik gospodin Gobi koji se kasnije pojavio u romanima Posle sahrane i Treća devojka. U knjizi se prvi put pojavio i Poarovov batler Džordž.

Nekoliko meseci nakon objavljivanja ovog romana, plodni francuski pisac Artur Bernede objavio je knjigu "Zagonetka Plavog voza"[6] krajem 1928. godine. Zagonetka pustolovina sa popularnim Bernedeovim detektivkom Šantekom smeštena je u Pariz, a radnja je potpuno drugačija. Čini se, međutim, verovatno da se Bernede nadao da će imati koristi od Poarove popularnosti.

Književni značaj i prijem uredi

Časopis Književni dodatak dao je mnogo pozitivnije reagovanje na knjigu od Kristijeve same u svom izdanju od 3. maja 1928. Nakon prepričava postavke priče recenzent zaključuje: "Čitalac neće biti razočarani kada je istaknuti Belgijanac iz psiholoških razloga odbio da sumnja u uhapšenog muža i, postupajući po predlogu ružne devojke koja neprestano ismejava svoju bezobraznu majku, gradi zaključke gotovo iz vazduha, podržava ih majstorskim nizom negativnih dokaza i hvata ribu na iznenađenje svih“.[7]

Pregled časopisa Književni pregled od 12. avgusta 1928. kaže: "Nominalno Poaro se penzionisao, ali mu odlazak u penziju ne znači ništa više nego primadoni. Kada mu neka dobra zagonetka ubistva dođe u obzir, on jednostavno ne može da se drži dalje od toga."[8]

Britanski kriminalistički pisac i kritičar Robert Barnard izjavio je: "Najmanje omiljena priča Kristijeve sa kojom se borila neposredno pre i posle nestanka. Međunarodno okruženje omogućava dobro i raznoliko čitanje, ali postoji mnoštvo francuskih učenica šestog razreda i neki štetni uticaji trilera. Postoji nekoliko sočnijih kandidata za zvanje „najgore od Kristijeve“.[9]

Pominjanja i aludiranja uredi

Jedan od likova u romanu Smrt na Nilu prepoznaje Poaroa zbog njegovog učešća u romanu Zagonetka Plavog voza: Gospođica van Šajler je rekla: "Tek sam shvatila ko ste, gospodine Poaro. Mogu vam reći da sam čula za vas od svog starog prijatelja Rufusa van Aldina". Ta rečenica je zadržana i u epizodi iako je prvo emitovana epizoda "Smrt na Nilu".

Naslovni Plavi voz ponovo se pojavljuje u romanu Tragedija u tri čina gde se Poaro ukrcava na voz sa ser Čarlsom Kartvrajtom kako bi se vratio u Englesku.

Prilagođavanja uredi

Televizija uredi

Ekranizacija romana je emitovane 2006. godine kao posebna epizoda serije Poaro koju je ITV emitovao 1. januara, a u naslovnoj ulozi našao se Dejvid Sačet. U epizodi su takođe igrali i Rodžer Lojd-Pak kao inspektorom Koks, Džejms D'Arsi kao Derek Ketering, Lindzi Dankan kao ledi Tamplin, Alis Iv kao Lenoks i Eliot Guld kao Rufus van Aldin.

Epizoda "Zagonetka Plavog voza" uključuje nekoliko izmena u odnosu na roman.

  • Mesje Karež, Gospodin Gobi, dr. i gospođa Harison, Gospodin i Zia Papopolus, Pjer Mišel i Džozef Arons ne pojavljuju se u ekranizaciji.
  • Čarlsu "Čabiju" Evansu ime je promenjeno u Korki.
  • Rutin ljubavnik putuje sa njom vozom, a oboje beže od njenog muža. Ledi Tamplin, Korki i njena ćerka Lenoks takođe putuju Plavim vozom.
  • Rut se sprijateljila sa Ketrin Grej i menjaju kupee, a kada je Rut ubijena, a lice joj unakaženo, Poaro nagađa da je možda žrtva trebalo da bude Ketrin.
  • Rutin otac Rufus ima suprugu koja je poludela nakon Rutinog rođenja i kojoj je on obezbedio negu u samostanu gde je postala monahinja.
  • Dodati su novi likovi. U jednom trenutku, jedna putnica, koja je slučajno Rufusova ljubavnica, posećuje njegovu ženu, a ova greškom misli da je ona Rut.
  • Ada Mejson pokušava da ubije Ketrin jer se Najton zaljubio u nju zbog čega je ona bila ljubomorna, ali Lenoks skače na nju i grize je za vrat.
  • Na kraju epizode, ubica major Ričard Najton izvršio je samoubistvo bacivši se pod voz zbog čega ga nije uhapsila francuska policija kao u romanu.
  • Korki pronalazi rubin i daje ga ledi Tamplin.
  • Na kraju, Ketrin izražava želju za putovanjem rekavši da namerava da ide "Orijent-ekspresom" iz Beča i pita Poaroa da li se vozio tim vozom, a on kaže da nije. Međutim, pomalo nagoveštavajući, Poaro kaže da bi hteo jednog dana da vozi "Orijent-ekspresom" dok Ketrin govori o romansi voza.
  • Za razliku od knjige, čini se da je radnja filma krajem 1930 -ih, s obzirom na muzičke stilove među kojima je i pesma „Sing, Sing, Sing (With a Swing)“ kao i na prikaz odeće i frizura.

Radio uredi

Roman Zagonetka Plavog voza prilagođen je za BBC Radio 4, a Moris Denam tumačio je Poaroa.[10] Ekranizacija je emitovana u šest delova od 29. decembra 1985. do 2. februara 1986. Ovo je bilo prvo prilagođavanje nekog od dela sa Poaroom za BBC Radio.

Grafički roman uredi

Roman Zagonetka Plavog voza izdavačka kuća "HarperCollins" objavila je kao grafičko prilagođavanje romana 3. decembra 2007. godine koji je prilagodio i ilustrovao Mark Piskik (ISBN 0-00-725060-6). Roman je preveden iz izdanja koje je izdavačka kuća "Emmanuel Proust éditions" prvi put objavila u Francuskoj 2005. godine pod naslovom Le Train Bleu.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ The Observer, 25 March 1928 (p. 11)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (pp. 82, 86) Scholar Press. 1994. ISBN 0-85967-991-8
  3. ^ a b American Tribute to Agatha Christie
  4. ^ The English Catalogue of Books. Vol XII (A-L: January 1926 – December 1930). Kraus Reprint Corporation, Millwood, New York, 1979 (p. 316)
  5. ^ https://knowingchristie.wordpress.com/2013/08/09/notes-on-the-mystery-of-the-blue-train/
  6. ^ Bernède, Arthur (1871-1937) Auteur du texte (1928). Les nouveaux exploits de Chantecoq. Le mystère du train bleu / Arthur Bernède (на језику: енглески). 
  7. ^ The Times Literary Supplement, 3 May 1928 (p. 337)
  8. ^ The New York Times Book Review, 12 August 1928 (p. 17)
  9. ^ Barnard, Robert. A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie – Revised edition (p. 200). Fontana Books, 1990. ISBN 0-00-637474-3
  10. ^ „The Mystery of the Blue Train”. Hercule Poirot on BBC Radio. Pristupljeno 7. 6. 2014. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мистерија_Плавог_воза&oldid=27536344”