Отворите главни мени

Графички роман или графичка новела је синтетичка литерарна форма која сједињује текст и слике, односно како сам назив каже - цртани роман.[1] Технички је графички роман најсличнији стрипу, али се појам чешће односи на комплетну причу, објављену у једној књизи, него на причу која се објављује периодично.[2]

Често појам „графички роман” обухвата веома широк круг наративно-графичких дела: илустроване књиге, јапанске манге, серијске свеске-албуме, адаптирана класична дела и друго, што отежава детерминисање самог појма.[3]

Графички роман је по форми најсличнији стрипу, па се код детерминације овог појма најчешће и праве поређења између ова два вида литерарно-ликовног изражавања. У том смислу неки теоретичари графичким романом сматрају вансеријски стрип већег обима, док неки у разлике убрајају и орјентисаност дела према одређеној врсти публике - стрипови су забавног карактера, намењени претежно млађој читалачкој публици, док су графички романи намењени одраслим читаоцима, који су у стању да вреднују спој кинематографске динамике, цртежа и пратеће фабуле.[4] Стрип албуми и стрип свеске прерасли су у графичке романе (енг. graphic novels) средином 80-тих година 20. века пре свега из маркетиншких разлога, како би се обједињеним серијалима додао призвук „обимности и озбиљности“, што би додало на „тежини“ интелектуално потцењених прича у сликама.[5]

Садржај

ИсторијаУреди

 
Један од претеча графичких романа, сликовни роман It Rhymes with Lust из 1950. године

Форма графичког романа настала је истовремено када и стрип, односно крајем 19. почетком 20. века. Сам појам графички роман први је, 1977. године, употребио Вил Ајзнер, амерички стрип цртач, како би описао свој роман Уговор с Богом. Овим појмом желео је да направи разлику између оваквог дела и стандардног стрипа, да би нагласио његову књижевну оријентацију. Након тога овај појам је пао у заборав све до 80-их година 20. века, када је Арт Шпигелман објавио биографски графички роман о холокаусту Маус, за који је 1992. године добио Пулицерову награду.[6] То је био први пут да се неки графички роман пробио на листу бестселера. До тада је ова врста литературе углавном била маргинализована и није сматрана књижевним делом, што се 90-их година 20. века променило, захваљујући управо Шпигелмановом Маусу.[1]

Форма графичког романаУреди

 
Вил Ајзнер стрип цртач и теоретичар стрипа, чије се дело Уговор с Богом, сматра једним од првих и најважнијих примера графичких романа

У основи графички роман представља комбинацију текста и слике, при чему текст даје контекст сликама, а цртежи дају контекст тексту. Нарацију носе текст и слика наизменично, што представља прави симбиотички облик графичког романа. У ширем смислу графички роман може да има облик у којем се нарација добија графичким интервенцијама на самом тексту, односно визуелно третирање текстуалног контекста ствара нови наративни контекст. У неким делима текст може бити и изостављен, па се прича приповеда само кроз цртеж, односно слику.[5]

Графички роман представља структуру која се развија по композиционим законима књижевног жанра, уз одговарајући завршетак приче на крају.[4] Књижевни жанрови које обрађују графички романи могу бити најразличитији: акција и авантура, биографије и аутобиографије, комедија, документарна проза, историјска драма, фантастика, филм ноар, хорор, трилер, мистерија, путопис, љубавни роман, научна фантастика, ратни роман, вестерн и други.[7] Графички романи тешко се могу сврстати у јединствени жанр. Скоро по правилу је реч о оригиналним, аутентичним делима који су заправо реализација одређене идеје.[5]

Сматра се да је појам „графички роман” настао пре свега из маркетиншких разлога, како би се овом виду уметничког изражавања додао призвук „обимности и озбиљности“, што би додало на „тежини“ интелектуално потцењених прича у сликама.[5]

Разлика између графичког романа и стрипаУреди

 
Арт Шпигелман, аутор графичког романа Маус, захваљујући коме је графички роман признат као књижевно дело

Термин графички роман још увек је споран и у фази детерминације. Граница између графичког романа и стрипа није сасвим јасна. Од 70-их година 20. века, када је једно литерарно дело објављено у форми стрипа (Шпигелманов Маус) први пут оцењено као академска дисциплина, траје расправа о овој сложеној теми. Један од уобичајених ставова је да „стрип” означава часопис за децу, недељник или месечник, који се продаје на киосцима или у специјализованим продавницама стрипова. Насупрот томе, „графички роман” обично подразумева дугу стрипску причу, са озбиљним књижевним темама и софистицираним уметничким делима, намењену зрелој публици, објављену у тврдом или меком повезу, која се продаје у књижарама. Међутим, оваква подела је донекле дискутабилна, јер се стрипови могу наћи у свим облицима и форматима, намењени различитим интересним и старосним групама и обухватају широк спектар жанрова и стилова.[2] Још једну од разлика између ова два жанра представља и серијалност, која је код графичких романа сродна појму књижевне серијалности (циклуса), док серијалност стрипа представља низ посебних прича, а серијал понекад може да траје деценијама.[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Birkenstock/, Günther; Talijančić, Lea (07. 09. 2011). „Bogatstvo stripa”. DW. Deutsche Welle. Приступљено 24. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 Murray, Christopher. „Graphic novel”. ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 25. 12. 2018. 
  3. ^ Антанасијевић 2017, стр. 147
  4. 4,0 4,1 4,2 Антанасијевић 2017, стр. 148
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Пеневски 2017, стр. 2
  6. ^ „Art Spiegelman”. The Pulitzer Prizes. Columbia University. Приступљено 24. 12. 2018. 
  7. ^ Maloy 2010, стр. 7.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди