Отворите главни мени

Маус је графички роман у два дела, аутора Арта Шпигелмана. Шпигелман је за ово дело 1992. године добио Пулицерову награду,[1] чиме је допринео да ова врста ликовно—литерарног дела коначно буде призната као озбиљна уметничка форма, софистицирани књижевни медиј за одрасле.[2] Због тога се сматра једним од најважнијих стрип аутора.[3]

Маус
9780590477024 mres.jpg
Предња корица другог дела књиге
Настанак
Ориг. насловMaus
АуторАрт Шпигелман
ИлустраторАрт Шпигелман
Дизајнер корицаАрт Шпигелман
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески (преведен на српски)
Садржај
ЖанрБиографија, мемоари
ТемеХолокауст
Место и/или
време радње

Европа; Други светски рат
Издавање
Издавачпрво издање: српско издање: Самиздат Б92
Датум
издавања

прво издање: 1991; српско издање: 2002, 2003
Број страница162 + 138
Тип медијаМеки повез (српско издање)
Превод
ПреводилацАна Узелац

Опис романаУреди

Маус је биографски, а делом и аутобиографски роман. То је прича о Владеку Шпигелману, пољском Јеврејину, једном од малобројних који су преживели холокауст. Истовремено је то прича и о његовом сину, америчком стрип-цртачу Артуру који, бележећи очеву драматичну историју, анализира и свој однос са оцем.[4]

Шпигелман је свој графички роман објавио у два дела:

  • Маус 1 - повест преживелог: Мој отац крвари историју (енг. Maus I - A Survivor's Tale, My Father Bleeds History)
  • Маус 2 - повест преживелог: И ту су почеле моје невоље (енг. Maus II - A Survivor's Tale, And Here My Troubles Began)

Шпигелман је на овом делу радио од 1980. до 1991. године.[5]

Радња романаУреди

Шпигелман у свом делу описује животни пут Владека Шпигелмана, од успешног трговца текстилом у Пољској, преко ужаса немачке окупације, понижења у гету, до логорашког пакла у Аушвицу. Владекова прича је дубоко лична драма коју осветљава његов син, строго поштујући очеву причу и чињенице.

Шпигелманов наративни, цртачки поступак је једноставан. Разни европски народи представљени су у складу са бруталном зоолошком метафориком званичне нацистичке пропаганде: Јевреји су представљени као мишеви, Пољаци као свиње, Американци као пси, Французи као жабе, а војници Вермахта, главни предатори у овом расистичком ланцу исхране, као бесне мачке.[4]

 
Арт Шпигелман на париском Салону књиге, 2012. године

Културолошки утицајУреди

Године 1992. књига је добила Пулицерову награду, најпрестижнију америчку награду за новинарство и документарну прозу. До тада је ова врста литературе углавном била маргинализована и није сматрана књижевним делом и је био први пут да се неки графички роман (стрип) пробио на листу бестселера.[6] Роман Маус је преведен на готово све европске језике.[4]

Умберто Еко је о овом делу рекао:

Српска издањаУреди

Маус је у Србији први пут објављен 2002. (први део) и 2003. године (други део). Објавила га је издавачка кућа Самиздат Б92.

РеференцеУреди

  1. ^ „Art Spiegelman”. The Pulitzer Prizes. Columbia University. Приступљено 24. 12. 2018. 
  2. ^ Ray, Michael. „Art Spiegelman: American author and illustrator”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 27. 12. 2018. 
  3. ^ „Art Špigelman”. zvanična prezentacija. knjizara.com. Приступљено 27. 12. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „MAUS I”. Zvanični sajt. Knjižare Delfi. Приступљено 27. 12. 2018. 
  5. ^ Witek, Joseph (2007). Art Spiegelman: Conversations. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-934110-12-6. Приступљено 27. 12. 2018. 
  6. ^ Birkenstock/, Günther; Talijančić, Lea (07. 09. 2011). „Bogatstvo stripa”. DW. Deutsche Welle. Приступљено 24. 12. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди