Mihailo Jarošenko
Mihailo Jarošenko (rus. Михаило Симонович Ярошенко; Belgorod, 17. septembar 1893 — Ljubljana, 15. jul 1936) je bio pilot i to jedan od trojice prvih pilota u prvoj jugoslovenskoj avio-kompaniji Društvo za vazdušni saobraćaj A. D. Aeroput.
Mihailo Jarošenko | |
|---|---|
 Mihailo Jarošenko pilot Aeroputa | |
| Puno ime | Mihailo Simonovič Jarošenko |
| Datum rođenja | 17. septembar 1893. |
| Mesto rođenja | Belgorod, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 15. jul 1936. (42 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, Kraljevina Jugoslavija |
Poginuo je u avionskoj nesreći putničkog aviona Aeroputa tipa Spartan Kruzer pod nazivom „Niš“ registarskih oznaka YU-SAP kojim je pilotirao. Nesreća se dogodila na redovnoj liniji Ljubljana - Sušak u sredu 15. jula 1936. godine, u 5 h 50 min ujutru neposredno po uzletanju aviona sa aerodroma u Ljubljani.
Biografija uredi
Rođen je 17. septembar 1893. godine, u mestu Belgorodu, Ruska Imperija, osnovnu školu i realku je završio u rodnom mestu a agronomiju u Harkovu. Početkom svetskog rata kao dobrovoljac upućen je u Francusku da uči pilotažu i aero-nautiku. Bio je godinu dana i u Englsekoj a u Rusiju se vraća 1917. kao oficir. Aktivno je učestvovao u građanskom ratu na strani belogardejaca bio je i ranjavan. Pre dolaska crvenoarmejaca u Harkov on je avionom pobegao iz njega. U toku revolucije mu je stradao otac a o sudbini majke i brata ništa nije znao. U Jugoslaviju je došao sa prvom grupom ruskih izbeglica 1920. godine. Sa porodicom se nastanjuje u Zemunu gde živi do kraja života.
Radna biografija uredi
Prvi svetski rat uredi
Za vreme Prvog svetskog rata leteo je u Francuskoj, Engleskoj i Rusiji. U ratnim operacijama je učestvovao sve do 1920. godine kada odlazi u Jugoslaviju.
Vojno Vazduhoplovstvo kraljevine SHS/Jugoslavije uredi
Dolaskom u Jugoslaviju 1920. godine, odmah je primljen u vojno vazduhoplovstvo. U to vreme jugoslovenskom vojnom vazduhoplovstvu su bili potrebni stručnjaci svih struka i profila pa pošto je bio dobar i iskusan pilot angažovan je kao pilot i nastavnik letenja po ugovoru. U vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije radi sve do 1927. godine kada prelazi u Aeroput. Mihailo Jarošenko prelaskom u civilne saobraćajne pilote je preveden u rezervni sastav vojske, tako da je bio rezervni oficir jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (JKRV) i pored svih svojih letačkih obaveza u Aeroputu, održavao je trenažu i na ratnim avionima do kraja svog života.
Aeroput uredi
Odmah po osnivanju Aeroputa 1927. ovo društvo je angažovalo za prve pilote ruske veterane Vladimira Striževskog, Mihaila Jarošenka i Viktora Nikitina. Bilo je to za njih, iskušenje letačke profesije, avion postaje nešto više, od do tada proverenog borbenog sredstva, postaje putničko sredstvo koje putnicima treba da obezbedi sigurnost, tačnost, redovnost i udobnost. Iz godine u godinu nižu se sati i kilometri saobraćajnog pilota M. Jarošenka koji je kao i ostali piloti društva gotovo stalno na aerodromu, oko aviona ili u vazduhu. Iskušenja je bili mnogo, u relativno krhkim avionima, složenim vremenskim uslovima, uz navigacione i druge nedaće putnički letovi su bili prava avantura. Piloti su morali da računaju sa mnogim faktorima koji im često nisu išli u prilog. U toku rada kod Aeroputa u kome je proveo punih devet godina, M. Jarošenko je preleteo 750.000 km što je za to vreme bio veoma veliki uspeh.
Aeroklub uredi
Kao vrsni letač i zaljubljenik u plave visine, M. Jarošenko se rado odazivao pozivima da leti za potrebe Aerokluba, koji je u to vreme intenzivno radio na popularizaciji vazduhoplovstva. Poznat je bio po tome što je izvršio prvi let našim prvim civilnim avionom, kojeg je nabavio 1923. godine skopski aeroklub. Na javnim priredbama pilotirao je sportskim avionima i bio veoma omiljen u Južnoj Srbiji gde vršio propagandne letove. Često je na ovakvim priredbama obavljao takozvana „vazdušna krštenja“, vozeći avionom po prvi put one koji su se odvažili da to i iskuse. U toku svog pilotskog staža gotovo da nije bilo aviona na našem nebu toga doba kojim nije leteo M. Jarošenko, bilo kao: vojni pilot i nastavnik letenja, probni pilot Ikarusa, član Aerokluba ili saobraćajni pilot Aeroputa, to je jednostavno tada bila neminovnost jer je pilota bilo veoma malo.
Nesreća uredi
Avionska nesreća putničkog aviona Aeroputa tipa Spartan Kruzer pod nazivom „Niš“ registarskih oznaka YU-SAP dogodila se na redovnoj liniji Ljubljana - Sušak u sredu 15. jula 1936. godine, u 5 h 50 min ujutru neposredno po uzletanju aviona sa aerodroma u Ljubljani.[1] Tromotorni avion je po redu letenja trebalo da poleti u 5, 30 časova ali je sačekao na pisti dva putnika koji su kasnili na let. Tog jutra je bila nad aerodromom gusta magla koja se polako dizala. U 5 h 45 min avion je uzleteo sa 15 minuta zakašnjenjenja. Sama magla se pre uzletanja bila podigla tako da su se stekli uslovi za let. Međutim, odmah nakon uzletanja, čim se podigao na veću visinu avion je bio sklopljen oblacima magle koja se dizala. Pri pokušaju nadletanja prvog brda, koje se nalazilo tri kilometra južno od aerodroma, avion je u uslovima slabe vidljivosti zakačio stajnim trapom nekoliko jela nad šumom, da bi se potom uz strahovit trasak obrušio na brdo Golovca kod sela Hruščica na samo pet kilometara od centra Ljubljane. U avionu je bilo sedam lica, dva člana posade i pet putnika. Sva lica u avionu su na mestu poginula. Posadu aviona sačinjavali su pilot Mihailo Jarošenko i radio-telegrafista Tomislav Anušić.
Zvanično sopštenje o nesreći koje prenosi Politika od 16. jula 1936. godine. str. 12, glasi:
... Atmosferske prilike 15. ov. m. kada se desio nesrećan slučaj sa avionom YU-SAP, bile su povoljnije nego u većini dana u toku juna i jula meseca. Avion i motori bili su potpuno ispravni, probani pre leta i snabdeveni svima potrebnim dokumentima i uređajima. Avion YU-SAP nabavljen je 1935. godine i najnoviji je od serije tipa „Spartan“ koji su u upotrebi u društvu „Aeroput“ u toku tri godine. Pilot Mihailo Jarošenko u službi je „Aeroputa“ od osnivanja društva. On je u službi „Aeroputa“ izvršio u redovnom saobraćaju 750.000 km, bez ijednog najmanjeg udesa i kvara i spadao je u red najboljih i najiskusnijih pilota. Povodom nesrećnog udesa aviona YU-SAP vazduhoplovna komisija, određana od strane Komande vazduhoploovstva izvršila je uviđaj na licu mesta i konstatovala je da je do ovog slučaja došlo nesrećnim sticajem okolnosti i naročitih atmosferskih prilika. Pilot koji je poleteo sa aerodroma, pošto je magla bila osetno slabija no drugih dana, uzeo je kurs prema Sušaku. Međutim, pri samom nadletanju brda, sa južne strane aerodroma, a na daljini od tri kilometra, bio je iznenada sklopljen oblacima i maglom koja se dizala, i toga tragičnog trenutka zakačio je stajnim trapom vrh jedne vrlo visoke jele, što je prouzrokovalo nesreću. (Iz kancelarije odeljenja za civilno vazduhoplovstvo Štaba vazduhoplovstva vojske V. C. Br.33-81 od 15. jula 1936)
Pilot Mihailo Jarošenko je sahranjen na zemunskom pravoslavnom groblju pokraj svog kolege i druga Viktora Nikitina 17. jula 1936. godine uz sve počasti koje mu pripadaju kao uglednom građaninu, vojniku, pilotu i čoveku.
-
Pilot M. Jarošenka ulazi u kabinu Spartan Kruzera -
Nadgrobni spomenik pilota M. Jarošenka na zemunskom groblju -
Nadgrobni spomenik pilota M. Jarošenka na zemunskom groblju
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Avion koji je juče krenuo iz Ljubljane za Sušak srušio se na pet kilometara od varoškog centra[mrtva veza], Politika, 16. jul 1936. strana 11 i 12.
Literatura uredi
- Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Oštrić, Šime (1994). Rusi bez Rusije - Srpski Rusi (na jeziku: (jezik: srpski)). Janićijević, Dušan-urednik. Beograd - Beočin: Dunaj & Efekt. ISBN 978-86-82465-02-7.
- Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Krunić, Čedomir. Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije Prva knjiga, Beograd, Izdanje autora. 2010. ISBN 978-86-901623-3-8.
- Dimitrijević, Bojan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Miladinović P., Micevski M. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
Spoljašnje veze uredi
- „Politika 16. 7. 19363. god. str. 11 i 12 Avionska nesreća kod Ljubljane.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. 11. 2010.[mrtva veza]
- „Politika 17. 7. 1936. god. str. 9 i 10. Posle avionske nesreća u Ljubljani” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. 11. 2010.[mrtva veza]
- „Politika 18. 7. 1936. god. str. 10 i 11. Povodom nesreće kod Ljubljane?” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. 11. 2010.[mrtva veza]
