Википедија

Mihrimah-sultanija (ćerka Sulejmana Veličanstvenog)

ћерка Сулејмана Величанственог

Mihrimah-sultanija (tur. Mihrimah Sultan) bila je kći Sulejmana Veličanstvenog i njegove supruge sultanije Hurem, sestra Selima II i tetka Murata III.

Mihrimah-sultanija
Portret Mihrimah-sultanije iz 1541. godine.
Lični podaci
Datum rođenja1522
Mesto rođenjaIstanbul, Osmansko carstvo
Datum smrti25. januar 1578.(1578-01-25) (55 god.)
Mesto smrtiIstanbul,
GrobSulejmanija
Porodica
Supružnik
PotomstvoAjše-sultanija
Osman-beg
RoditeljiSulejman Veličanstveni
Hurem

Detinjstvo

uredi

Rođena je kao drugo dete sultanije Hurem krajem 1522. godine[1]. Imala je petoro braće, od kojih su četiri dostigli zrelost[2]. Mihrimah je bila voljena i, prema popularnoj verziji, jedina ćerka sultana koja je dostigla zrele godine[3].

Mihrimah je odgajana i obrazovana pod strogim nadzorom svoje majke[4]. Prema rečima savremenika, Mihrimah je bila dobro vaspitana, lepo je govorila i imala je lep rukopis i stil pisanja. Pored toga, bila je izuzetno pobožna[5].

Brak

uredi

Sultanija Hurem je odlučila krajem 1538. godine da je vreme da se njena kći uda. Prvobitan kandidat je bio namesnik Kaira, međutim, Hurem je saznala da je Rustem-paša izrazio želju da se oženi Mihrimah i podržala ga[6]. Sulejman je pristao da se Mihrimah uda za Rustem-pašu, namesnika Dijarbakira. Rustemovi neprijatelji su širili glasine da je bolovao od gube, ali je doktor koji je poslat u Dijarbakir da ga pregleda utvrdio da je to netačno[7]. 26. novembra 1539. godine na Hipodromu počela je proslava povodom obrezivanja šehzade Bajazida i Džihangira; zatim, tokom slavlja, 4. decembra, sklopljen je brak između Rustema i Mihrimah.

Kao rezultat uklanjanja Lutfi-paše, 1541. godine Rustem-paša postaje drugi vezir, a već u decembru 1544. godine dobija položaj Velikog vezira[6]. Nije poznato koliko je Mihrimah bila vezana za svog muža.[8]

Politički uticaj

uredi

Politička aktivnost sultanije Mihrimah je počela da raste nakon stupanja njenog supruga na mesto Velikog vezira. Iako nema dokaza da su Mihrimah i njena majka umešane u pad njenog starijeg polubrata šehzade Mustafe, mnogi izvori, kako osmanski tako i strani, veruju da su na taj način otvorie put Hureminim sinovima za presto. Mustafin uspon na vlast bio je neisplativ za njih: Rustem bi izgubio položaj i, moguće, glavu, Hurem bi izgubila status i sve svoje sinove, a Mihrimah bi izgubila muža, braću i uticaj. Janjičari su, nakon pogubljenja Mustafe 1553. godine, tražili pogubljenje Rustem-paše, ali mu je život spasila Mihrimah, koja je nagovorila svoju majku da piše sultanu i da utiče na njegovu odluku[9]. Rustemov život je pošteđen, ali je smenjen sa mesta Velikog vezira i razrešen svih dužnosti u Divanu. Povodom svih stresova, Mihrimah-sultanija je doživela težak pobačaj 1. marta 1554. godine koji ju je umalo koštao života.[10]

Verovalo se da su Hurem i Mihrimah umešane u pogubljenje velikog vezira Kara Ahmed-paše, koji je došao na vlast 1553. godine, odmah nakon pogubljenja šehzade Mustafe, kada je Rustem-paša smenjen sa funkcije[4]. Kara Ahmed je ostao na funkciji dve godine, nakon čega ga je, prema glasinama, Rustem-paša optužio za mito i Ahmed-paša je po odluci sultana Sulejmana pogubljen. Smrt Kara Ahmed-paše vratila je Rustem-paši položaj Velikog vezira.[11]

Sultanija Hurem je umrla 1558. godine. Posle smrti njene majke, Mihrimahin uticaj u palati se povećao; postala je i glavni savetnik svog oca i obaveštavala ga je o novostima tokom njegovog odsustva u prestonici.[12]

Delovanje u borbi prestolonaslednika

uredi

Mihrimah je, kao i njena majka, zajedno sa svojim mužem podržala šehzade Bajazitu kao prestolonasledniku, koja mu je pružala ponajviše finansijsku podršku[13]. Nakon bitke prinčeva u maju 1559. godine, šehzade Bajazit izbegava sa sinovima u Kazvin gde dobija azil od šaha Tahmaspa. Nakon smrti Rustem-paše u julu 1561. godine, sultanija Mihrimah je delovala zajedno sa novim Velikim vezirom Semiz Ali-pašom, koji je bio pristalica šehzade Bajazita[14]; Mihrimah je Ali-paši predložila da sklope brak u avgustu 1561. godine u cilju pružanja jače podrše šehzade Bajazitu, ali je on odbio[15].

Nakon što je šehzade Bajazit sa sinovima pogubljen 25. septembra 1561. godine, sultanja Mihrimah nije mogla da oprosti svom ocu ubistvo njenog voljenog brata; nosila je crninu, preselila se u Stari dvor zajedno sa čitavom svojom pratnjom. Mihrimah nije lično obavestila svog oca o svom odlasku iz Topkapi-palate, prenevši mu poruku preko glavne kalfe da je njena žalost neće proći i da nadalje više neće živeti u odajama njene majke. Sulejman je bio potrešen ovim rečima, jer je verovao da ga njegova ćerka prezire[16].

Život za vreme vladavine Selima II i Murata III

uredi

Nakon smrti svog oca, Mihrimah je bila najuticajnija i najuglednija sultanija tokom vladavine svog brata Selima II[17]. Čim je došao na vlast, Selim joj se obratio za pomoć pošto mu je bio potreban novac, nakon čega mu je pozajmila pedeset hiljada zlatnika. Tokom kasnijeg dela njegove vladavine postala je njegov politički savetnik, iako je držala distancu sa njegovom suprugom Nurbanu koja je imala udela u prikupljanju podrške protiv šehzade Bajazita[18].

Tokom vladavine njenog bratanića sultana Murata III, njena dnevna primanja su se sastojala od 600 aspera[19]. Zajedno sa svojom ćerkom, davala je podršku sultaniji Safije, sa krugom bliskih paša. U oktobru 1576. godine, Mihrimah je potrošila 70 000 aspera za venčanje svoje unuke Salihe.[20]

Smrt

uredi

Zdravlje Mihrimah-sultanije se pogoršalo 1576. godine, nakon smrti njenog sina[21]. Umrla je 25. januara 1578. godine[5]. Sahranjena je pored oca i majke u džamiji svog oca.[22]

Reference

uredi
  1. ^ Peirce 1993, str. 60.
  2. ^ Peirce 1993, str. 288.
  3. ^ Alderson 1956, Table XXX.
  4. ^ a b Kaçar 2005, str. 39.
  5. ^ a b Kaçar 2005, str. 40.
  6. ^ a b Afyoncu 2008, str. 288.
  7. ^ Peirce 1993, str. 76.
  8. ^ Kaçar 2005, str. 39–40.
  9. ^ Peirce 1993, str. 79.
  10. ^ Miović 2018, str. 100–101.
  11. ^ Peirce 1993, str. 84.
  12. ^ Peirce 1993, str. 65.
  13. ^ Peirce 1993, str. 67.
  14. ^ Uluçay 1992, str. 67.
  15. ^ Atçıl 2020, str. 21.
  16. ^ Lamb 1951, str. 286.
  17. ^ Kaçar 2005.
  18. ^ Pinar Kayaalp (9. 4. 2018). The Empress Nurbanu and Ottoman Politics in the Sixteenth Century: Building the Atik Valide. Taylor & Francis. str. 32, 45 n. 125. ISBN 978-1-351-59661-9. 
  19. ^ Peirce 1993, str. 127–128.
  20. ^ Biçer, Merve (2014). Cigalazade Yusuf Sinan Pasha: A 16th Century Ottoman Comvert in the Mediterranean World (Master Thesis). Department of History İhsan Doğramacı Bilkent University, Ankara. str. 48. 
  21. ^ Alderson 1956, table XXX.
  22. ^ Peirce 1993, str. 190.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михримах-султанија_(ћерка_Сулејмана_Величанственог)&oldid=27888222”