Википедија

Moksibustija

Moksibustija (; eng. Moxibustion) je tradicionalna kineska medicinska terapija koja se bazira na spaljivanju osušenih ostataka mokse, odnosno pelina (Artemisia sp.) na određenim tačkama na telu. Igra važnu ulogu u tradicionalnim medicinskim praksama Kine, Tibeta, Japana, Koreje, Vijetnama i Mongolije. Kineski znak za akupunkturu, doslovno preveden, u stvari znači „akupunktura-mokibustija“. Svrha moksibustije, kao i kod većine oblika tradicionalne kineske medicine, je jačanje krvi, podsticanje protoka či energije i održavanje opšteg zdravlja.[1]

Moksibustija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostTradicionalna kineska medicina
MKB-9-CM93.35
MeSHD009071
Lečenje gihta upotrebom mokse. Ilustracija u knjizi Hermana Bušofa iz 1714. (Muzej Museorum, Frankfurt na Majni)

Biljka se priprema tako što se suši i melje u prah, a zatim se prah pakuje u štapić, poput cigare. Terapija se vrši indirektno, akupunkturnim iglama ili se štapić spaljuje direktno na koži pacijenta.

Terapija akupunkturom i moksibustijom u kineskoj tradicionalnoj medicini uvrštena je 2010. godine na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[2]

Terminologija uredi

Prve napomene o ovoj terapiji u zapadnom mogu se naći u pismima i izveštajima portugalskih misionara u Japanu iz 16. veka. Nazvali su ga botão de fogo (dugme za vatru). Isti termin prvobitno se koristio za jednu vrstu zapadnjačke pegle.

Prvu evropsku knjigu o ovoj terapiji objavio je Herman Bušof (Hermann Buschoff), 1674. godine, a dve godine kasnije pojavilo se i izdanje na engleskom jeziku. U prevodu je on koristio japanski termin „mogusa”. Kako se glas „u“ u ovoj reči slabo čuje, preveo ga je kao „Moksa". Kasniji autori su kombinovali termin „moksa“ sa latinskom rečju combustio (sagorevanje).[3][4]

Vrsta pelina koji se koristi za proizvodnju Mokse na kineskom je ai ili aicao (艾,艾草),[5] a na japanskom iomogi (蓬). Kineski nazivi za moksibustiju su jiu (灸) ili jiushu (灸術), dok Japanci koriste iste znakove i izgovaraju ih kao kju i kjujutsu. Na korejskom jeziku ime biljke je tteum (뜸). U korejskoj tradiciji razvoj moksibustije pripisuje se legendarnom caru Dangunu.[6]

 
Uzorci japanske mokse. S leva na desno: obrađena moksa, prva faza - obrađena moksa, druga faza - gruba moksa za indirektnu primenu - moksa uobičajenog kvaliteta za indirektnu i direktnu primenu - moksa najboljeg kvaliteta za direktnu primenu
  •  
    Moksa u obliku štapića i kao uložak, samolepivi i tradicionalni
  •  
    Tradicionalni japanski set za moksibustiju
  •  
    korejski set tteum

Teorija i praksa uredi

 
Direktna primena samolepive mokse na nadlanici
 
Indirektna primena zagrevanjem kože
 
Indirektna primena preko akupunkturne igle

Praktičari ove terapije koriste moksu za zagrevanje regiona na telu i meridijanskih tačaka (istih kao u akupunkturi) [7] sa namerom da podstaknu cirkulaciju i podstaknu blaži protok krvi i či energije. Veruje se da se ovom terapijom mogu lečiti stanja povezana sa „hladnoćom“ ili „nedostatkom janga“ u kineskoj medicini.[8] Tvrdi se da moksibustija ublažava hladnoću i vlagu u telu, a koristi se i tokom porođaja, kako bi se beba postavljena zadkom okrenula u pravi položaj.[9][10]

Praktičari tvrde da je moksibustija posebno efikasna u lečenju hroničnih problema, „deficitarnih stanja“ (slabosti organizma) i u gerontologiji. Bian Kue (oko 500. p. n. e.) jedan je od najpoznatijih kineskih antičkih lekara i prvi specijalista za moksibustiju. U svojim delima raspravljao je o prednostima mokse nad akupunkturom. Moksibustija se često koristi u kombinaciji sa akupunkturom.

Postoji nekoliko metoda moksibustije, a neke od njih su:

  • direktna primena sa ožiljkom, kada se se mali komad mokse stavlja na akupunkturnu tačku na koži i sagoreva se dok se ne pojave plikovi posle kojih ostaju ožiljci.
  • direktna primena bez ožiljka, kada se goruća moksa uklanja pre nego što koža sagori dovoljno da ostane ožiljak.
  • indirektna primena podrazumeva upotrebu štapića napravljenog od mokse, koji se drži u blizini akupunkturne tačke kako bi se koža na tom mestu zagrejala, ili se njime zagreva akupunkturna igla koja se već nalazi u koži.[11]

U savremenoj praksi koristi se i samolepiva moksa, moderan proizvod koji se prodaje u Japanu, Koreji i Kini. Obično je osnova lepljiva i lepi se na akupunkturnu tačku koja se tretira.

U jednom spisu iz 1869. godine, Zapis o suverenim učenjima (Chuanwu lingji lu) autora Đang Juhenga (Zhang Youheng) nalazi se 84 ilustracije u boji koje prikazuju akupunkturne tačke na telu na kojima se primenjuje moksa:

  •  
    Akupunkturne tačke koje se tretiraju u slučaju zaostale placente i intrauterine smrti
  •  
    Akupunkturne tačke koje se tretiraju u slučaju bolova i otoka u stopalima i kolenima
  •  
    Akupunkturne tačke koje se tretiraju u slučaju bolova u leđima
  •  
    Akupunkturne tačke koje se tretiraju u slučaju skrofule

Medicinska istraživanja uredi

 
Hara Šimetaro, fotografisan 1982. godine, povodom njegovog stotog rođendana

Prvu modernu naučnu publikaciju o moksibustiji napisao je japanski lekar Hara Šimetaro (Hara Shimetarō, 1882-1991) koji je 1927. godine sproveo detaljno istraživanje hematoloških efekata moksibustije. Dve godine kasnije Medicinski fakultet Carskog univerziteta u Kjušu prihvatio je njegovu doktorsku disertaciju na tu temu.[12] Poslednja Harina publikacija objavljena je 1981. [13]

U britanskoj medicinskoj reviji Kokran objavljen je članak u kom su dati ograničeni dokazi za upotrebu tretmana moksom u ispravljanju položaja beba tokom porođaja. Autor se u članku pozvao na više eksperimentalnih ispitivanja. Neželjeni efekti su bili mučnina, iritacija grla i bolovi u stomaku zbog kontrakcija.[14] Moksibustija je takođe proučavana za lečenje bolova,[15] raka, [16] moždanog udara,[17] ulceroznog kolitisa,[18] konstipacije [19] i hipertenzije, [20] ali je kasnijim proučavanjem ovih studija utvrđeno da su one niskog naučnog kvaliteta i da bi pozitivni nalazi mogli biti rezultat pristrasnosti uredništva publikacije.[21]

Slične upotrebe pelina u drugim kulturama uredi

Pelin se, pored ostalih biljaka, često koristi za izradu mirisnih štapića. U Evropi su se grančice pelina nekada stavljale ispod jastuka, kako bi se izazvali snovi. Biljka je u anglosaksonsko doba često povezivana sa bavljenjem magijom.[22]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Moxibustion”. Acupuncture Today. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  2. ^ „Acupuncture and moxibustion of traditional Chinese medicine”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  3. ^ Wolfgang Michel (2005). „Far Eastern Medicine in Seventeenth and Early Eighteenth Century Germany”. Gengo Bunka Ronkyū 言語文化論究. Kyushu University, Faculty of Languages and Cultures. 20: 67—82. ISSN 1341-0032. 
  4. ^ Li Zhaoguo (2013). English Translation of Traditional Chinese Medicine: Theory and Practice. 上海三联书店. str. 11. ISBN 978-7-5426-4084-0. 
  5. ^ There is a great variety of further Chinese names (bingtai 冰台、ecao 遏草、xiang'ai 香艾、qiai 蕲艾、aihao 艾蒿、jiucao 灸草﹑yicao 医草﹑huangcao 黄草﹑airong 艾绒)
  6. ^ Needham, J; Lu GD (2002). Celestial lancets: a history and rationale of acupuncture and moxa. Routledge. str. 262. ISBN 0-7007-1458-8. 
  7. ^ Not all acupuncture points can be used for moxibustion. A few of them are preferred in both classical literature and modern research: Zusanli (ST-36), Dazhui (GV-14).
  8. ^ „Moxibustion”. Yinova. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  9. ^ Hongyong, Deng; Xueyong, Shen (2013). „The Mechanism of Moxibustion: Ancient Theory and Modern Research”. Hindawi. doi:10.1155/2013/379291. 
  10. ^ Carter, Maria (30. 1. 2020). „What Is Moxibustion and Can It Help Turn a Breech Baby?”. Parents. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  11. ^ „Moxibustion, Acupuncture Today”. Acupuncturetoday.com. Pristupljeno 2011-05-17. 
  12. ^ English summary of S. Hara’s findings Arhivirano 14 jul 2014 na sajtu Wayback Machine
  13. ^ Watanabe, Shinichiro; Hakata, Hiroshi; Matsuo, Takashi; Hara, Hiroshi; Hara, Shimetaro (1981). „Effects of Electronic Moxibustion on Immune Response I”. Zen Nihon Shinkyu Gakkai Zasshi. 31 (1): 42—50. doi:10.3777/jjsam.31.42. 
  14. ^ Coyle, M. E.; Smith, C. A.; Peat, B (2012). „Cephalic version by moxibustion for breech presentation”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 5 (5): CD003928. PMID 22592693. doi:10.1002/14651858.CD003928.pub3. 
  15. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Kang, Jung Won; Lee, Beom-Joon; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for Treating Pain: A Systematic Review”. The American Journal of Chinese Medicine. 38 (5): 829—38. PMID 20821815. doi:10.1142/S0192415X10008275. 
  16. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Park, Ji-Eun; Lee, Song-Shil; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for cancer care: A systematic review and meta-analysis”. BMC Cancer. 10: 130. PMC 2873382  . PMID 20374659. doi:10.1186/1471-2407-10-130. 
  17. ^ Lee, M. S.; Shin, B.-C.; Kim, J.-I.; Han, C.-h.; Ernst, E. (2010). „Moxibustion for Stroke Rehabilitation: Systematic Review”. Stroke. 41 (4): 817—20. PMID 20150551. doi:10.1161/STROKEAHA.109.566851  . 
  18. ^ Lee, Dong-Hyo; Kim, Jong-In; Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Choi, Sun-Mi; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for ulcerative colitis: A systematic review and meta-analysis”. BMC Gastroenterology. 10: 36. PMC 2864201  . PMID 20374658. doi:10.1186/1471-230X-10-36. 
  19. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Park, Ji-Eun; Ernst, Edzard (2010). „Effects of moxibustion for constipation treatment: A systematic review of randomized controlled trials”. Chinese Medicine. 5: 28. PMC 2922210  . PMID 20687948. doi:10.1186/1749-8546-5-28. 
  20. ^ Kim, Jong-In; Choi, Jun-Yong; Lee, Hyangsook; Lee, Myeong Soo; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for hypertension: A systematic review”. BMC Cardiovascular Disorders. 10: 33. PMC 2912786  . PMID 20602794. doi:10.1186/1471-2261-10-33. 
  21. ^ Lee, Myeong Soo; Kang, Jung Won; Ernst, Edzard (2010). „Does moxibustion work? An overview of systematic reviews”. BMC Research Notes. 3: 284. PMC 2987875  . PMID 21054851. doi:10.1186/1756-0500-3-284. 
  22. ^ Knight, Katherine (2002-01-01). „A Precious Medicine: Tradition and Magic in Some Seventeenth-Century Household Remedies”. Folklore. 113 (2): 237—247. ISSN 0015-587X. doi:10.1080/0015587022000015347. 

Spoljašnje veze uredi

  • W Michel: „Far Eastern Medicine in Seventeenth and Early Eighteenth Century Germany”. hdl:2324/2878. 
  • „Hermann Buschoff, The gout, more narrowly searcht, and found out; together with the certain cure thereof. London 1676. W Michel ed. Fukuoka, March 2003. (Japanese introduction by the editor, English text)”. hdl:2324/2936. 
Tradicionalna komplementrana i alternativna medicina
Popularna medicina Samolečenje • Lečenje domaćim lekovima • Narodna medicina
Tradicionalna medicina Ajurveda • Akupunktura • Akupresura • Duhovna energetska medicina • Joga • Tradicionalna kineska medicina • Orijentalna medicina • Kvantna medicina • Makrobiotika • Moksibustija • Primenjena kineziologija • Refleksologija • Segmentna terapija • Suđok • Tradicionalna domaća medicina • Tuina • Šiacu
Metode tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine Apiterapija • Aromaterapija • Bioenergoterapija • Detekcija štetnih zračenja • Energetska terapija • Osteopatija • Hiropraktika • Homeopatija • Haloterapija • Herbalistika • Lečenje zvukom • Lečenje verom • Magnetoterapija Naturopatija • Kvantna medicina • Kristaloterapija • Lečenje svetlom • Fitoterapija • Porodični raspored • Reiki • Rolfing • Tai či čuan • Ći gong • Su Đok • Speleoterapija • Urinoterapija • Kiselo-alkalna dijeta • Hidroterapija debelog creva


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моксибустија&oldid=27442084”