Википедија

Monkton

Monkton (engl. City of Moncton, franc. Ville de Moncton) je grad u okrugu Vestmorlend, koji se nalazi na reci Petikodijak na mestu gde reka formira meandar Kuda, u jugoistočnom Nju Branzviku u Kanadi. To je prvi najveći grad u pokrajini. Grad je dobio nadimak „Hab siti“ zbog svoje centralne kopnene lokacije u regionu i svoje istorije kao železničkog i kopnenog transportnog čvorišta za Pomorstvo. Prema popisu iz 2021. godine, grad je imao 79.470 stanovnika, gradsko stanovništvo od 157.717 i površinu od 140,67 km2 (54,31 sq mi).[2]

Monkton
Grad
City of Moncton
Ville de Moncton  (francuski)
Odozgo, s leva na desno: Obrisi Monktona noću, Kapitol teatar (Monkton), Madžik Mountain, Sentenijel park i Centar Monktona u sumrak
Odozgo, s leva na desno: Obrisi Monktona noću, Kapitol teatar (Monkton), Madžik Mountain, Sentenijel park i Centar Monktona u sumrak
Nadimci: "Hub City"[1]
Moto: "I rise again"
Map
Koordinate: 46° 07′ 58″ N 64° 46′ 17″ W / 46.13278° S; 64.77139° Z / 46.13278; -64.77139
DržavaKanada
PokrajineNju Bransvik
OkruziOkrug Vestmorland
ParohijaParohija Monkton
Prvo naselili1733
Osnovan1766
Opštinska korporacija1855, 1875
Nazvan poRobert Monkton
Vlada
 • TipSavet
 • GradonačelnikDaun Arnold
 • Upravljačko teloGradsko veće Monktona
 • MPŽinet Petitpas Tejlor
 • Zakonodavna skupštinaErni Stivs
Danijel Alejn
Rob Meki
Greg Turner
Šeri Vilson
Površina[2] [3] [4]
 • Grad140,67 km2 (5,431 sq mi)
 • Urbano110,73 km2 (42,75 sq mi)
 • Metro2.562,47 km2 (989,38 sq mi)
Najviša nadm. visina70 m (230 ft)
Najniža elevacija0 m (0 ft)
Stanovništvo (2021)[2] [3] [4]
 • Grad79.470
 • Gustina564/km2 (1,460/sq mi)
 • Urbana119.785
 • Urbana gustina1.081,8/km2 (28,020/sq mi)
 • Metro157.717
 • Metro gustina61,5/km2 (1,590/sq mi)
 • DemonimMonktonijan
Poštanski kodPoštanski kodovi Kanade E1A-E1G
Pozivni brojevi506
GNBC kodDADHJ[5]
GDP (Monkton CMA)CA$6,9 biliona (2016)[6]
GDP Po glavi stanovnika (Monkton CMA)CA$47.959 (2016)
Veb-sajtwww.moncton.ca

Istorija uredi

Akađani su naselili glavu zaliva Fandi 1670-ih.[8] Prvo spominjanje „reke Petkukojer“ bilo je na mapi De Meul iz 1686. godine.[9] Naseljavanje dolina reka Petitkodiak i Memramkok započelo je oko 1700. godine, postepeno se šireći u unutrašnjost i dostižući mesto današnjeg Monktona 1733. godine. Prvi akadski doseljenici u oblasti Monktona osnovali su močvarnu zemljoradničku zajednicu i odlučili da nazovu svoje naselje Le Koud ("Lakat“),[10] aluzija na krivinu reke od 90° u blizini naselja.

Obližnju tvrđavu Bosežur, 1755. godine, su zauzele britanske snage pod komandom potpukovnika Roberta Monktona.[11] Regija Beabasin uključujući doline reka Memramkok i Petitkodijak je pala pod englesku kontrolu.[12] Kasnije te godine, guverner Čarls Lorens je izdao dekret kojim se naređuje proterivanje akadijskog stanovništva iz Nove Škotske (uključujući nedavno zauzeta područja Akadije kao što je Le Kud). Ova akcija je postala poznata kao „Veliki preokret“. Proterivanje nije bilo potpuno uspešno te oko trećinu stanovništva čine Akađani.[13]

Doseci gornje doline reke Petikodijak su tada došli pod kontrolu kompanije Filadelfija lend (čiji je jedan od direktora bio Bendžamin Frenklin.) Godine 1766, stigli su nemački doseljenici iz Pensilvanije da ponovo uspostave već postojeću poljoprivrednu zajednicu u Le Kudu.[14] Doseljenici su se sastojali od osam porodica: Hajnrih Stif (Stivs), Džejkob Trejc (Trits), Matijas Somer (Somers), Džejkob Rajker (Rajker), Čarls Džons (Šanc),[15] Džordž Vortman (Vortman), Majkl Luc (Luc). ), i Džordž Kopel (Kopl). Na ušću Hol's krika postoji ploča posvećena u njihovu čast.[16] Naselje su preimenovali u „Bend“.[10] Bend je ostao poljoprivredno naselje još skoro 80 ​​godina. Čak i do 1836. godine u opštini je bilo samo 20 domaćinstava. U to vreme, „Vestmorlend rod” je postao otvoren za putovanja tokom cele godine i uspostavljena je redovna poštanska autobuska linija između Sent Džona i Halifaksa. Bend je postao važna stanica za transfer i odmor duž rute. Tokom sledeće decenije, drvoprerađivačka industrija, a zatim i brodogradnja su postale važne industrije u ovoj oblasti.

Demografija uredi

Populacija
God.Pop.± %
1861. 1.396—    
1871. 600−57,0%
1881. 5.032+738,7%
1891. 8.762+74,1%
1901. 9.026+3,0%
1911. 11.345+25,7%
1921. 17.488+54,1%
1931. 20.689+18,3%
1941. 22.763+10,0%
1951. 27.334+20,1%
1956. 36.003+31,7%
1961. 43.840+21,8%
1966. 45.847+4,6%
1971. 54.864+19,7%
1976. 55.934+2,0%
1981. 54.741−2,1%
1986. 55.468+1,3%
1991. 56.823+2,4%
1996. 59.313+4,4%
2001. 61.046+2,9%
2006. 64.128+5,0%
2011. 69.074+7,7%
2016. 71.889+4,1%
2021. 79.470+10,5%

Plimni talas uredi

 
Krupni plan plimnog talasa na reci Petitkodijak u Monktonu. Reka predstavlja jedan od retkih primera plimnog talasa u Severnoj Americi.

Reka Petitkodijak pokazuje jednu od retkih plimnih talasa u Severnoj Americi: talas koji se redovno javlja i koji putuje uz reku na prednjoj ivici nadolazeće plime. Talas je rezultat ekstremne plime i oseke zaliva Fandi. Prvobitno, talas je bio veoma impresivan, ponekad visok između 1 and 2 m (3 ft 3 in and 6 ft 7 in) i protezala se preko 1 km (0,62 mi) širine reke Petitkodijak u oblasti Monkton. Ovaj talas se javljao dva puta dnevno tokom plime, putujući prosečnom brzinom od 13 km/h (8,1 mph) i stvarajući poznati zvuk.[17] Nije iznenađujuće da je takozvana „bušotina“ postala veoma popularna rana turistička atrakcija za grad, ali kada je nasip Petitkodijak izgrađen 1960-ih, rečni kanal se brzo zamuljio i smanjio bušotinu tako da je retko prelazio 15—20 cm (5,9—7,9 in) u visinu.[18] 14. aprila 2010. godine otvorene su kapije nasipa u nastojanju da se obnovi reka puna mulja. Nedavna bušotina plime od otvaranja kapija nasipa izmerila je talas od 2 ft-high (0,61 m), jedan od najvišljih poslednjih godina.[19]

Klima uredi

Najviša temperatura ikada zabeležena u Monktonu je bila 37,8 °C (100 °F) u avgustu 18 & 19, 1935.[20] Najhladniji dan ikada zabeležen je −37,8 °C (−36 °F) u februaru 5, 1948.[21]

Klima Monkton, 1981–2010 normale, ekstremi 1881–danas
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 17,2
(63) 		18,0
(64,4) 		26,1
(79) 		29,0
(84,2) 		34,5
(94,1) 		34,4
(93,9) 		36,1
(97) 		37,8
(100) 		35,0
(95) 		28,3
(82,9) 		23,0
(73,4) 		18,3
(64,9) 		37,8
(100)
Maksimum, °C (°F) −3,2
(26,2) 		−1,7
(28,9) 		2,7
(36,9) 		9,0
(48,2) 		16,5
(61,7) 		21,9
(71,4) 		25,3
(77,5) 		24,7
(76,5) 		20,0
(68) 		13,2
(55,8) 		6,4
(43,5) 		−0,1
(31,8) 		11,2
(52,2)
Prosek, °C (°F) −8,2
(17,2) 		−7
(19) 		−2,3
(27,9) 		4,2
(39,6) 		10,7
(51,3) 		16,0
(60,8) 		19,5
(67,1) 		19,0
(66,2) 		14,5
(58,1) 		8,3
(46,9) 		2,5
(36,5) 		−4,3
(24,3) 		6,1
(43)
Minimum, °C (°F) −13,1
(8,4) 		−12,2
(10) 		−7,2
(19) 		−0,7
(30,7) 		4,9
(40,8) 		10,0
(50) 		13,7
(56,7) 		13,2
(55,8) 		8,9
(48) 		3,3
(37,9) 		−1,5
(29,3) 		−8,4
(16,9) 		0,9
(33,6)
Apsolutni minimum, °C (°F) −36,7
(−34,1) 		−37,8
(−36) 		−31,7
(−25,1) 		−17,8
(0) 		−7,2
(19) 		−3,9
(25) 		0,0
(32) 		−1,1
(30) 		−6,1
(21) 		−9,4
(15,1) 		−21,1
(−6) 		−34,4
(−29,9) 		−37,8
(−36)
Količina padavina, mm (in) 97,7
(3,846) 		84,0
(3,307) 		105,9
(4,169) 		92,0
(3,622) 		101,7
(4,004) 		88,0
(3,465) 		84,8
(3,339) 		76,6
(3,016) 		93,7
(3,689) 		105,9
(4,169) 		93,8
(3,693) 		100,0
(3,937) 		1,124
(44,252)
Količina kiše, mm (in) 30,3
(1,193) 		30,2
(1,189) 		47,4
(1,866) 		63,4
(2,496) 		96,8
(3,811) 		88,0
(3,465) 		84,8
(3,339) 		76,6
(3,016) 		93,7
(3,689) 		104,6
(4,118) 		77,1
(3,035) 		49,1
(1,933) 		842,0
(33,15)
Količina snega, cm (in) 67,4
(26,54) 		53,8
(21,18) 		58,5
(23,03) 		28,5
(11,22) 		4,9
(1,93) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		1,3
(0,51) 		16,7
(6,57) 		50,8
(20) 		282,0
(111,02)
Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) 14,6 11,8 13,6 14,2 14,8 13,4 12,5 10,9 11,4 13,1 15,3 15,3 160,8
Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) 4,8 4,3 7,0 11,3 14,6 13,4 12,5 10,9 11,4 12,9 12,6 7,1 122,8
Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) 11,7 9,1 8,7 5,2 0,75 0,0 0,0 0,0 0,0 0,36 4,3 10,1 50,1
Izvor: Environment Canada[21][22][23][20]

Reference uredi

  1. ^ LeBreton, Cathy (22. 10. 2012). „Major employment forum held this week in Moncton”. News 91.9. Rogers Communications. Arhivirano iz originala 8. 2. 2013. g. Pristupljeno 5. 11. 2012. 
  2. ^ a b v „Census Profile, 2021 Census of Population Data table”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Pristupljeno 18. 4. 2022. 
  3. ^ a b „Census Profile, 2021 Census of Population Data table”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Pristupljeno 18. 4. 2022. 
  4. ^ a b „Census Profile, 2021 Census of Population Data table”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Pristupljeno 18. 4. 2022. 
  5. ^ DADHJ Monkton
  6. ^ „Table 36-10-0468-01 Gross domestic product (GDP) at basic prices, by census metropolitan area (CMA) (x 1,000,000)”. Statistics Canada. 27. 1. 2017. Arhivirano iz originala 22. 1. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  7. ^ „Weatherbase: Historical Weather for Moncton, New Brunswick, Canada”. Weatherbase. Arhivirano iz originala 4. 9. 2015. g. Pristupljeno 26. 6. 2007. 
  8. ^ Boudreau, str. 12
  9. ^ Boudreau, str. 16
  10. ^ a b Medjuck, Sheva (13. 3. 2007). „Moncton”. The Canadian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 4. 7. 2007. 
  11. ^ „Parks Canada – Fort Beauséjour – Fort Cumberland National Historic Site of Canada – Natural Wonders & Cultural Treasures – Cultural Heritage”. Parks Canada. Arhivirano iz originala 8. 2. 2007. g. Pristupljeno 9. 7. 2007. 
  12. ^ Larracey, str. 30
  13. ^ „Acadia, History of”. Canadian Encyclopedia. 13. 3. 2007. Arhivirano iz originala 20. 2. 2015. g. Pristupljeno 19. 7. 2007. 
  14. ^ Larracey, str. 32
  15. ^ The German Origins of Charles Jones, aka Johann Carl Schantz, of Philadelphia, Pennsylvania and Monckton, New Brunswick [https://web.archive.org/web/20160508195702/http://www.onelibrary.com/genealogy/reports/Charles-Jones-of-Philadelphia-and-Monckton.pdf Arhivirano maj 8, 2016 na sajtu Wayback Machine By Rick Crume, with genealogical research by Dawn Edlund, November 2008
  16. ^ „The History of Moncton”. Tourism Moncton. 2008. Arhivirano iz originala 15. 1. 2009. g. Pristupljeno 19. 10. 2008. 
  17. ^ „Legion Magazine : The Tidal Bore”. Legion Magazine. 2000. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 6. 2007. 
  18. ^ „Info on the Tidal bore in Moncton”. Legion Magazine. 13. 3. 2007. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 6. 2007. 
  19. ^ „Tidal Bore Makes Waves”. 2010. Arhivirano iz originala 1. 5. 2010. g. Pristupljeno 27. 3. 2010. 
  20. ^ a b „Monthly Record, Meteorological Observations in Canada”. Životna sredina Kanada. 1935. Arhivirano iz originala 7. 11. 2021. g. Pristupljeno 15. 11. 2016. 
  21. ^ a b „Moncton, NB”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. 25. 9. 2013. Arhivirano iz originala 17. 5. 2017. g. Pristupljeno 19. 3. 2016. 
  22. ^ „Daily Data Report for September 2010”. Canadian Climate Data. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  23. ^ „Daily Data report for March 2012”. Canadian Climate Data. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  24. ^ „Moncton A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  25. ^ „September 2010”. Canadian Climate Data. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 3. 2016. 
  26. ^ „October 2011”. Canadian Climate Data. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 3. 2016. 
  27. ^ „March 2012”. Canadian Climate Data. Environment Canada. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 3. 2016. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Monkton na Vikimedijinoj ostavi.
 

Ovaj članak vezan za gradove u Kanadi je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монктон&oldid=26916137”