Montezuma II
Montezuma II ili Montesuma Šokojoci (1466. — Tenočtitlan, 30. jun 1520) bio je deveti i poslednji astečki vladar koji je izabran 1503. godine.[1] Njegova vladavina je privedena kraju dolaskom španskih konkistadora na čelu sa Ernanom Kortesom.[2] Postoji mnogo kontradiktornih istorijskih izvora o njegovom životu i ličnosti, zato se u stvari malo o njemu sigurno zna. Prema nekim istorijskim izvorima, Montezuma je bio vrlo praznoveran čovek i verovao je da su španski konkistadori u stvari potomci boga Kecalkoatla. Ernan Kortes ga je potom zarobio i pokušavao upravljati astečkim carstvom manipulišući Montezumom. 1520. godine, Asteci su podigli ustanak protiv Španaca, i te je godine Montezuma ubijen. Ne zna se da li je ubijen sa strane Španaca ili Asteka.[3]
| Montezuma | |
|---|---|
 Portret iz kasnog 17. veka pripisan Antoniju Rodrigezu | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1466. |
| Mesto rođenja | Tenočtitlan, |
| Datum smrti | 30. jun 1520. (53/54 god.) |
| Mesto smrti | Tenočtitlan, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Čimalpopoka |
| Roditelji | Aksejakatl |
Montezuma se rodio u Tenočtitlanu, današnjem Meksiko Sitiju. Njegovo ime na navatl jeziku znači „onaj koji se ljuti kao kralj“. Tokom njegove vladavine astečko carstvo je dostiglo svoj vrhunac. Montezuma je ratovanjem proširio teritorija carstva i inkorporirao narode Jopi i Zapotek u carstvo.[4] Imao je osam kćeri i jedanaest sinova. Kroz brak sa kraljicom Tlapalizkvihohcin od Ekatepeka, jednom od njegove dve žene, on je takođe bio i kraljevski suprug altepetla,[5] iako je malo ljudi u Meksiku znalo za ovu političku ulogu, čak i na njegovom dvoru.[6]
Prvi kontakt između autohtonih civilizacija Mesoamerike i Evropljana dogodio se tokom njegove vladavine, a on je ubijen u početnim fazama španskog osvajanja Astečkog carstva, kada su se konkvistador Ernan Kortes i njegovi ljudi borili da zauzmu prestonicu Asteka Tenočtitlan. Tokom njegove vladavine, Astečko carstvo dostiglo je najveću veličinu. Putem ratovanja, Moktezuma je proširio teritoriju na jug čak do Ksokonoska u Čijapasu i prevlake Tehuantepeka, i inkorporirao narod Zapoteka i Jopija u carstvo.[7] On je promenio prethodni meritokratski sistem društvene hijerarhije i proširio podelu između pipiltina (plemića) i macehualtina (naroda) zabranjujući običnim ljudima da rade u kraljevskim palatama.[7]
Iako su druga dva astečka vladara nasledila Moktezumu nakon njegove smrti, njihova vladavina je bila kratkotrajna i carstvo je brzo propalo pod njihovom kontrolom. Istorijski prikazi Moktezume su uglavnom bili obojeni njegovom ulogom vladara poražene nacije, a mnogi izvori su ga opisali kao slabovoljnog, sujevernog i neodlučnog.[8] Međutim, prikazi njegove ličnosti među njegovim savremenicima su podeljeni; neki ga prikazuju kao jednog od najvećih vođa koje je Meksiko imao, velikog osvajača koji je dao sve od sebe da održi svoju naciju na okupu u vreme krize,[9] dok ga drugi prikazuju kao tiranina koji je želeo da preuzme apsolutnu kontrolu nad celim carstvom.[10] Priča o njemu ostaje jedan od najpoznatijih osvajačkih narativa iz istorije evropskog kontakta sa Indijancima, a pominje se ili prikazuje u brojnim delima istorijske fantastike i popularne kulture.
Ime uredi
Navatlski izgovor njegovog imena je [motekʷˈsoːma]. To je složenica od imenice koja znači „gospodar“ i glagola koji znači „mrštiti se u gnevu“, te se tumači kao „on je onaj koji se mršti kao gospodar“[11] ili „onaj koji se ljuti na plemenit način.“[12] Njegov glif imena, prikazan u gornjem levom uglu slike iz Kodeks Mendoze ispod, sastavljen je od dijademe (xiuhuitzolli).[13]
Kraljevski broj uredi
Asteci nisu koristili kraljevske brojeve; broj je retroaktivno pridodat od strane istoričara da bi se lakše razlikovao od prvog Moktezume, nazvanog Moktezuma I.[8][14] Astečke hronike su ga zvale Motecuhzoma Ksocojocin, dok se prvi zvao Motecuhzoma Ilhuikamina ili Huehuemotecuhzoma („Stari Montezuma“). Ksocojocin znači „počasni mladi“ (od „kocojotl“ [mlađi sin] + sufiks „-cin“ koji se dodaje imenicama ili ličnim imenima kada se o njima govori sa poštovanjem.[15])
Prvi kontakt sa Špancima uredi
Montezuma se prvi put susreo s evropskim doseljenicima 1517. godine, kad je ekspedicija Huana de Grihalve dospela na istočnu obalu astečkog carstva. Montezuma je naredio da se budući dolasci stranaca pomno prate.
Montezuma je bio informisan o dolasku Kortesa, pa je poslao svoje delegate da pozdrave strance. Kortez se udružio s narodom Tlaškalteka, koji su bili neprijatelji astečkog carstva i zajedno su podizali ustanke protiv astečke vladavine. Montezuma je toga bio svestan, a Špancima je slao darove (prema jednoj verziji zato što se bojao Španaca, a prema drugoj zato što je u astečkoj kulturi to bio način pokazivanja superiornosti).
 | Ovaj članak vezan za istoriju Amerike je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Aztec Political Structure”. Tarlton Law Library. Arhivirano iz originala 11. 01. 2023. g. Pristupljeno 10. 3. 2020.
- ^ „Montezuma II Aztec emperor”. Britannica. Pristupljeno 29. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Montezuma II”. Biography. Pristupljeno 29. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Moctezuma II”. Aztec History. Pristupljeno 29. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ Chimalpahin 1997, str. 101.
- ^ Díaz del Castillo 2011, str. 283.
- ^ a b Hassig 1988, str. 221.
- ^ a b Williamson, Edwin (1992). The Penguin history of Latin America. New York: Penguin Books. str. 18. ISBN 0-14-012559-0. OCLC 29998568.
- ^ Díaz del Castillo 2011, str. 428.
- ^ de Alva Ixtlilxóchitl 1892, str. 321.
- ^ Andrews, J. Richard (2003) [1975]. Introduction to Classical Nahuatl. Revised Edition. Norman: University of Oklahoma Press. str. 599.
- ^ Brinton, Daniel G. (1890). Ancient Nahuatl Poetry.
- ^ British Museum Exhibition Guide for Moctezuma: Aztec Ruler (2009)
- ^ Klein, Cecelia (2001). Gender in Pre-Hispanic America (na jeziku: engleski). Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. str. 330—334. ISBN 9780884022794.
- ^ „Nahuatl Dictionary/Diccionario del Náhuatl”. Arhivirano iz originala 2010-03-10. g.
Literatura uredi
- Chimalpahin, Domingo (1997). Anderson, Arthur J. O.; Schroeder, Susan, ur. Codex Chimalpahin: Society and politics in Mexico Tenochtitlan, Tlateloloco, Texcoco, Culhuacan, and other Nahua Altepetl in Central Mexico. 2. University of Oklahoma Press. ISBN 9780806129501.
- de Alva Ixtlilxóchitl, Fernando (1892). Chavero, Alfredo, ur. Obras históricas [Historical Works] (PDF) (na jeziku: španski). 2. México: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Pristupljeno 16. 12. 2021.
- de Sahagún, Bernardino (1577). Historia general de las cosas de Nueva España [General History of the Things of New Spain] (na jeziku: španski i Nāhuatl). 2. Pristupljeno 15. 12. 2021.
- Durán, Diego (1867). Ramírez, José F., ur. Historia de las indias de Nueva España y islas de Tierra Firme [General History of the Indies of New Spain and Islands of the Mainland] (na jeziku: španski). Mexico: Imprenta de J. M. Andrade y F. Escalante. Pristupljeno 14. 12. 2021.
- Díaz del Castillo, Bernal (2011) [1632]. Serés, Guillermo, ur. Historia verdadera de la conquista de Nueva España [True History of the Conquest of New Spain] (PDF) (na jeziku: španski). Real Academia Española-Galaxia Gutenberg-Círculo de Lectores. Pristupljeno 20. 12. 2021.
- Díaz del Castillo, Bernal (1963). The Conquest of New Spain. Prevod: Cohen, John M. New York: Penguin Books. ISBN 978-0140441239.
- Díaz, Bernal (2008). Carrasco, Davíd, ur. The History of the Conquest of New Spain. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4287-4. Pristupljeno 22. 5. 2018.
- Muñoz Camargo, Diego (1892). Chavero, Alfredo, ur. Historia de Tlaxcala [History of Tlaxcala] (PDF) (na jeziku: španski). Mexico: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Pristupljeno 20. 12. 2021.
- Cortés, Hernán (1986). Hernan Cortes: Letters from Mexico. Prevod: Pagden, Anthony. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 9780300037241.
- Cortés, Hernán (1866). de Gayangos, Pascual, ur. Cartas y relaciones de Hernan Cortés al emperador Carlos V [Letters and relations from Hernán Cortés to emperor Charles V] (na jeziku: španski). Paris: Imprenta central de los ferro-carriles A. Chaix y C.
- López de Gómara, Francisco (2007) [1553]. Gurría Lacroix, Jorge; Alcibíades, Mirla, ur. Historia de la Conquista de México (PDF) (na jeziku: španski). Venezuela: Fundación Biblioteca Ayachuco. ISBN 978-980-276-460-0.
- de Torquemada, Juan (1723) [1615]. Monarquía indiana [Indian Monarchy] (na jeziku: španski). Madrid: Oficina y acosta de Nicolás Rodríguez Franco. Pristupljeno 18. 12. 2021.
- Isaac, Barry L. (1983). „The Aztec "Flowery War": A Geopolitical Explanation”. Journal of Anthropological Research. 39 (4): 415—432. JSTOR 3629865. S2CID 55463057. doi:10.1086/jar.39.4.3629865. Pristupljeno 18. 12. 2021.
- Bueno Bravo, Isabel (2006). „Moctezuma Xocoyotzin y Hernán Cortés: dos visiones de una misma realidad” (PDF). Revista Española de Antropología Americana (na jeziku: španski). 36 (2): 17—37. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-07-01. g.
- Chipman, Donald E. (2005). Moctezuma's Children: Aztec Royalty Under Spanish rule, 1520-1700. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72597-3.
- Hassig, Ross (1988). Aztec warfare: imperial expansion and political control
. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806121215. OCLC 17106411. - Cohen, Sara E. (1972). „How the Aztecs Appraised Montezuma”. The History Teacher. Society for History Education. 5 (3): 21—30. JSTOR 491417. doi:10.2307/491417.
- Graulich, Michel (1994). Montezuma : ou l'apogée et la chute de l'empire aztèque (na jeziku: francuski). Paris: Fayard. ISBN 978-2213593036.
- Hajovsky, Patrick Thomas (2015). On the Lips of Others: Moteuczoma's Fame in Aztec Monuments and Rituals. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-1-4773-0724-3.
- Lockhart, James, ur. (1993). We People Here: Nahuatl Accounts of the Conquest of Mexico. Prevod: Lockhart, James. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-07875-8.
- Martínez, Jose Luis (1980). „Gerónimo de Mendieta”. Estudios de Cultura Nahuatl, UNAM, Mexico. 14: 131—197. ISSN 0071-1675.
- McEwan, Colin; López Luján, Leonardo, ur. (2009). Moctezuma Aztec Ruler. London: The British Museum Press. ISBN 9780714125855.
- Phelan, John Leddy (1970) [1956]. The Millennial Kingdom of the Franciscans in the New World: A Study of the Writings of Gerónimo de Mendieta (1525–1604) (2nd edition, revised izd.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-01404-9. OCLC 88926.
- Sanchez, Gonzalo M. (2015). „Did Emperor Moctezuma II's head injury and subsequent death hasten the fall of the Aztec nation?.”. Neurosurgical Focus. 39 (1): E2. PMID 26126401. doi:10.3171/2015.4.FOCUS1593
. - Thomas, Hugh (2013) [1993]. Conquest, Montezuma, Cortes, and the Fall of Old Mexico. Touchstone; Simon and Schuster. ISBN 9781439127254.
- Townsend, Richard F. (2000). The Aztecs (2nd edition, revised izd.). London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-28132-7. OCLC 43337963.
- Tsouras, Peter G. (2005). Montezuma: Warlord of the Aztecs. Potomac Books. ISBN 978-1574888225.
- Vazquez Chamorro, Germán (1981). „Las reformas socio-económicas de Motecuhzoma II”. Revista española de antropología americana (na jeziku: španski). 11: 207—218. ISSN 0556-6533.
- Vazquez Chamorro, Germán (2006). Moctezuma (na jeziku: španski). EDAF. ISBN 978-84-96107-53-3.
- Weaver, Muriel Porter (1993). The Aztecs, Maya, and Their Predecessors: Archaeology of Mesoamerica (3rd izd.). San Diego, CA: Academic Press. ISBN 0-12-739065-0. OCLC 25832740.
- Restall, Matthew (2003). Seven Myths of the Spanish Conquest. Oxford University Press. ISBN 0-19-516077-0.
- Valencia, Robert Himmerich y (1991). The Encomenderos of New Spain, 1521-1555. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0292720688.
- Gillespie, Susan D. (1989). The Aztec Kings: The Construction of Rulership in Mexica History. University of Arizona Press. ISBN 978-0816510955.
- Bricker, Victoria Reifler (1981). The Indian Christ, the Indian King: The Historical Substrate of Maya Myth and Ritual. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72141-8.
Spoljašnje veze uredi
- A reconstructed portrait of Motecuhzoma Xocoyotzin, based on historical sources, in a contemporary style.
- „Montezuma I.”. Appletons' Cyclopædia of American Biography. 1900.
