Moša Šoamović
Moša Šoamović (Niš, 17. jun 1876 — Niš, februar 1942) bio je srpski likovni umetnik jevrejsko sefardskog porekla. Pripadao je generaciji umetnika stasalih u Srbiji u prvoj polovini 20 veka. Kao minhenski đak, profesor niške gimnazije, darodavac umetničkih dala novoosnovanom niškom Muzeju 1933. godine, vredan pedagog, aktivista, učesnik u društvenom i verskom životu Niša, Šoamović je dao značajan dopronos razvoju niške kulture prve polovine 20. veka.[1]
| Moša Šoamović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. jun 1876. |
| Mesto rođenja | Niš Niški pašaluk, Otomansko carstvo |
| Datum smrti | februar 1942 |
| Mesto smrti | Niš, Nedićeva Srbija |
| Umetnički rad | |
| Polje | Prosveta, Kultura, Slikarstvo |
| Najvažnija dela | Darodavac umetničkih dela Narodnom muzeju u Nišu |
Ostaće zapamćen i po tome što je prva opširnija istraživanja njegove biografije uradio Ljubomir Nikić, kada se povodom izložbe u Somborskoj galeriji povela rasprava o tome da Moša Pijade i Moša Šoamović nisu ista ličnosti.[2]
Šoamović je, kao Jevrej, bio jedan od 10.000 stradalnika koji su u Drugom svetskom ratu tragično završili na niškom stratištu Bubanj. Njegovom smrću Niš je izgubio jednog vrednog profesora, pedagoga, dobrotvora i slikara portretistu.[3]
Život i karijera uredi
Moša Šoamović,[a] prema nepouzdanim podacima rođen je 1876. godine u Nišu, u trgovačkoj porodici Šoamović (od oca Benjamina i majke Zumbule).
U dosadašnjim istraživanjima javljaju se tri godine Mošinog rođenja: 1876, 1879. i 1881. Prva se pominje u dokumentu u kome, za vreme bugarske okupacije, Crkvenoškolska jevrejska opština, dana 21. 2. 1917., na traženje Moše Šoamovića, izdaje uverenje da je rođen u Nišu 17. 6 1876, od oca Benjamina i majke Zumbule. Četiri godine kasnije, 5. 4 1921. ista Opština izdaje drugo uverenje gde se „na osnovu dokaza" saznaje da je rođen 15. 12 1879. godinu.[4] U upisnici Minhenske akademije likovnih umetnosti, u rubrici „godine starosti" za Mošu Šoamovića je navedeno: 22. Kako je to bilo 1903. godine, znači da je rođen 1881. godina.[5] Iako bi prva dva dokumenta mogla imati vrednost istorijskog izvora, očigledno je da jedan, ili čak obadva, nisu verodostojni. Godinu 1876. susrećmo i u podacima Povereništva komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Ovi spiskovi su sačinjeni 1945. godrše i čuvaju se u Jevrejskom istorijskom muzeju i Istorijskom arhivu u Nišu. Istu godinu navodi i autor publikacije „Jevreji-za-točenici Logora Crveni krst”,[6] Ljubomir Nikić se u svom radu koji se opredelio za istu. Kako se, bar za sada, 1879. i 1881. godina ne navode u drugim dokumentima i literaturi, s većom sigurnošću možemo smatrati da je Moša Šoamović rođen 1876. godine.
Nakon zavrešene najverovatnije jevrejske osnovne škole, Moša Šoamović je upisao Prvu nišku gimnaziju, u kojoj je u tom periodu crtanje predavao S. Nikšić-Lala, koji je zapazio darovitost mladog učenika. Pretpostavlja se da je na profesorovu ideju Moša nastavio dalje školovanje.
Kao pitomac Potpore,[7] Moša Šoamović je 1903. godine upisao Kraljevsku akademiju likovne umetnosti u Minhenu u klasi profesora Raupa. Na Akademiji i kod istog profesora zajedno sa Mošom studirao je i poznati niški slikar i akademik Borivoje Stevanović (1878-1976), koji je najverovatnije uticao na Mošu da se školuje u Evropi.
Nema pouzdanih podataka da je Moša Šoamović završio Akademiju, jer se sredinom 1907. godine vratio u Niš. U rodnom gradu, zaposlio se kao profesor crtanja i lepog pisanja u Niškoj gimnaziji u kojoj je radio do prvih ratnih dana 1914. godine.
Godine 1908. venčao se nišlijkom Bertom Bunom sa kojom je izrodio dvoje dece: sina Boru (1909) i kćerku Rahelu, udatu Isaković (stradala sa sinom i mužem).[3] Porodica je stanovali u Pašićevoj ul. br. 51 u Nišu.
Za vreme Prvog svetskog rata Moša je živeo kao izbeglica u Kragujevcu (1915—1919), u kome je prvo 1918. bio nastavnik za predmeta veštine, u opštinskoj realnoj gimnaziji, a potom je i jedno kratko vreme po oslobođenju radio u Kragujevačkoj gimnaziji kao profesor crtanje i pisanje.
Vreme između dva rata Moša Šoamović je proveo na dužnosti učitelja predmeta veštine u Nišu, gde je predavao crtanje i pisanje, u Muškoj gimnaziji, a povremeno i u Prvoj stručnoj produžnoj školi, popularno nazvanoj zanatlijska.[8] Na toj dužnosti dočekao je i 1941. godinu - Prvi svetski rat, neprijateljsku okupaciju, i holokaust Jevreja.[9]
Moša Šoamović je bio povučen i neupadljiv čovek, poneka spreman na šalu, koji nije voleo da se hvali i pokazuje svoje crteže, a;
...crtao je mnogo: na sednici, u učionici, na ekskurziji, pred kakvom zanimljivom turskom kućom, na „drvenoj pijaci" gde promiče pitoreskna kolona srbijanskih seljaka. Stoga je za žaljenje što se svega dvadesetak radova sačuvalo.[3]
Tačan datum smrti, kao i rođenja, Moše Šoamovića, nije poznat (najverovatnije je to februar 1942), kada je kao pripadnik jevrejske verske zajednice zasigurno delio sudbinu većine svojih sugrađana Jevreja. Tokom prve godine rata 1941. godine, meseca oktobra, Moša je uhapšen i odveden u Koncentracioni logor Crveni krst u Nišu, gde je pouzdano se zna bio u zatočeništvu sve do 12. februara 1942. godine, kada je grupa zatvorenika (105) izvršila proboj i bekstvo iz logora. U znak odmazde Nemci su odmah započeli masovno streljenje, oko 1.800 logoraša. Prvi na udaru bili su svi Jevreji, koji su do tog datuma zatekli u logoru. Njihova konačna likvidacija na Bublju završena je 17. i 19. februara 1942.[6] Tada je najverovatnije stradala i tročlana porodica Šoamovića, čija su tela završila u jednu od prethodno iskopanih raka na stratištu Bubanj.[10]
Kada je tragično završio na niškom stratištu Bubanj, imao je nešto više od 60 godina. Nije to bila duboka starost da nam ne bi mogla podariti još koji zanimljivi portret ili pejzaž. Sudeći na osnovu zabeleženih kritika sa početka ovog veka i analizirajući radove iz zbirke Narodnog muzeja u Nišu, možemo zaključiti da je ovaj grad u ratnim stradanjima izgubio svog vrednog portretistu.[3]
Delo uredi
Uloga Moše Šoamovića u zaprloženoj niškoj kulturi s prve polovine 20. veka najznačajnija je u oblasti prosvetiteljstva (prosvete) nego slikarstva. Kao višegodišnji gimnazijski „učitelj veština" on je obrazovao brojne generacije učenika, prosvećujući ih u pravom smislu te reči. Moša će ostati u istoriji Niškog školstva zapamćen kao vredan pedagog, dobar metodičar, aktivan u društvenom životu škole, omiljen meću kolegama i saradnicima.
Priznati srpski slikar Bora Baruh i još mnogo budućih niških slikara ozbiljnije je počelo da se bavi slikarstvom u Prvoj niškoj gimnaziji, zahaljujući poukam Moše Šoamovića njihovog nastavnika likovnog.[11]
Moše Šoamovića je svesrdno pomagao jevrejsku crkvenoškolsku opštinu, i bio je među prvima koji su se uključili u organizaciju zaštite kulturnih dobara sa područja Niša i okoline. Kao učesnik Prve godišnje skupštine Muzejskog društva, bi je među prvim darodavacima i svojim likovnim delima, pomogao osnivanje zavičajne galerije Narodnog muzeja u Nišu.[3]
Likovno stvaralaštvo uredi
Tematika likovnog interesovanja Moše Šoamovića pretežno je bila portret, tehnika-crtež. To na neki način potvrđuje i podatak da su njegovi radovi koje poseduje Narodni muzej Niš najvećim delom izvedeni olovkom. Ovo Mošino opredeljenje najverovatnije je nastalo u Minhenu gde je studirao kod Raupa, koji, prema podacima iz njegove biografije, vodio crtački odsek.
Šoamović nije stvarao po nekom šablonu, već je prenosio na crtež ono što bi trenutno privuklo njegovu pažnju. Na Mošinim crtežima nekad je to bila dečija glava, dovoljno interesantna da slikar ne razrađuje donje partije. Drugi put je slikao celo poprsje ili i dopojasni portret, i na njemu ponekad dodavao pomoćni mobilijar: stolicu, sto itd. Pozadina Mošinih portreta u većini slučajeva je slobodna, sa ponekom nužnom intervencijom, tek toliko da se jače istakne prvi plan i nagovesti pravac osvetljenja.
Šoamovićeva linija je, realistička i sigurna, crtež mekan, razgiban, najčešće bez oštrih ivica. Dok je akcentuaciju ostvarivao naglašenijim tragom olovke, zadebljanjima, ali i prostorom svetlih partija, koje bi trebalo da označe granične tačke na koje pada svetlost.
Opšti utisak o Mošinim crtežima je njihova živost, nešto se uvek događa, linija nije u stanju mirovanja. To je korektan, osmišljen crtež, bez anatomskih nezgrapnosti. Sitna odstupanja u detaljima ruku zanemarljiva su, s obzirom da pažnju privlači lice kao osnovni nosilac poruke.[3]
Izložbe slika uredi
U javnom umetničkom životu Moša Šoamović nastupao je retko, a na umetničkim izložbama za života, prema dosadašnjim saznanjima izlagao je uglavnom na kolektivnim izložbama i to ukupno pet puta.
| 1908. | Beograd, Autoportret i Studije I—IV, Prva izložba Srpskog umetničkog udruženja, Osnovna škola kod Saborne crkve u Beogradu.[12] |
| 1910. | Sombor, Portret - glava dečaka, Prva srpska umetnička slikarska i vajarska izložba u Ugarskoj. |
| 1913. | Niš, Portreti i Studije, zajedno sa Nikšićevim istorijskim kompozicijama i Krstićevim ikonama za ikonostas Saborne crkve u Nišu.[13] |
| 1921. | Sombor, Studije I—VI, Izložba likovnih umetnika iz Beograda, u grupi nezavisnih umetnika. |
| 1931. | Niš, Izložba 115 Šoamovićevih dela, Svečana sala Muške gimnazije, u organizaciji Udruženje likovnih umetnika Moravske banovine. |
Napomene uredi
- ^ Šoamović je među prvima koji je svoje prezime promenio u Abenšoam, za vreme bugarske okupacije
Izvori uredi
- ^ Dragoljub Ž. Mirčetić, Jedan vek likovne umetnosti u Nišu, Narodne novine, Niš, XIX-XX vek, 1976,10.
- ^ Ljubomir Nikić, Moša Pijade i Moša Šoamović, Zbornik za likovne umetnosti 10, Matica srpska, Novi Sad, (1974). str. 413—425.
- ^ a b v g d đ Nebojša Ozimić, Jevreji u Nišu, Humanitas - stručni časopis studenata Univerziteta u Nišu 1-4, 2001.
- ^ Istorijski arhiv Niš, Fond: Crkvenoškolska jevrejska opština, Niš, Delovodnik za 1921. godinu, list 1, redni broj 22.
- ^ Jovan Sekulić, Minhenska škola i srpsko slikarstvo – Prilog proučavanju odnosa, Zbornik radova Narodnog muzeja u Beogradu II, 1958, 59. str. 273.
- ^ a b Zoran Milentijević, Jevreji – zatočenici Logora Crveni krst, Narodni muzej, Niš (1978). str. 30.
- ^ Ignjat Šlang, Jevreji u Beogradu, Beograd, 2006. gl. 20
- ^ Radivoje M. Petković, Prva niška gmnazija 1878-1968, Niš, (1972). str. 189., 75 i 126.
- ^ Muška gimnazija u Nišu, Izveštaj za školske godine, Niš 1928 1933/34 – 1939/40
- ^ Nebojša Ozimić, Jevreji u Nišu, Humanitas - stručni časopis studenata Univerziteta u Nišu 1-4, 2001, pr.90-91.
- ^ A. Čelebonović, Komemorativna izložba slikarskih radova Bore Baruha 1911-1942, ULUS, Beograd 18. oktobar - 2. novembar 1951
- ^ Miodrag Kolarić, Izložbe u Beogradu 1904-1911, Narodni muzej Beograd, 1990.
- ^ Zlatimir Marković, Savremena likovna umetnost u Nišu, Zograf, Niš, 9
