Muzej savremene umetnosti Barselone
Muzej savremene umetnosti Barselone (kat. Museu d'art Contemporani de Barcelona) se nalazi u gradskoj četvrti El Raval (šp. El Raval). U muzeju su izložena dela nastala u drugoj polovini 20. veka. Proglašen je muzejom od nacionalnog značaja od strane Đeneralitata Katalonije (kat. Generalitat de Catalunya). Direktor muzeja je Feran Barenblit.[1]
| Muzej savremene umetnosti Barselone | |
|---|---|
| (Museu d'Art Contemporani de Barcelona) | |
 | |
 | |
| Osnivanje | 28. novembar 1995. |
| Lokacija | Barselona Španija |
| Kolekcija | savremena umetnost |
| Direktor | Ferran Barenblit |
| Adresa | Plaça dels Àngels 1 |
| Veb-sajt | Muzej savremene umetnosti Barselone |
Istorija uredi
Ideja za otvaranje muzeja ovakvog tipa u Barseloni pridaje se Aleksandru Sirisi Peljiseru (kat. Alexandre Cirici Pellicer), katalonskom piscu i likovnom kritičaru koji je 1953. godine osnovao i predsedavao Udruženjem savremenih umetnika (kat. Associació d'Artistes Actuals) koje su sačinjavali umetnici, kritičari i ljubitelji umetnosti. Doprineli su stvaranju umetničke kolekcije po uzoru na Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Izložba Umetnost i mir (šp. El arte y la paz) iz 1963. godine imala je očiglednu antifrankističku tematiku i označavala je kraj Sirisijeve ideje. Do tada prikupljena kolekcija je premeštena u Biblioteku-muzej Viktora Balagera (šp. Biblioteca Museo Víctor Balaguer) u gradu Viljanova i Đeltru i danas je otvorena za posetioce. Ideja je obnovljena 1985. godine kada je osnovan konzorcijum u čijem su sastavu bili Gradska skupština Barselone i Đeneralitat Katalonije. Odlučeno je da će muzej biti premešten u nekadašnju Kuću milosrđa (šp. Casa de la Caridad). Godinu dana kasnije, tadašnji gradonačelnik Barselone, Paskval Maragalj (kat. Pasqual Maragall), je naložio izgradnju novog objekta za sedište budućeg muzeja. Zadužen za izgradnju zgrade muzeja je bio američki arhitekta Ričard Majer.[2] Godine 1987, je osnovana Fondacija Muzeja savremene umetnosti, privatnog karaktera, koja je spojena sa konzorcijumom osnovanim od strane javnih ustanova. Muzej savremene umetnosti Barselone je otvoren za javnost od 28. novembra 1995. godine.[3]
Zgrada muzeja uredi
Glavna zgrada Muzeja savremene umetnosti, sa 14.300 m² upotrebljivog prostora, je delo američkog arhitekte Ričarda Majera. Objekat je projektovan 1990. godine, a izgradnja je počela 1991. godine i završena je četiri godine kasnije. Cilj je bio sjediniti savremenu umetnost koja je izložena unutar zgrade sa istorijskim oblicima objekta u kojem se nalazi. Upotreba bele boje i zastakljenih okna omogućili su da građevina raspolaže posebnim osvetljenjem.
Zbirka uredi
Zbirka Muzeja savremene umetnosti se sastoji od preko 5.000 dela, koja su nastala od kraja pedesetih godina prošlog veka do danas. Zvanična zbirka je sastavljena 19. juna 1997. godine kada je potpisan sporazum Konzorcijuma muzeja sa Đeneralitatom Katalonije, Gradskom skupštinom Barselone i Fondacijom Muzeja savremene umetnosti, sastavljajući ranije sačuvane zbirke i dela iz javnih ili privatnih kolekcija.[4] Zbirka je sačinjena od umetničkih dela iz pedesetih godina HH veka i uključuje dela evropskog pop-arta i avangardnim stremljenjima iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Takođe raspolaže minimalističkim skulpturama iz osamdesetih godina, kao i savremenijim delima. U okviru zbirke su sjedinjena dela umetnika iz celog sveta, sa posebnim osvrtom na južnoameričke i arapske stvaraoce.
Arhiv i biblioteka uredi
Godine 1995, je osnovana biblioteka Muzeja savremene umetnosti Barselone, a 2007. godine fond je obogaćen knjigama, časopisima i dokumentima koji su se nalazili u nekadašnjem Dokumentacionom centru Aleksandre Sirisi (šp. Centro de Documentación Alexandre Cirici), osnovanom 1984. godine. U ustanovi se čuvaju i prikupljaju originalni dokumenti u različitim formatima poput pisama, ličnih fotografija, pozivnica, plakata, brošura, štampanih i digitalnih časopisa, referentne literature, audio-vizuelnih materijala i dr. U zavisnosti od vrste, materijali se čuvaju u biblioteci ili arhivu. Jedan od ciljeva centra, osim čuvanja dokumenata, je aktivno razvijanje njihovog sadržaja. Da bi to bilo uspešno, centar raspolaže programom za smeštaj istraživača. Katalog biblioteke se može pogledati putem interneta.[5]
Školske aktivnosti uredi
U muzeju postoje različiti programi, kako za prvi susret i upoznavanje sa savremenom umetnošću, tako i za istraživanja i stručna usavršavanja sa ciljem temeljnijeg proučavanja i isticanja društvenog značaja umetnosti. Aktivnosti su usmerene ka posetiocima različitih interesovanja, a u ponudi sadržaja se, između ostalog, nalaze filmovi, muzika i književna dela. Putem muzeja se upravlja Programom za nezavisne studije (šp. Programa de Estudios Independientes), postdiplomskim programom namenjenim savremenim kreativnim delatnostima.
Publikacije uredi
Od otvaranja muzeja postojao je izdavački projekat koji je uključivao kataloge sa privremenih postavki i monografije specijalizovane za savremeno razmišljanje i kritiku, kako bi se doprinelo dokumentovanju izložbi i pomoglo istraživanje o savremenoj umetnosti.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ AADD . Museos y Centros de Patrimonio Cultural en Cataluña. Barcelona: Departamento de Cultura de la Generalidad de Cataluña. 2010. ISBN 978-84-393-5437-6. str. 25.
- ^ Holo, Selma (2002). Más allá del Prado. Ediciones AKAL. str. 186. ISBN 978-84-460-1529-1.
- ^ TVC (ed.). 324.cat (jezik: španski)
- ^ Dávila, Mela (2003). Colección MACBA. Museu d'Art Contemporani de Barcelona. ISBN 978-84-89771-99-4.
- ^ ~ S4 * cat? / Catálogo en línea del MACBA[mrtva veza] (jezik: katalonski) Pristupljeno 31. 8. 2013.
Literatura uredi
- Dávila, Mela (2003). Colección MACBA. Museu d'Art Contemporani de Barcelona. ISBN 978-84-89771-99-4.
- Holo, Selma (2002). Más allá del Prado. Ediciones AKAL. str. 186. ISBN 978-84-460-1529-1.
Spoljašnje veze uredi
- Vebsajt muzeja (jezik: španski)
- Radio muzeja (jezik: katalonski)
- Galerija slika[mrtva veza] (jezik: španski)
