Murat V

Murat V (tur. V. Murad; 21. septembar 1840 — 29. avgust 1904), osmanski sultan 30. maj—31. avgust 1876. godine.

Murat V
Murat V
Lični podaci
Puno ime	Murat od Abdul Medžida
Datum rođenja	(1840-09-21)21. septembar 1840.
Mesto rođenja	Istanbul, Osmansko carstvo
Datum smrti	29. avgust 1904.(1904-08-29) (63 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Porodica
Supružnik	Eleru Kadın Efendi, Reftar-i Dil Hatgil, Meyliservet Kadınefendi, Rezan Kadın Efendi, Şayan Kadınefendi
Potomstvo	Fehime Sultan, Mehmed Selaheddin
Roditelji	Abdulmedžid I Sultanija Ševkefza
Dinastija	Osmanska dinastija
33. Sultan Osmanskog carstva
Period	30. maj—31. avgust 1876.
Prethodnik	Abdul Aziz
Naslednik	Abdul Hamid II

Bio je najstariji sin sultana Abdulmedžida I. Rodio se 21. septembra 1840. godine u Istanbulu.

Savršeno je govorio francuski jezik i bio je zasenjen liberalnim idejama. Bio je prvi i jedini sultan koji je postao član lože slobodnih zidara Bliskog istoka.

Njegova kratka vladavina trajala je svega 3 meseca usled zdravstvenih problema sa kojima se borio. Na prestolu ga je nasledio brat, Abdul Hamid II.

Preminuo je 29. avgusta 1904. godine.

Dolazak na presto

Husein Avni-paša je 29. maja 1876. godine opkolio je sa vojskom palatu Dolmabahče, gde je sultan boravio, dok je mornarica sprečavala svaku spoljašnju komunikaciju preko mora. Istog dana, najstariji Abdulmedžidov sin, princ Murat, koga su ministri navodili da postupa protiv svoje volje, primio je njihovu zakletvu na vernost. Vladavina Abdul Aziza- jedna od najprotivrečnijih i najotvorenijih prema reformama u osmanskoj istoriji-bila je završena. Kroz manje od nedelju dana, svrgnuti sultan je pronađen mrtav, sa presečenim venama, u svojoj sobi u palati Ferije u Ortakeju, koju mu je vlada dodelila nakon svrgavanja.

Vladavina

Inteligentan, obrazovan, otvoren prema naprednim idejama, izgledalo je da je Murat V idealan vladar tanzimata. Međutim, još pre stupanja na presto on je pokazivao znakove preterane nervoze. Sa prihvatanjem novih dužnosti, bolest je, uskoro, potpuno obuzela njegovu svest. U dramatičnoj situaciji u kojoj se Osmansko carstvo nalazilo, duševno rastrojstvo koje je manifestovao sultan predstavljalo je dodatnu opasnost po zemlju. Ministri su, 31. avgusta 1876. godine, još jednom pribegli postupku svrgavanja. Murata V zamenio je jedan od braće, podjednako inteligentan, koji je delovao kao da ima jednako liberalna shvatanja, Abdul Hamid II. Dan 1. septembar označio je početak njegove tridesettrogodišnje vladavine.

Vladavina Murata V trajala je samo tri meseca, ali je bila puna nemira, obeležena posebno pogoršanjem krize na Balkanu.

Posledice svrgavanja

Politički nemiri, izazvani promenom vladara, nisu uopšte poboljšali situaciju u evropskim provincijama Osmanskog carstva. Iskoristivši nesigurne okolnosti, ustanici su razvijali svoje akcije. U Bugarskoj, Hercegovini, Bosni, prkoseći osmanskoj represiji, pokreti pobune bili su sve žešći. Ubrzo se Visoka porta suočila sa još ozbiljnijim problemom: da bi podržala svoju braću po rodu i veri, Srbija i Crna Gora su takođe počele da se angažuju na ratnom planu. Ohrabrene od Rusije, dve kneževine potpisale su 26. maja savez koji bi predviđao novu teritorijalnu podelu u regiji u slučaju pobede nad Osmanskim carstvom. Ubrzo potom, srpski knez Milan tražio je od Porte da bude postavljen na čelo Bosne, tražeći istom prilikom pripajanje Hercegovine Crnoj Gori. Posle uvređenog odbijanja Istanbula, 2. jula, usledila je zvanična objava rata.

Murat V nakon svrgavanja

Nakon svrgavanja, zdravlje Murata V se popravilo na bolje. Dve godine nakon njegovog svrgavanja, nezadovoljni mladi liberali pobunili su se protiv sultana Abdul Hamida II u želji da vrate Murata V na presto, videvši da Abdul Hamid II želi da vlada apsolutistički. Međutim, taj pokušaj nije urodio plodom.

Murat V je preminuo 29. avgusta 1904. godine.

Porodično stablo

2. Abdulmedžid I

1. Murat V

3. Şevkefza Sultan