Mucu Munemicu
Mucu Munemicu (Jap.陸奥宗光 Mutsu Munemitsu) (20. avgust 1844 — Takinogava, 24. avgust 1897) bio je vladin službenik i diplomata tokom Meidži perioda u Japanu.
Munemicu Mucu | |
|---|---|
 Mucu Munemicu | |
| Datum rođenja | 20. avgust 1844. |
| Mesto rođenja | Provincija Kii, Japan |
| Datum smrti | 24. avgust 1897. (53 god.) |
| Mesto smrti | Takinogava, Tokio, Japan |
| Supružnik | Mutsu Ryoko |
Detinjstvo i mladost uredi
Mucu Munemicu je rođen u oblasti Vakajama (sada oblast Kišu) u provinciji Kii kao šesti sin samuraja imenu Date Munehiro. Otac je bio veran šogunatu ali i pristalica ideje Sono džoi politike pa je i Mucu pod uticajem tih otišao i pridružio se Sakamoto Rjomi i Ito Hirobumiju u pokretu za zbacivanje Tokugava šogunata. Bio je jedan od glavnih ljudi Kaientaija i njen član sve do raspada grupe.
Birokrata Meidži perioda uredi
Nakon Meidži obnove, Mucu je držao nekoliko visokih pozicija u novoj vladi, a između ostalog bio je i gradonačelnik prefekture Hjogo i Kanagave koje su obe bile poznate po prebivalištima stranaca. Bio je glavna figura u poreskim reformama na zemlju 1873-1881. Pomogao je Saigo Takamoriju u zaveri vezanoj za okrug Sacuma zbog koje je bio zatvoren u periodu od 1878 do 1883. U zatvoru je preveo Džeremi Bentamovu knjigu Utilitarizam na japanski jezik.
Nakon puštanja iz zatvora pridružuje se vladi kao zvaničnik na poslovima ministarstva spoljnih poslova i 1884. godine biva poslat u Evropu na usavršavanje. Kasnije postaje ministar i uspostavlja zvanične diplomatske odnose (1888–1890), između Japana i Meksika ali i revidira do tada nejednake sporazume između Japana i SAD.
Po povratku u Japan 1890. godine, postaje ministar poljoprivrede i trgovine. Takođe je izabran i da bude deo kuće predstavnika Japana 1890. godine, a dve godine kasnije i ministar spoljnih poslova u kabinetu Ito Hirobumija. Godine 1894, zaključio je novi ugovor između Britanaca i Japanaca ispravljajući sve nejednakosti po pitanju japanske strane. Mucu je bio glavni japanski pregovarač vezan za Sporazum iz Šimonosekija, koji je završio Prvi kinesko-japanski rat (1894-1895). Nakon što je jedan japanski fanatik napadom na kineskog pregovarača Li-Hing Čangu ugrozio njegov život, japanska vlada dobrovoljno smanjuje veličinu odštete koji su originalno planirali da traže od Kine na šta je Mucu izjavio „Lijeva nesreća je dobra sreća za veliko kinesko carstvo“.[1] Trostruka intervencija od strane Francuske, Nemačke i Rusije revertovali su ono što je Mucu dostigao sa Kinom, pa je japanska javnost glavnog krivca za, kako se tada smatralo, nacionalno ponizenje optužila njega. Zbog toga Mucu daje ostavku na sve državne pozicije u maju 1896. godine i seli se u mesto Oiso u Kanagavi gde piše svoje memoare "Kenkenroku" (蹇蹇録) u kome opisuje svoje poglede i objašnjava svoje postupke. Zbog diplomatskih tajni memoari će biti objavljeni tek 1923. godine, tj. 26 godina posle njegove smrti.
Umro je 1897. od tuberkuloze.
Vidi još uredi
- Mucu Rjoko (Japanska vikipedija)
Reference uredi
- ^ Cambridge History of China, xi. 107–8
Literatura uredi
- Cortazzi, Hugh (2004). Britain & Japan: Biographical Portraits. V. Global Oriental. ISBN 978-1-901903-48-5.
- Mutsu, Munemitsu. (1982). Kenkenroku. Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-306-1. Nepoznati parametar
|coauthor=ignorisan [|author=se preporučuje] (pomoć) - Perez, Louis (1999). Japan Comes of Age: Mutsu Munemitsu and the Revision of the Unequal Treaties. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-0-8386-3804-0.
- Perez, Louis (2001). Mutsu Munemitsu and Identity Formation of the Individual and the State in Modern Japan. Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-7366-9.
