Mulj
Mulj ili blato je sitnozrni sediment, zasićen vodom, na dnu vodenih basena — reka, mora, jezera i okeana.[1] Predstavlja početni stadijum u formiranju mnogih sedimentnih stena. Kad je navlažen u tečnom je stanju, kada se osuši prelazi u čvrsto stanje. Prema nastanku može se izdvojiti nekoliko tipova: biogeni mulj, hemogeni mulj, terigeni mulj i vulkanogeni mulj. Sa druge strane u morskim basenima predstavlja sedimente koji sadrže 30-50% sitinih čestica, čiji je prečnik manji od 0,01 milimetra.
Građevinski radovi uredi
Lepak uredi
U građevinskoj industriji, blato je polutečni materijal koji se može koristiti za premazivanje, zaptivanje ili lepljenje materijala. Izraz „blato” se može koristiti za različite polutečne materijale koji se koriste u građevinarstvu uključujući mulj, malter, gips, štukature i beton.
Materijal uredi
Blato, nabijač, čerpić, glina i mnoga druga imena su istorijski korišćena kao sinonim za označavanje mešavine zemljišta i vode, eventualno sa dodatkom kamenja, šljunka, slame, kreča i/ili bitumena. Ovaj materijal je korišćen na različite načine za izgradnju zidova, podova, pa čak i krovova. Hiljadama godina bilo je uobičajeno u većini delova sveta da se zidovi grade pomoću čerpića ili tehnike pletenja, nabijene zemlje ili nabijača, i da se pokrivaju površine zemljanim malterom.
Čerpić uredi
Od blata se može napraviti čerpić mešanjem blata sa vodom, stavljanjem smeše u kalupe i zatim ostavljanjem da se osuši na otvorenom.[2] Slama se ponekad koristi kao vezivo unutar ove cigle, jer ih čini jačim. Kada bi se cigla inače slomila, slamka će preraspodeliti silu kroz ciglu, smanjujući mogućnost loma.[3] Takvi objekti moraju biti zaštićeni od podzemnih voda, obično izgradnjom na zidovima od pečene cigle, stenama ili šljunkovitim temeljima, kao i od kiše izazvane vetrom u vlažnim klimatskim uslovima, obično dubokim krovnim ispustima. U ekstremno sušnoj klimi, dobro drenirani ravni krov može biti zaštićen dobro pripremljenim (homogenizovanim) i pravilno održavanim premazom od osušenog blata, održivog jer će se blato proširiti kada se navlaži i tako postati otpornije na vodu.[4] Pueblo Indijanci su obično koristili čerpićne cigle za izgradnju svojih domova i drugih neophodnih objekata. U nekim zemljama postoje čitavi gradovi napravljeni od ovakvih cigli. Kravlji izmet i biomasa se dodaju da bi se regulisala unutrašnja klima.[5]
Grnčarstvo uredi
Keramika se pravi tako što se od glinenog tela formiraju predmeti potrebnog oblika i zatim se zagrevaju na visoke temperature u peći koja uklanja svu vodu iz gline, što izaziva reakcije koje dovode do trajnih promena uključujući povećanje čvrstoće, očvršćavanja i trajno postavljanje oblika. Telo od gline može biti ukrašeno pre ili posle pečenja. Pre nekih procesa oblikovanja, glina se mora pripremiti. Mešanje pomaže da se obezbedi ravnomeran sadržaj vlage u celom telu. Vazduh zarobljen unutar glinenog tela treba ukloniti. Ovo se zove odzračivanje i može se postići mašinom koja se zove vakumski pag ili ručno klinčenjem. Taj postupak takođe može pomoći u stvaranju ravnomernog sadržaja vlage. Kada se glineno telo umesi i ukloni vazduh ili uklinčuje, oblikuje se različitim tehnikama. Nakon oblikovanja se suši, a zatim peče.
U keramici, pravljenje tečnog mulja (zvanog slip) je faza u procesu oplemenjivanja materijala, jer će se veće čestice taložiti iz tečnosti.
Stanište uredi
Zemljište uredi
Blato može da obezbedi dom za brojne vrste životinja, uključujući vrste crve, žabe, puževe, školjke i rakove. Druge životinje, kao što su nilski konji, svinje, nosorozi, vodeni bivoli i slonovi, kupaju se u blatu kako bi se ohladili i zaštitili od sunca. Potopljeno blato može biti dom larvi raznih insekata.
Morski sve uredi
Blato igra važnu ulogu u morskom ekosistemu. Aktivnosti kopanja životinja i riba imaju dramatičan uticaj na muljevito morsko dno. Ovo omogućava razmenu i kruženje kiseonika, hranljivih materija i minerala između vode i sedimenta.
Ispod površine, jazbine nekih vrsta formiraju zamršene mreže nalik na rešetke i mogu prodreti metar ili više nadole. To znači da je ukopano blato produktivno stanište, koje pruža hranu i sklonište za širok spektar stanovnika blata i drugih životinja koje se hrane u i preko blata.
Problemi uredi
.jpg)
Blato može predstavljati probleme motornom saobraćaju kada je prisutna vlaga, jer svaka funkcija vozila koja menja pravac ili brzinu zavisi od trenja između guma i površine puta, tako da sloj blata na površini puta ili guma može prouzrokovati da vozilo hidroplanira. Ljudi i automobili takođe mogu da se zaglave u blatu, kao u živom pesku.
Obilne padavine, otapanje snega ili visoki nivoi podzemnih voda mogu izazvati pomeranje tla ili sedimenata, što može izazvati klizišta, lavine ili vrtače. Klizišta na vulkanskom terenu (nazivaju se lahari) nastaju nakon erupcija jer kiša remobiliše labave naslage pepela.[6] Klizišta su takođe česta u zapadnim Sjedinjenim Državama tokom godina El Ninja zbog produženih perioda padavina.
Kao hrana uredi
Geofagija je praksa jedenja supstanci nalik zemlji ili zemljištu, a praktikuju je neki primati i ljudi u nekim kulturama. U drugim ljudskim kulturama se to smatra poremećajem u ishrani i klasifikuje se kao pika.[7][8]
Hrana nazvana „blato” uredi
Blatna pita iz Misisipija je desertna pita na bazi čokolade.[9] Postoje i dečiji recepti za „blato“, koje je uglavnom mulj na bazi čokolade ili kukuruznog skroba koji se koristi više za vizuelnu privlačnost nego za stvarni ukus. Nikada ovo konditorsko blato zapravo ne sadrži pravo blato.[10]
Recreation uredi
Kupanje u blatu uredi
Blatna kupka je kupanje u blatu, obično iz oblasti gde se voda iz toplog izvora može kombinovati sa vulkanskim pepelom. Blatne kupke postoje hiljadama godina, i sada se mogu naći u vrhunskim banjama.
Valjanje u blatu uredi
Valjanja u blatu su uobičajen izvor zabave za decu. Valjanja u blatu mogu biti bilo kog oblika, veličine, dubine, a neki mogu imati vodu kao i blato. Obično su tokovi plitki uroni u zemlju koja je bila poplavljena i puna prljavštine i ta dva sastojka su se pomešala da bi se napravilo gnjecavo blato.
Blaćenje uredi
Blaćenje je oblik terenskog motosporta popularan u Kanadi i Sjedinjenim Državama u kojem je cilj prolazak vozilom kroz jamu blata ili stazu određene dužine. Pobednici se određuju na osnovu pređene udaljenosti kroz jamu. Međutim, ako nekoliko vozila može da pređe celu dužinu, vreme potrebno za prelazak jame će odrediti pobednika.
Trčanje po blatu uredi
Trčanje po blatu je popularna aktivnost koja uključuje blato. Učesnici trče na udaljenosti od 3 milje do čak 10 milja, dok puze kroz blato i bore se sa drugim preprekama.[11][12][13]
Ostalo uredi
- Blato se koristi u rvanju u blatu kao obliku zabave.
- Blato se može koristiti u rezervoaru za zakucavanje.
- Blatni biciklizam uključuje vožnju biciklom po blatnjavim stazama.
- Blato za trljanje bejzbola se koristi za uklanjanje sjaja sa novih lopti za bejzbol.
- Deca često vole da prave pite od blata, gađaju jedni druge blatom i igraju se bosa i pokrivaju bosa stopala blatom i/ili se oblažu blatom.
- Albukerki i drugi gradovi širom Sjedinjenih Država, poput Džileta, Vajoming, održavaju godišnju manifestaciju u kojoj učesnici igraju odbojku u ogromnoj jami sa blatom.
- Blato se može razmazati po koži kao repelent od komaraca.
- Mnoge životinje se pokrivaju se blatom da bi se ohladile.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ P.J. Depetris; P.E. Potter; J.B. Maynard (2005). Mud and mudstones introduction and overview (1 izd.). Berlin [u.a.]: Springer. ISBN 3-540-27082-5.
- ^ admin_666 (29. 7. 2013). „Mud brick”. yourhome.gov.au.
- ^ Smith, Michael G. The Cobber’s Companion: How to Build Your Own Earthen Home. Cottage Grove: Cob Cottage, 1998. Print.
- ^ „Preservation Brief 5: Preservation of Historic Adobe Buildings”. nps.gov.
- ^ Bricks made out of mud and cow-dung to regulate indoor climate
- ^ "Mud on the Move." Earth: The Definitive Visual Guide. London: Dorling Kindersley, 2013. 98. Print.
- ^ Ziegler, J. (1997). „Geophagia: a vestige of paleonutrition?”. Tropical Medicine and International Health. 2 (7): 609—611. PMID 9270727. S2CID 71822543. doi:10.1046/j.1365-3156.1997.d01-359.x
.
- ^ Fack, Vinciane; Shanee, Sam; Vercauteren Drubbel, Régine; Vercauteren, Martine; Meunier, Hélène (maj 2020). „Geophagy in the yellow-tailed woolly monkey (Lagothrix flavicauda) at La Esperanza, Peru: site characterization and soil composition”. Primates. 61 (3): 507—518. PMID 32095910. S2CID 211253699. doi:10.1007/s10329-020-00802-9.
- ^ „Mississippi mud pie”. BBC Good Food (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2022.
- ^ „Magic mud food recipe – Magic mud ingredients & cooking”. Cookadvice.com. 2. 9. 2012. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2012.
- ^ „Mud Run – Obstacle Races – Tough Mudder”. Tough Mudder. Arhivirano iz originala 15. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2014.
- ^ „Cerebrun – Get Mental”. Cerebrun. Pristupljeno 15. 10. 2014.
- ^ „Warrior Dash – The World's Largest Obstacle Race Series”. Warrior Dash. Arhivirano iz originala 12. 9. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2014.
Literatura uredi
- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd.
- Wood, C.E. (2006). Mud a military history (1st izd.). Washington, D.C.: Potomac Books. ISBN 9781612343310.
- C.L.V. Monty; D.W.J. Bosence; P.H. Bridger; B.R. Pratt, ur. (1995). Carbonate Mud-Mounds Their Origin and Evolution. Chichester: John Wiley & Sons. ISBN 1-4443-0412-7.
- Okonkwo, Festus (2009). Introductory Mud Engineering Handbook. Booksurge Publishing. ISBN 9781439227275.
- Rael, Ronald (2009). Earth architecture
(1st izd.). New York, N.Y.: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-767-5. - P.J. Depetris; P.E. Potter; J.B. Maynard (2005). Mud and mudstones introduction and overview (1 izd.). Berlin [u.a.]: Springer. ISBN 3-540-27082-5.
- Clark, Peter E. (1995-01-01). „Drilling Mud Rheology and the API Recommended Measurements”. SPE Production Operations Symposium (na jeziku: engleski). Society of Petroleum Engineers. ISBN 9781555634483. doi:10.2118/29543-MS.<
- CJWinter. „The Advantages Of Cold Root Rolling”. www.cjwinter.com. Pristupljeno 2017-08-28.
- „10 Tips To Improve Drilling Fluid Performance” (PDF). Drilling Contractor. Pristupljeno 2017-08-28.
- Moore, Rachel (2017-07-05). „How to become a mud engineer”. Career Trend.
- „Methods for Assessing the Chronic Toxicity of Marine and Estuarine Sediment-associated Contaminants with the Amphipod Leptocheirus plumulosus—First Edition”. U.S. Environmental Protection Agency. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 14. 4. 2014.
- Orszulik, Stefan (2016-01-26). Environmental Technology in the Oil Industry (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 9783319243344.
- ASME Shale Shaker Committee (2005). The Drilling Fluids Processing Handbook. ISBN 0-7506-7775-9.
- Kate Van Dyke (1998). Drilling Fluids, Mud Pumps, and Conditioning Equipment.
- G. V. Chilingarian & P. Vorabutr (1983). Drilling and Drilling Fluids.
- G. R. Gray, H. C. H. Darley, & W. F. Rogers (1980). The Composition and Properties of Oil Well Drilling Fluids.
- DCS Shale Shaker SUPPLIER. The Drilling Fluids cleaning system.
- Canarache, A.; Vintila, I.I.; Munteanu, I. (2006). Elsevier's Dictionary of Soil Science. Elsevier. str. 745. ISBN 9780080561318.
- Field Indicators of Hydric Soils in the United States: A Guide for Identifying and Delineating Hydric Soils (version 8.1 izd.). Natural Resources Conservation Service. 2017. str. 38. Arhivirano iz originala 2017-05-24. g.
- IUSS Working Group WRB (2015). World Reference Base for Soil Resources 2014, update 2015 (PDF). International soil classification system for naming soils and creating legends for soil maps. World Soil Resources Reports No. 106. Rome: FAO. ISBN 978-92-5-108370-3. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-12-13. g.
- Canada Soil Survey Committee, Subcommittee on soil classification (1978). „The Canadian system of soil classification.”. Can. Dep. Agric. Publ. 1646. Supply and Services Canada (Pb), Ottawa, Ontario. 83pp.
- Field Book for Describing and Sampling Soils (version 3.0 izd.). Natural Resources Conservation Service. 2012. str. 2–43. Arhivirano iz originala 2017-05-01. g.
- „Number 21: Elba Mucklands”. Arhivirano iz originala 2009-04-17. g. Pristupljeno 2009-06-01.
