Naklonost

Naklonost, privrženost ili naklonjenost (engl. affection) je osećanje ili vrsta ljubavi, vezana uz prijateljstvo i dobronamernost. U kontrastu sa strašću, naklonost je slobodna od izrazito osetljivih elemenata.

Reč se odnosi na emocionalna stanja, u odnosu na živo biće, najčešće čoveka ili životinju. Naklonost se pojavljuje u spisima francuskog filozofa Renea Dekarta, holandijskog filozofa Baruha Spinoze i u većini spisa ranih britanskih etičara. Naklonost nema elemente anksioznosti ili uzbuđenja i relativno je interna i kompatibilna s odsustvom osetilnog elementa, po čemu se razlikuje od strasti.

Ljudi koriste razne načine ponašanja, kako bi izrazili ljubav. Neke teorije sugerišu da naklonost i nežno ponašanje potiču od roditeljskog ponašanja i brige prema deci. Nadalje, nežno ponašanje u ljudskim odnosima može biti povezano s brojnim zdravstvenim prednostima, nužno je za normalan razvoj đece.

Džordž Homans (1950) je utvrdio da naklonost povećava sklonost ljudi za interakcijom i da povećava pozitivne emocije među ljudima.^[1]

Reference uredi

^ „Affection, Social Contact, and Geographic Distance between Adult Children and Their Parents” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 03. 2012. g. Pristupljeno 16. 2. 2018.

Ovaj članak vezan za psihologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] „Affection, Social Contact, and Geographic Distance between Adult Children and Their Parents” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 03. 2012. g. Pristupljeno 16. 2. 2018.

[1]